tehnologija Archives - Novak Djokovic Foundation

Šerenting – izazov digitalnog roditeljstva

NDFAuthors — Wed, 09 Oct 2019 00:00:00 +0000

Dok čitate ovaj tekst, verovatno se nalazite ispred ekrana nekog digitalnog uređaja sa pristupom internetu. Ukoliko Vam se tekst učini korisnim i zanimljivim (ili pak provokativnim i besmislenim), možete ga, kroz par „klikova”, podeliti sa nebrojenom publikom na internetu. Zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i internetu, u mogućnosti smo da, lakše i brže nego ikada ranije, informacije u digitalnom formatu delimo sa drugima. Prema rečima V. Cerfa, jednog od osnivača interneta, zahvaljujući ovom moćnom oruđu „na dohvat ruke nam je čitavo znanje ovoga sveta”. Ipak, deljenje informacija u javnom prostoru, pogotovu kada je reč o ličnim informacijama i informacijama koje se odnose na decu, povezano je sa brojnim rizicima.

Nalazi jednog istraživanja iz 2016. godine pokazuju da prosečni britanski roditelji objave na društvenim mrežama blizu 1500 fotografija svog deteta do njegovog 5. rođendana, što je za oko 50% više u odnosu na 2015. godinu. Vlasnici ličnih profila na društvenim mrežama složiće se da je ova praksa sve prisutnija i kod nas. Lični profili postali su prava „digitalna riznica” porodičnih albuma sa fotografijama, kojih generacije današnjih roditelja, rođene nakon pojave interneta, teško da se sećaju. Mame počinju da dele sa „onlajn prijateljima” fotografije svog novorođenčeta pre nego što napuste porodilište.

Mnoga deca poseduju digitalni identitet pre nego šta izgovore prvu reč, naprave prve korake, nauče da sede na noši, mnogo pre nego što steknu mogućnost da postanu vlasnici ličnih profila i samostalno donose odluke. Sve je više roditeljskih blogova (npr. Mudrovanja o roditeljstvu, Rastimo zajedno, Mamin svet, itd.) na kojima se dele lična iskustva u vezi odgajanja dece, uz fotografije kojima se („po mesecima”) dokumentuje pozitivno roditeljstvo. U poslednje vreme, sve se češće piše o tzv. šerentingu.

Šta je šerenting?

Termin „šerenting” (engl. sharenting) skovan je od engleskih reči „share” – deliti i „parent” – roditelj. Ovim terminom označava se težnja roditelja i/ili staratelja da dele lične informacije (fotografije, video-zapise, priče) o sopstvenoj deci putem interneta ˆ’ veb-sajtova, platformi za deljenje video-sadržaja (npr. You Tube), profila na društvenim mrežama (npr. Facebook, Instagram, Twitter, itd.), blogova ili vlogova (video-blogova), narušavajući tako detetovu privatnost. Osim termina šerenting, u upotrebi je i termin „oversharenting” koji se odnosi na prekomerno deljenje ličnih sadržaja putem interneta.

O šerentingu se sve češće govori u kontekstu zaštite dečjih prava u digitalnom okruženju.

Jedan od važnijih izazova tzv. „digitalnog roditeljstva” jeste kako pronaći balans između prava roditelja da dele fotografije svoje dece i prava dece na privatnost i zaštitu ličnih podataka.

Prema članu 16, Konvencije UN o pravima deteta, koja je obavezujuća za sve zemlje potpisnice, uključujući i Srbiju:

1. Nijedno dete neće biti izloženo proizvoljnom ili nezakonitom mešanju u njegovu privatnost, porodicu, dom ili prepisku, niti nezakonitim napadima na njegovu čast i ugled

2. Dete ima pravo na zakonsku zaštitu protiv takvog mešanja ili napada.

Ovo podrazumeva da roditelj, prilikom javnog objavljivanja fotografija svog deteta traži saglasnost od samog deteta.

Ako je reč o starijoj deci i mladima, ovo je moguće, ali kada je reč o najmlađima, roditelji su jedini koji donose odluku. Trebalo bi imati na umu da već u predškolskom uzrastu deca imaju doživljaj vlastitog ja, grade prijateljstva, upoređuju se međusobno, i da bi ih već u tom uzrastu trebalo pitati šta i sa kim žele da podele. Napomenimo i to da novi francuski zakon omogućava deci da kada odrastu (retroaktivno) tuže svoje roditelje za kršenje prava na privatnost.

Šerenting se neretko dovodi u vezu sa osobinama ličnosti, narcističkim težnjama roditelja, potrebom da se prikažu u što boljem svetlu, da (kroz broj „lajkova” vlastitog deteta) kompenzuju vlastito osećanje inferiornosti ili dobiju potvrdu sopstvene vrednosti, itd.

Koje su dobre strane šerentinga?

Deljenje informacija u digitalnom okruženju svakako da ima svoje pozitivne strane: održavanje odnosa sa širom porodicom i prijateljima koji su fizički udaljeni ili sa kojima nemamo priliku da se viđamo uživo, razmena ličnih iskustava i povezivanje sa drugima koji dele slična iskustva ili dileme (npr. vezane za roditeljstvo), skladištenje informacija u praktično neograničenom prostoru, u bilo koje vreme i na neograničen vremenski rok, itd.

A šta je sa rizicima?

Većina roditelja nije svesna da upravo na ovaj način ostavlja digitalne tragove o svom detetu u digitalnom prostoru, kao ni činjenice da kada jednom objavimo informaciju na internetu, prestajemo da budemo njeni vlasnici.

Većina roditelja ne proverava parametre privatnosti na vlastitim uređajima i platformama, mnogi ne znaju sa kim su zapravo podelili lične informacije sopstvenog deteta, niti kako mogu da promene automatski podešene parametre privatnosti. Neka naša istraživanja pokazuju da roditelji i dalje više brinu zbog opasnosti sa kojima se deca mogu sresti u svakodnevnom okruženju, nego u digitalnom okruženju.

Ipak, nije retkost da informacije postavljene na internet (upravo od strane roditelja) budu zloupotrebljene od strane tzv. internet predatora. Prema izveštaju australijskog poverenika za bezbednost na internetu, skoro polovina fotografija objavljenih na veb-sajtovima pedofila prvobitno je naivno postavljena na lične profile, veb-sajtove ili blogove roditelja. Lični podaci deteta mogu se zloupotrebiti na brojne načine (od strane kradljivaca identiteta, kriminalaca), a deca, kao najmlađi korisnici interneta, nalaze se u centru stalno rastućeg tržišta ličnih podataka.

Šerenting je jedan izazova tzv. „digitalnog roditeljstva” odnosno kako pronaći balans između prava roditelja da dele fotografije svoje dece i prava dece na privatnost i zaštitu ličnih podataka.

Da li roditelji/staratelji mogu da podele fotografije svoje dece na internetu a da ne ugroze njihovu privatnost? Odgovor je DA!

Postoji više načina za deljenje fotografija deteta na internetu, bez ugrožavanja njegove privatnosti. Kao prvo, dete na fotografijama može da bude „maskirano”, odnosno sakrivenog lica i očiju (npr. sa naočarima za sunce, kapom i sl.). Dete može biti fotografisano sa leđa, sa udaljenosti koja će ga učiniti neprepoznatljivim, mogu se pokazati samo određeni delovi njegovog tela, sa akcentom na okruženju a ne na samom detetu. Drugi način je da se fotografija digitalno obradi, tako što se lice deteta pokrije, npr. smajlijem ili emotikonom, ili pak zamagli, preboji ili zamuti (društvene mreže nude korisnicima ovakve mogućnosti), i na taj način onemogući otkrivanje detetovog identiteta.

Mame i tate, sledeći put kada se nađete pred odlukom da li da objavite fotografiju svog deteta u javnom prostoru, zapitajte se zašto to činite i da li će od toga vaše dete imati više koristi ili štete. Ne zato što vas na to obavezuje bilo koja konvencija ili zakon, već zato što vam je najviše stalo do dobrobiti sopstvenog deteta, kako u sadašnjosti, tako i u budućnosti. Zar ne?!

O autoru: Dobrinka Kuzmanović je doktor psiholoških nauka. Bavi se razvojem i obrazovanjem dece i mladih, radi sa studentima psihologije, ali i kao istraživač na brojnim domaćim i međunarodnim projektima koji se tiču dece i njihovog korišćenja digitalne tehnologije. Autorka je više publikacija iz ove oblasti, kao i prvog digitalnog vodiča (na srpskom jeziku) za bezbedno korišćenje interneta u dečjem uzrastu. http://dobrinkakuzmanovic.weebly.com/

The post Šerenting – izazov digitalnog roditeljstva appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Primena tehnologije u predškolskom obrazovanju

NDFAuthors — Sun, 24 Jul 2016 00:00:00 +0000

Primena tehnologije u obrazovanju dece predškolskog uzrasta sve je učestalija. Mnogi vaspitači koriste tehnološke uređaje u učionicama kako bi na što lakši način podržali proces učenja svakog mališana.

Dokazano je da tehnologija, ukoliko se pravilno koristi, pozitivno utiče na dečji razvoj i proces učenja. Njena primena edukatorima otvara vrata ka inovativnijim i kvalitetnijim obrazovnim metodama koje im omogućavaju da unaprede sticanje novih saznanja i svojim učenicima stvore okruženje za aktivno učenje. Teaching Strategies, organizacija koja razvija programe ranog obrazovanja i procene znanja koji se najviše koriste u predškolskim ustanovama u SAD, pre nekoliko meseci objavila je rezultate svog najnovijeg istraživanja, koji pokazuju da velika većina vaspitača ima pristup nekoj vrsti tehnologije u učionicama, kao i da su sigurni u svoje sposobnosti da je koriste na adekvatan način. Studija je razmatrala primenu tehnologije u predškolskom obrazovanju, anketirajući više od 800 vaspitača širom zemlje, koji su iznosili svoje stavove o tehnologiji, kao i kako i koliko često je koriste u nastavi.

Više od 100.000 edukativnih aplikacija koje su dostupne nastavnicima i preko osam milijardi dolara investiranih u obrazovnu tehnologiju prošle godine od strane škola u Americi jasan su pokazatelj kolika je zapravo njena primena u ovoj oblasti. I dok se razgovori na temu korišćenja tehnologije u obrazovne svrhe fokusiraju uglavnom na srednje škole i univerzitete, malo je poznato na koji način se ona koristi u predškolskim ustanovama kako bi se poboljšao kvalitet nastave i proces učenja mališana i olakšalo vaspitačima da izgrade bolju komunikaciju i saradnju sa decom tokom ključnog perioda njihovog razvoja.

Istraživanje koje je spoveo Teaching Strategies potvrdilo je da veliki procenat vaspitača koristi tehnološke uređaje u nastavi kao što su iPad i tableti (80%), računari (51%) i interaktivne table (45%). Čak 90% edukatora izjavilo je da imaju pristup tehnologiji u učionicama i da je efikasno primenjuju, dok je 88% njih koristi najmanje jednom nedeljno.

Prednosti korišćenja tehnologije u nastavi

Edukatori su isticali veću aktivnost dece na času, mogućnost stvaranja okruženja za individualno učenje i uvođenje dodatnih resursa u učionice kao najveće prednosti koje tehnologija može da pruži u njihovoj oblasti. Po rečima Kai-Lia Berka, dugogodišnjeg vaspitača i izvršnog direktora Teaching Strategies, „ključ za uspešno učenje i rano obrazovanje dece leži u interakciji i komunikaciji između deteta i vaspitača“. Berk takođe ističe da „primena tehnologije omogućava vaspitačima da lakše uoče i iskoriste prilike kako bi dodatno podržali razvoj i učenje svakog mališana ponaosob i unapredili svoju nastavnu praksu u cilju postizanja boljih rezultata, prilagođavajući se individualnim potrebama učenika“. Učesnici ankete navodili su da tehnologiju koriste za različite aplikacije kako bi isplanirali lekcije, vodili evidenciju o uspehu dece tokom nastave, vršili procenu njihovog znanja i komunicirali sa roditeljima o napretku njihovih mališana. Osim toga, online alatke kao što su različiti kursevi motivišu vaspitače da nastave profesionalno da se usavršavaju i dodatno razvijaju određene veštine kroz module ili vežbe koje prelaze tempom koji njima odgovara.

Otkrića studije ukazuju na to da integrisanje različitih vrsta digitalnih resursa za planiranje nastave i njeno svakodnevno sprovođenje u vrtićima osnažuje vaspitače da pozitivno utiču na proces učenja svakog mališana.

Veći pristup i dodatna podrška vaspitačima za korišćenje tehnoloških uređaja

Od anketiranih vaspitača, 96% njih izjavilo je da su zadovoljni načinom na koji trenutno koriste prednosti tehnologije u ranom obrazovanju dece i izrazili želju za korišćenjem dodatnih uređaja u nastavi. 92% vaspitača takođe veruje u svoje sposobnosti pravilnog korišćenja tehnologije. Ipak, istraživanje ukazuje i na potrebu da se unapredi pristup tehnologiji i tako omogući njena šira i veća primena u predškolskom obrazovanju. Prema rezultatima ankete, edukatori smatraju da je za njihovo efikasnije korišćenje tehnologije neophodan unapređen pristup internetu (35%), unapređen pristup uređajima (57%), kao i pristup visokokvalitetnim digitalnim resursima kao što su aplikacije i softveri.

The post Primena tehnologije u predškolskom obrazovanju appeared first on Novak Djokovic Foundation.

TED razgovori: Naučimo decu da kodiraju!

NDFAuthors — Fri, 22 Jul 2016 00:00:00 +0000

Kada deca uče da programiraju, ona programiraju da bi učila. Jer im učenje programiranja omogućava da nauče mnoge druge stvari. Kao kod čitanja i pisanja, to vam otvara mogućnosti da naučite mnogo drugih stvari.

The post TED razgovori: Naučimo decu da kodiraju! appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Digitalni storiteling: Trendovi u aplikacijama za decu

NDFAuthors — Sun, 26 Jun 2016 00:00:00 +0000

Predstavljamo vam nekoliko aktuelnih aplikacija uz koje će vaš mališan u narednom periodu sigurno uživati.

U parku, školskom dvorištu ili na igralištu, gde god da se okrenemo primetićemo sve veći broj dece sa mobilnim telefonima i tabletima u rukama. Očigledno je da tehnološki uređaji nisu postali sastavni deo svakodnevnog života samo odraslih već i najmlađih koji ih koriste za zabavu, učenje i usvajanje različitih veština. Zato ne iznenađuje što su se mnoge svetske kompanije odlučile za dizajniranje aplikacija namenjenih isključivo deci. Predstavljamo vam nekoliko najaktuelnijih aplikacija uz koje će vaš mališan u narednom periodu sigurno uživati.

Digitalni storiteling

Aplikacije koje pričaju različite interesantne priče najčešći su izbor roditelja male dece ne samo kako bi se ona zabavila već i naučila mnogo novih stvari. Osim što su očuvale uživanje u priči kao da se čita iz tradicionalne knjige, ovakve aplikacije omogučavaju najmlađima da postanu deo iste i učestvuju u avanturama zajedno sa svojim omiljenim junacima. Tako osim digitalnog prelistavanja knjige, pritiskom ikonica na ekranu deca mogu da se opredele da komuniciraju sa likovima ili da promene scenografiju.

Jednu od najpopularnijih takvih aplikacija pokrenuo je StoryToys, koja poziva mališane da se pridruže Dino psu i Boni medvedu dok putuju svetom u potrazi za neverovatnim dinosaurusima. U ovoj uzbudljivoj igrici deca će istraživati različite terene duboko ispod zemlje, pronalaziti fosile, čistiti kosti, sastavljati skelet dinosaurusa i čuvati ga kao eksponat u svom muzeju.

Deca u ulozi pripovedača

Da li se sećate ranijih izdanja knjiga u kojima smo kraju svakog poglavlja birali jednu od nekoliko ponuđenih opcija kako bismo sami doneli odluku o daljem toku avanture umesto glavnog junaka, a onda bi u skladu sa osim što smo izabrali okrenuli odgovarajuću stranicu i nastavili da čitamo priču? Nekoliko dizajnera dodatno su razvili ideju samostalnog pričanja priče i kreirali aplikacije bazirane na takvom konceptu kako bi omogućili deci da se čuje i njihov glas umesto striktnog, linearnog praćenja radnje priče. Mališani tako mogu sami da izaberu mesto dešavanja priče, likove i situacije u kojima se nalaze. Britanska galerija Tejt osmislila je „Noisy Neighbours“ aplikaciju: puž Sid je umoran ali mu njegove bučne komšije ne daju ni oka da sklopi. Nacrtajte i sačuvajte svoje likove koji prave buku kako biste obogatili ovu interesantnu priču.

Aplikacije za programiranje

Uvođenje kompjuterskog programiranja u nastavni plan i program u mnogim zemljama Evrope čak i za predškolce pokrenulo je veliku debatu za i protiv učenja dece tako komplikovanim stvarima. Ipak, nastavnici kao i roditelji mogu uspešno da odgovore na zahteve koji im se u tom pogledu postavljaju zahvaljujući raznim aplikacijama koje pomažu mališanima da načine svoje prve korake u programiranju ili bar da ih podstaknu da razmišljaju kao programeri. Korišćenjem kvalitetnih aplikacija deca unapređuju kritičko razmišljanje i veštine rešavanja problema što je preduslov za ovladavanjem veštinama kompjuterskog programiranja.

The Foos: Code for an Hour FREE girls and boys edukativna aplikacija na interesantan način upoznaje petogodišnjake sa logikom programiranja. U aplikaciji se pojavljaju različiti interesantni likovi, a zadatak je da se reše kodirani delovi slagalice.

Roboti i 3D štampanje

Iako će za sada mališani koji kod kuće imaju moderne robote ili 3D štampače ostati manjina, pokretači raznih tehnoloških projekata i dizajneri aplikacija se nadaju da će njihovi proizvodi približiti ove dve oblasti većem broju najmlađih korisnika. Deš i Dot primer su kako roboti mogu da se uključe u proces učenja i igru mališana. Paket sadrži dva robota dok se aplikacije za njihovo korišćenje mogu preuzeti sa interneta. Aplikacije su uglavnom usmerene na to da nauče decu da isprogramiraju robote i odrede radnje koje će njihovi novi „drugari“ izvoditi. Ipak, uzimajući u obzir cenu paketa, on deluje više kao dugoročno investiranje u mališana umesto nečega što je namenjeno samo za igru i zabavu.

Što se 3D štampanje tiče, nekoliko kompanija radi na aplikacijama koje će deci omogućiti da osmisle šta god požele a zatim da svoje ideje odštampaju. Iako je takva aktivnost trenutno skupa, digitalno kreiranje koje vodi do pravih predmeta može da se primeni na različite načine kada su deca u pitanju bez obzira da li se radi o 3D štampanju ili slaganju odštampanih šablona u 3D modele.

Minecraft

U legendarnoj igrici Minecraft, koju je osmislila i pokrenula švedska kompanija Mojang 2009. godine i danas uživaju milioni ljudi širom sveta. Reč je o igrici u kojom pomoću cigala i ostalih elemenata igrači mogu da izgrade praktično sve što njihova mašta poželi. Ipak, iako Minecraft sam po sebi ne predstavlja novi trend, ono što je novo je sve veći fokus na tome da se iskoristi edukativni potencijal igrice. Postoji mnogo Youtube kanala koji nastoje da Minecraft iskoriste u edukativne svrhe i razvoj kreativnih veština igrača. Osim toga, preko Youtube sve više dece deli sa ostalim vršnjacima kratke video klipove o svojim kreacijama i modovima igre.

YouTube filteri i ostale video aplikacije

Za razliku od ranijih generacija koje su odrastale uz televiziju, današnja deca svoje crtane junake sve više prate preko YouTube. Na platformi postoji mnoštvo kanala koji osim zabavnih nude i edukativne sadržaje. Ipak, kako bi se osiguralo da mališani pristupaju samo odgovarajućim video klipovima, Google je pokrenuo YouTube Kids aplikaciju, koja može da se preuzme besplatno sa interneta. Glavni cilj aplikacije jeste smeštanje dece u sigurno okruženje gde mogu da uživaju u svojim omiljenim programima, pri čemu roditelji ne moraju da brinu o tome šta će se pojaviti na ekranu. Zahvaljujući posebnim filterima sadržaj je ograničen na crtane filmove, odabrane muzičke video spotove, edukativne klipove i različite video materijale. Osim toga, možete da pročitate naš blog post sa listom preporučenih YouTube kanala za decu i vodičem za aplikacije.

Muzičke aplikacije

Iako ovakve aplikacije ne mogu da zamene sviranje na pravim instrumentima, one omogućavaju najmlađima da istražuju različite ritmove i melodije, kao i da pokažu svoju kreativnu stranu stvarajući sami muziku od prvog nota. Uz Sago Mini Music Box aplikaciju deca će se otisnuti na uzbudljivo putovanje kroz svet muzike, dok uče, prepoznaju i uživaju u različitim zvucima i pesmicama pritiskom na kucu, macu ili zeku na ekranu.

The post Digitalni storiteling: Trendovi u aplikacijama za decu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Moderna tehnologija i rano obrazovanje dece

NDFAuthors — Sun, 24 Apr 2016 00:00:00 +0000

Zahvaljujući svom izuzetnom napretku, tehnologija je postala prisutna u gotovo svim sferama svakodnevnog života, uključujući i rano obrazovanje dece.

Ipak, kada je o reč o primeni moderne tehnologije u obrazovanju, vaspitači i nastavnici imaju važnu ulogu da pronađu pravi balans kako bi sa jedne strane omogućili mališanima da nauče i razviju veštine koje su im potrebne za snalaženje u digitalnom svetu, ali i da nastave da istražuju i koriste svoju maštu kao što su to činile ranije generacije. Predstavljamo vam nekoliko tehnoloških trendova koje ledukatori širom Amerike primenjuju u vrtićima i školama:

Virtualna komukacija

Zahvaljujući video chat programima kao što su Skype i Google Hangouts obrazovanje najmlađih poprimilo je novi, savremeniji oblik. Deca u predškolskim ustanovama i školama širom sveta koriste takve programe kako bi se povezali jedni sa drugima, razmenili informacije, knjige i ostale materijale, i upoznali se sa svojim vršnjacima koji žive u drugim zemljama. Iako Skype i Google Hangouts nisu pravljeni specijalno za obrazovanje, postoje i druge alatke, kao što je ePals Global Community, koje su osmišljene baš u tu svrhu.

Video chat i virtualna komunikacija takođe unapređuju i obrazovanje dece sa posebnim potrebama uvođenjem virtualnih učionica koje omogućavaju nastavnicima da značajno pomognu mališanima u procesu učenja kroz individualan pristup i interakciju „licem u lice”.

Online knjige

Ograničen izbor literature za decu više ne predstavlja prepreku za pružanje kvalitetnog obrazovanja, s obzirom na to da je danas mnoštvo knjiga u elektronskoj formi dostupno na internetu. E-knjige ne zauzimaju prostor, zahvaljujući pristupu preko digitalnih uređaja, i donose značajne uštede u školskom budžetu zbog niže cene u odnosu na svoje tradicionalne verzije. Disney Story Central u ponudi ima na desetine odličnih elektronskih knjiga za decu koje su samo na jedan klik udaljene od vaspitača i nastavnika.

Uključivanje roditelja u proces obrazovanja dece

Iako su mnogi roditelji na radnom mestu dok su njihova deca u vrtiću i školi, nove tehnologije omogućavaju edukatorima da uključe mame i tate u obrazovanje svojih mališana. Aplikacije kao što su Class Dojo pružaju vaspitačima i nastavnicima mogućnost da brzo i lako stupe u kontakt sa roditeljima, aplouduju fotografije i videomaterijale sa nastave, ili im pošalju izveštaje sa ažuriranim informacijama. Oni takođe mogu da koriste Class Dojo kako bi pratili ponašanje dece tokom dana i informisali o tome roditelje koji su na poslu. Preko aplikacije moguće je nagraditi mališane koji su dobri i slušaju kada se uče nove stvari dodeljivanjem bodova, a zatim podeliti to sa roditeljima koji će pohvaliti i dodatno ohrabriti takvo ponašanje kod kuće. Dobra vest je da će Class Dojo za vaspitače i nastavnike ostati besplatan.

Podsticanje dečje mašte

Iako su mnogi ubeđeni da tehnologija negativno utiče na sposobnost mališana da izraze svoju kreativnost i maštu, neke alatke zapravo podstiču decu da ovakve veštine praktično primenjuju. Jedna od njih je Storybird, aplikacija koja omogućava deci da sama osmisle svoje priče zajedno sa ilustracijama. Na taj način Storybird ne samo da pomaže najmlađima da unaprede veštine čitanja i pisanja već takođe podstiče njihovu kreativnost i razmišljanje o jedinstvenom toku priče kako bi pronašli odgovarajuće slike u skladu sa tekstom. Osim toga, vaspitači mogu da im se pridruže kako bi zajedno napravili biblioteku e-knjiga čiji su pisci i ilustratori deca. Preko 400.000 edukatora i pet miliona mališana trenutno koristi Storybird, mada se očekuje da će njihov broj nastaviti da raste s obzirom na to da tehnologija postaje sve važniji deo ranog obrazovanja.

Aplikacije za tablete

Dok je u nekim predškolskim ustanovama dozvoljeno da deca donose svoje tablete od kuće, druge su u mogućnosti da im obezbede takve uređaje u učionicama. Upotreba tablet aplikacija u cilju unapređenja kvaliteta ranog obrazovanja porasla je u proteklih nekoliko godina. Postoje stotine besplatnih aplikacija koje su osmišljene za korišćenje u nastavi. Ipak, među omiljenima su ABCya, aplikacija koja doprinosi razvoju jezičkih veština mališana, kao i Spelling the States, zabavna kviz igrica. Ovakve aplikacije pomažu deci da aktivno učestvuju u procesu saznavanja novih stvari, kao i da učenje dožive na zabavan i interesantan način.

Edukativni sajtovi

Umesto da zadatke sa osnovnim računskim operacijama rešavaju na tabli, današnja deca mogu da uče sabiranje i oduzimanje preko online testova na jednom od mnogih edukativnih sajtova. Sajtovi kao što su XtraMath i Math Magician pružaju mališanima mogućnost da nauče nove matematičke koncepte sopstvenim tempom u manje stresnom i zahtevnom okruženju. Nastavnici mogu da prate njihov napredak na osnovu izveštaja, a onda označe potencijalne probleme i oblasti koje treba unaprediti.

Å ta vi mislite o primeni savremene tehnologije u predškolskom obrazovanju? Podelite sa nama svoje komentare i iskustva.

The post Moderna tehnologija i rano obrazovanje dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.

10 najboljih edukativnih aplikacija za decu

NDFAuthors — Wed, 09 Mar 2016 00:00:00 +0000

Predstavljamo vam deset edukativnih aplikacija koje su zabavne, interesantne i prilagođene za decu od najranijeg do predškolskog uzrasta.

Deca danas dolaze u dodir sa tabletima i mobilnim telefonima već u najranijem uzrastu. Tako mali i radoznali brzo nauče da ih otključaju i na njima pronađu razne stvari po kojima bi klikali. Najbolji način da kanališete njihovu radoznalost i istraživački duh jeste da na svoj telefon ili tablet instalirate aplikacije koje su primerene uzrastu i interesovanjima vaših mališana. Ako iz tih aplikacija mogu nešto i da nauče, onda igranje igrica uopšte ne mora da bude loše.

Deset aplikacija koje su zabavne, edukativne, interesantne i prilagođene za decu od najranijeg do predškolskog uzrasta:

1. Peg + Cat Big Gig

Vaše dete zapravo neće ni znati da uči matematiku dok se bude zabavljalo igrajući i pevajući sa devojčicom Peg i macom. Uz ove interesantne likove mališani će naučiti da prepoznaju brojeve, broje unapred i unazad od 1 do 100 i rešavaju mozgalice „nastavi matematički niz“. Deca će biti nagrađena posebno muzičkom tačkom koju će Peg i maca izvesti samo za njih.

2. Monkey Preschool Lunchbox

Zainteresujte svog predškolca da nauči slova, boje, oblike, da broji i prepozna različite šeme. Cilj igrice, kroz šest različitih aktivnosti, jeste spakovati voće u majmunovu kutijicu za ručak. Vaše dete će se zabavljati pomažući majmunu da prebroji voće, upari kartice sa slikom voća i složi slagalice. Kada mališani ostvare niz od nekoliko pobeda, kao nagradu dobijaju stiker sa likom iz crtanog filma po svom izboru koji mogu da postave na svoju personalizovanu virtuelnu tablu.

3. A Parcel of Courage

Mnoge interaktivne aktivnosti u okviru interesantne priče u kojoj članovi porodice pomažu svojoj baki da se oslobodi straha od letenja osmišljene su kako bi se pomoglo deci da kroz pričanje priče bolje razumeju njen sadržaj i unaprede: snalaženje u prostoru, radnu memoriju, koordinaciju oko–ruka, veštine slušanja, praćenja toka radnje i rešavanja problema.

4. AlphaTots Alphabet

„A“ je slovo za akciju u ovoj zabavnoj aplikaciji koja koristi 26 glagola kako bi pomogla najmlađima da nauče azbuku. Bilo da „sklapaju“ robota, „traže“ zakopano blago ili „napadaju“ vanzemaljski svemirski brod, deca će naučiti da prepoznaju slova i različite zvukove. Aplikacija sadrži slagalice, mini-igrice i pesmice o slovima, koje uz interaktivni pristup podstiču mališane da sami izrecituju azbuku.

5. LEGO® App4+

Deca mogu da naprave svoje vozilo od različitih lego kockica i lete sa njim ili voze ga po neravnom terenu, sakupljajući usput novčiće. Sakupljanjem dovoljnog broja novčića, otključavaju se novi delovi i oprema za vozilo. LEGO App4+ aplikacija namenjena je ciljnoj grupi od četiri do sedam godina i pomaže deci da razviju maštu i unaprede svoje graditeljske sposobnosti.

6. Hoopa City

Aplikacija predstavlja Hoopa – nilskog konja kome je potrebna pomoć da sagradi grad. Hoopa City je osmišljen za decu predškolskog uzrasta koja kombinujući različite elemente kao što su srce, list, cigla i voda mogu da naprave kuće, ulice i dvorišta. U ovoj interaktivnoj igri uloga, deca koristeći svoju maštu unapređuju veštine rešavanja problema.

7. Alphabet Flashcards

Uz Alphabet Flashcards aplikaciju učenje azbuke postaje lako i zabavno. Igrica podstiče razvoj dečjeg pamćenja i veštinu slušanja. Deca će naučiti kako se koje slovo izgovara i moći će da ga povežu sa predmetom koji počinje na to slovo, na primer: J kao jabuka.

8. Preschool Arcade

Vaša deca će misliti kao da se šetaju kroz zabavni park sa fliperima dok uživaju uz četiri igrice: ABC Invasion, Pinball 123, Claw-Crane Matching, i Whack-a-Mole u okviru ove aplikacije. Animacija i zvučni efekti iz stvarnog života prikovaće vašu decu za ekran dok uče da prepoznaju mala i velika slova, broje i unapređuju svoje kognitivne sposobnosti.

9. Sago Mini Road Trip

Izborom između šest destinacija, aplikacija omogućava deci da uživaju na putovanju koje su izabrali počevši od pakovanja kofera, prevoznog sredstva i zaustavljanja na putu kako bi natočili gorivo ili oprali vozilo. Igrica je namenjena deci uzrasta od dve do četiri godine i unapređuje njihove kreativne veštine.

10. The Monster at the End of This Book

Ukoliko vaše dete obožava Sezam ulicu, ovo interaktivno reizdanje klasične slikovnice iz 1970. godine prosto će ga oduševiti. Na svakoj od 12 stranica knjige mališane očekuje mnoštvo različitih avantura. Groverov glas upozorava decu da ne okreću stranicu, kako bi ostala što dalje od čudovišta koje se nalazi na kraju knjige. Aplikacija je prepuna praktičnih zadataka. Tako se od dece traži da odvežu užad, dodirnu čvor kako bi ga razmrsila, i golicaju Grovera klikom na njegovu sličicu. Takođe, ukoliko se vaše dete muči sa strahovima i anksioznošću, ova aplikaciju pruža savršeno rešenje da počnete sa njim da razgovarate o emocijama i čudovištima koja se kriju ispod njegovog kreveta.

Učenje kroz igru

Digitalne igrice na tabletima i mobilnim telefonima kao da su pravljenje baš po meri mališana: lako se koriste jednostavnim tapkanjem prstom po ekranu uz mnoštvo živopisnih boja, interesantnih likova i maštovitu animaciju koja čak i veoma maloj deci mogu dugo da održe pažnju. Ipak, svakako nije poželjno da najmlađi provode previše vremena uz ovakve aplikacije. Američka akademija za pedijatriju preporučuje da roditelji treba da ograniče vreme koje njihova deca provode ispred ekrana na jedan do dva sata dnevno, kao i da ih više podstaknu da se igraju i uživaju u raznim aktivnostima na otvorenom.

Akademija takođe savetuje da se deci omogući dovoljno vremena tokom dana za slobodnu igru. Osim toga, potrebno je da se roditelji uvere da je mališanima zabavno dok koriste aplikacije, zbog mogućnosti da dođe do prezasićenja i gubljenja interesovanja za određenu aktivnost kada su duže vremena izloženi prevelikom broju informacija. Na taj način edukativne aplikacije mogu da ispune svoj cillj – da najmlađim korisnicima pruže priliku da uče kroz igru i razonodu.

Koje igrice vaša deca vole? Da li među njima imate nekog favorita? Podelite sa nama svoje mišljenje i iskustvo sa edukativnim aplikacijama.

The post 10 najboljih edukativnih aplikacija za decu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

MyChild aplikacija – Detaljni izveštaj o boravku vašeg deteta u vrtiću

NDFAuthors — Mon, 25 Jan 2016 00:00:00 +0000

MyChild aplikacija se koristi od strane stotine predškolskih ustanova u SAD, kako bi roditeljima dece uzrasta do pet godina pružili dragocene informacije o boravku i ponašanju njihovih mališana u obdaništu.

Verovatno nema tog roditelja čije dete ide u obdanište koji bar jednom nije poželeo da za trenutak može da zaviri u prostoriju gde njegov mališan provodi vreme sa svojim drugarima i vaspitačicom, i proveri da li je sve u redu. Sigurno bi mnogim mamama i tatama bilo lakše kada bi znali šta njihova deca tačno rade tamo i kako im je, umesto nagađanja da li su lepo jela, spavala, igrala se, da li su bila dobra, kako su se prema njima drugi odnosili. Na zapadu postoji opcija koja im omogućava sve to – da u svakom trenutku mogu da provere šta se dešava sa njihovim mališanima u vrtiću i to zahvaljujući modernoj tehnologiji. Reč je o aplikaciji MyChild koju u SAD koristi na stotine predškolskih ustanova, kako bi roditeljima dece uzrasta do pet godina pružili dragocene informacije o boravku i ponašanju njihovih mališana u obdaništu.

MyChild je revolucionarna aplikacija koja roditeljima obezbeđuje informacije, izveštaje i slike njihove dece dok su u vrtiću. Aplikaciju trenutno koriste predškolske ustanove u preko 25 saveznih država u Americi, dok njena upotreba iz dana u dan raste. Od pokretanja aplikacije 2012. godine, kompanija je prikupila tri miliona dolara za dalje finansiranje ovog projekta. Broj njihovih zaposlenih takođe raste. U planu je da do kraja ovog meseca tim obuhvati 19 umesto ranijih 10 članova. Kako sve više vrtića širom zemlje počinje da koristi MyChild, kompanija nastavlja da se razvija. Već se sprovodi strategija o širenju na međunarodno tržište u bliskoj budućnosti.

MyChild je osmislio jedan tata, Hugo Augusto. Kao i većina roditelja, Augusto odvodi svog dvogodišnjeg sina u vrtić i potom odlazi na posao. Ideja za ovakvu aplikaciju nastala je jer je Augusto želeo da tačno zna čime se njegovo dete zanima i šta radi dok je u obdaništu. Izveštaji koje je dobijao od vaspitača bili su previše uopšteni. Osim toga, često se dešavalo i da ih zagubi, rastrzan između mnogobrojnih obaveza tokom dugog i napornog dana na poslu i brige o detetu kod kuće. Aplikacija na mobilnom telefonu činila se kao savršeno rešenje.

MyChild jača vezu između roditelja i deteta

Aplikacija je osmišljena i pokrenuta kako bi roditelji mogli da provere šta njihovo dete radi u vrtiću tokom dana. Bilo da aplikaciju koriste u pauzi za ručak na poslu ili između sastanaka, mame i tate će moći da nastave da rade mirne savesti znajući da je njihov mališan srećan, zdrav i u sigurnim rukama. Dostupnost tehnologije u današnje vreme omogućava roditeljima da brzo i jednostavno dobiju sve potrebne informacije o detetu. Za svega nekoliko sekundi oni mogu da preuzmu ažuriran izveštaj ili fotografiju svojih mališana, bez obzira na to šta rade ili gde se nalaze.

Osim što obaveštava roditelje, MyChild takođe jača vezu između roditelja i deteta. Prema podacima Centra za američki napredak, oko 24 odsto dece u SAD ide u vrtić. S obzirom na to da mame i tate ne provode dovoljno vremena sa decom tokom dana, to može da dovede do manje kvalitetnog odnosa među njima. MyChild nudi rešenje za ovaj problem tako što roditeljima omogućava da saznaju šta dete radi dok nije sa njima. Možda se igraju kockicama ili sa novim drugarom. Možda rade nešto treće. Roditelji mogu da steknu jasniju sliku o tome kako njihovo dece voli da provodi svoje vreme, pa će im to pomoći da ostvare bolji odnos kod kuće.

MyChild aplikacija omogućava roditeljima da budu blizu svoje dece

Aplikacija takođe pruža i ostale važne informacije, kao šta su deca tog dana imala za ručak i užinu, da li su dobro jela, koliko vremena su provela u popodnevnom odmoru i druženju, a tu su čak i informacije o njihovom ponašanju i raspoloženju. Krajnji cilj je da roditelji budu u toku sa svim onim što se dešava mališanima.

MyChild aplikacija je jedna u nizu inovacija koje koriste najnoviju tehnologiju kako bi svet učinile boljim mestom za život. Ipak, čini se da zbog prevelikog ukazivanja na opasnost od toga da postanemo previše zavisni od digitalnih stvari zaboravljamo da tehnologija može da bude više nego korisna. Kompanije kao MyChild pokazuju pravu moć modernog sveta i poručuju nam da u velikoj meri možemo pozitivno da utičemo na svet koristeći resurse koji su nam dostupni. Jednostavne stvari, kao što je uvid o boravku dece u vrtiću preko aplikacije, mogu da omoguće hiljadama roditelja da budu blizu svoje dece dok su na poslu i tako ih odgajaju i vaspitavaju na pravilniji način. Najzad mogu da odahnu i da više ne osećaju krivicu što svakog jutra pre nego što krenu na posao ostavljaju svog voljenog mališana u vrtiću, ne znajući kako mu je iza zatvorenih vrata.

[divider]

Kako vam se dopada ova ideja? Da li biste voleli da ova aplikacija bude dostupna i u vašoj zemlji? Podelite svoje komentare i stavove sa nama.

The post MyChild aplikacija – Detaljni izveštaj o boravku vašeg deteta u vrtiću appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Stiv Džobs škole – revolucija u obrazovanju?

NDFAuthors — Mon, 11 May 2015 00:00:00 +0000

U Stiv Džobs školama đaci uče preko aplikacija na ajped tabletima, koji su zamenili sveske, pernice, olovke i torbe.

Zamislite školu u kojoj ne postoji skoro nijedna sveska, olovka, knjiga ili đačka torba. Nema tabli, kreda, sunđera, stvari na koje ste navikli da vidite u školama. Međutim, ima ajpeda, i to u rukama svakog učenika i učenice. Šta prvo pomislite kad to čujete? Zvuči li vam preterano? Deluje vam neobično, kao svojevrsna revolucija u školstvu? Kao nešto što nije primereno deci? Možda vas to oduševljava, kao detalj koji spaja sadašnjost i budućnost? Ili mislite da je reč o nekoj izmišljotini?

Ovakav trend nije izmišljotina, već realnost. U 22 škole u Holandiji sveske su postale stvar prošlosti, a deca za učenje koriste mahom tablete i modernu tehnologiju. Moris de Hond sa grupom saradnika osnovao je fondaciju O4NT i obrazovnu organizaciju koja je stvorila takozvane Stiv Džobs škole. U njima je celokupan sistem obrazovanja zasnovan na modernim tehnologijama.

Čak i u Srbiji postoji ovakav primer, gde učenici Srednje škole za informacione tehnologije ITHS u Beogradu uče uz tablet računare. Oni matematiku vežbaju preko onlajn testova, lektiru čitaju u elektronskoj formi, geografiju uče uz pomoć Google Earth-a, a istoriju uz animacije i video-igrice.

U Stiv Džobs školama mališani čak 45 odsto gradiva uče preko ajped tableta.

Učenici ovih škola ne koriste sveske i knjige, a ne postoji čak ni raspored časova na koji smo navikli u tradicionalnim obrazovnim sistemima. Umesto toga, deca učestvuju u 30-minutnim radionicama, gde razgovaraju o različitim temama. Ne postoji klasičan raspored sedenja, a pola gradiva uči se na ajpedu, koji dobija svako dete prvog dana škole. Nastavnici, roditelji i sami učenici donose odluku o tome koje radionice će svako dete da pohađa, kao deo šestonedeljnog plana učenja.

Svakih šest nedelja nastavnik poziva roditelje i učenike na razgovor preko skajpa, kako bi procenili šta je i koliko je urađeno prethodnih nedelja, a ponekad tokom ovog „susreta” đaci dobiju da urade i mini-testove. Zatim se određuju novi ciljevi učenja za naredni ciklus. Na osnovu tih dogovora, pravi se lični program za svakog đaka ponaosob.

Ovaj plan roditeljima omogućava da uvek tačno znaju šta njihovo dete radi u školi i detaljno prikazuje napredak deteta iz svakog predmeta.

U Stiv Džobs školama ne postoje „prvaci”, „trećaci”, „osmaci”. Umesto klasičnih razreda po uzrastima, formiraju se grupe od oko 25 dece sa razlikom do četiri godine, u kojima starija deca pomažu mlađim učenicima. Baš kao u srednjoj školi, sa mališanima rade predmetni nastavnici, dakle nema učitelja koji predaje sve predmete.

Doduše, dete ima jednog stalnog mentora za niže razrede i jednog za više razrede. Mentor ima nekoliko uloga. Za učenike prvog razreda on ili ona su kontakt osoba za sve što je neophodno, svojevrstan savetnik.

U Stiv Džobs školama deca imaju fleksibilan školski raspored.

Roditelji mogu da odluče kad dete dolazi u školu, da li je to u 8.30 ili 9.30 ujutru. Škole su svakog radnog dana otvorene od 7.30 do 6.30 ujutro sledećeg dana. Deca dolaze i odlaze iz škole kada požele, osim perioda između 10.30 i 15 časova, kada je neophodno da budu u školi. Poželjno je da učenici rade na svojim ajpedima i kod kuće, vikendom ili dok su na raspustu.

09.30–10.00 Centralna grupa

Deca započinju školski dan u svojoj grupi. Prvih pola sata radi se na društveno-emocionalnom razvoju dece. To konkretno znači da učenici ovo vreme obično provode u diskusijama o nedavnim događajima ili stvarima koje su im se dogodile, iskustvima koja su proživela i slično.

10.30–12.00 Instrukcije

Deca dobijaju individualne zadatke od predmetnog nastavnika, i to u kabinetu za jezike, matematiku, geografiju ili na drugim mestima. U zavisnosti od toga gde i kada to žele.

12.30–14.30 Radionice, projekti, samostalan rad, sport itd.

Tokom ova dva sata deca mogu da izaberu neku od brojnih radionica i aktivnosti i samostalno prelaze i vežbaju gradivo. Od njih se očekuje da, između ostalog, urade 60 zadataka iz matematike i 60 jezičkih vežbi.

14.30–15.00 završava se školski dan u Centralnoj grupi.

Zgrada škole je zatvorena jedino za Božić i Novu godinu. Roditelji mogu da vode decu na odmor kada žele i učenici ne moraju da se brinu zbog izostanka iz škole, neopravdanih ili opravdanih časova, zato što ne postoji nastava u tradicionalnom smislu.

U Stiv Džobs školama učenje je potpuno prilagođeno individualnim potrebama, brzini i stilu učenja svakog deteta.

Deca uče tako što se povezuju na obrazovne aplikacije na svom ajpedu, svojevrsnom interaktivnom, multimedijalnom školskom udžbeniku, i uče kada žele. Greške koje deca naprave tokom vežbanja se ispravljaju na isti način kao u kompjuterskoj igrici. Učenici ne moraju da prolaze cela poglavlja u određenom periodu kao u tradicionalnom sistemu obrazovanja. Cilj je da im se omogući da dostignu sledeći nivo sopstvenim tempom. Ukoliko se aplikacija za matematiku nije pokazala kao uspešna ili učenici ne vole da je koriste, nastavnik se jednostavno opredeli za neku drugu. Uostalom, u app store-u uvek može da se nađe mnoštvo edukativnih programa.

Primera radi, uz pomoć tablet računara deci je pružena mogućnost da „dotaknu” i dožive istoriju, koja se obično uči bubanjem brojki i podataka. Deca u ovim školama, umesto što listaju udžbenike i gledaju neke zastarele fotografije, samo jednim klikom na tabletu mogu da dožive ono što su čuli na času. Uz pomoć video-igrice, učenici mogu da „zavire” u neku istorijsku bitku, da saznaju, na primer, kako su izgledali i borili se vojnici u srednjem veku.

Nastavnik je tu da pomogne učenicima, i nema isključivo ulogu predavača, već i „trenera“ koji je podrška deci tokom učenja.

Kada ne rade na ajpedu, učenici Stiv Džobs škola slični su običnim đacima. Crtaju, prave različite stvari, igraju se i učestvuju u fizičkim aktivnostima, što je sve deo svakodnevnog života u školi.

10 obećanja koje Stiv Džobs škole daju učenicima

Credits: Featureflash / Shutterstock.com

Direktori Stiv Džobs škola svakom detetu daju obećanja koja su istaknuta na vidnom mestu u svakoj školi:

Obećavamo vam da možete da računate na našu podršku ukoliko nam kažete šta želite da naučite i da ćemo pažljivo pratiti vaš napredak.
Pomoći ćemo vam da naučite kako da postavljate prava pitanja, tako da sami možete da odlučite šta želite da učite.
Pomoći ćemo vam da budete još bolji u stvarima u kojima ste već uspešni.
Pred vas ćemo uvek da postavljamo izazove kako biste pokušali da rešite teže zadatke i naučite nešto novo.
Obećavamo vam da ćete uvek imati slobodu da odaberete šta i kada ćete nešto da uradite i naučite; pomoći ćemo vam u onome što ste izabrali ukoliko se dosledno držite svog izbora.
Pomoći ćemo vam da održavate dobre odnose sa drugim učenicima, tako da vas niko ne maltretira, niti da vi maltretirate druge.
Naučićemo vas kako da dobro sarađujete sa drugima.
Obećavamo vam da ćete uvek koristiti tehnologiju najnovije generacije, kako biste bili spremni za svet budućnosti.
Obećavamo vam da ćemo da vas naučimo da koristite maštu i stvarate nešto novo.
Obećavamo vam da ćete biti dobro pripremljeni za naredni nivo školovanja, kao i za sve ostale stvari u životu kada završite našu školu.

U ovim školama kažu da je rukopis potpuno nebitna stvar. Tehnika pisanja olovkom na papir je stvar prošlosti. Ko danas još koristi olovku? Kad je koristite, za šta to činite? Uglavnom da se potpišete ispod nekog dokumenta, popunite formulare ili „naškrabate nešto” u svoj tefter, dodaju u Stiv Džobs školama. Zamislite tek za 10 godina koliko će pisanje biti u upotrebi, kad deca odrastu i dođu u realni svet. Možda nimalo. Možda tek malo. U svakom slučaju – neće biti mnogo bitno. Bitnija će biti kompjuterska pismenost. Bez toga niko neće moći da funkcioniše. Pritom, i u današnje vreme aritmetika, čitanje i razumevanje teksta su glavni predmeti u osnovnoj školi.

Međutim, ceo program ima svoje pozitivne i negativne strane. Evo nekih od njih:

Debata o obrazovanju koje pružaju Stiv Džobs škole sa ajped pristupom učenju

Prednosti

Tvorci ovog programa tvrde da je reč o tome da deca postignu specifične ciljeve učenja sa nastavnicima koji imaju ulogu „trenera talenata“.
Deca biraju šta žele da nauče na osnovu svojih interesovanja.
Učenje se ne završava sa gomilom školskih svezaka.
Deca mogu sama da uče u učionici u mirnoj atmosferi, što znači da nastavnici mogu da rade sa manjim grupama tokom radionica.
Ajped pomaže deci da duže održe koncentraciju, a posebno pozitivno utiče na one mališane koji imaju poremećaje pažnje.
Deca mogu dosta da vežbaju matematiku i jezike na aplikacijama, uz koje prisustvo nastavnika skoro da nije ni potrebno. Ona mogu da prate svoj napredak u učenju, koji može da bude brži ili sporiji. To nastavnicima omogućava da se više posvete učenicima kojima je potrebna pomoć.

Mane

Ajped deca uglavnom koriste za konzumiranje informacija, a ne za promišljanje, kreativnost.
Pogrešno je graditi školski sistem oko nekog brenda, u ovom slučaju – Apple. Škole su nezavisne ustanove i ne treba ih vezivati za određeni proizvod.
Najveći izazov je kako pratiti razvoj deteta koji uči preko ajpeda.
Aplikacije su korisne da nam ukažu na to šta smo tačno uradili, ali nisu se pokazale najbolje kod objašnjavanja stvari deci. Deca često puno nauče kada razumeju svoje greške.
Tu su i pitanja u vezi sa zaštitom podataka i privatnosti, zamena ajpeda najnovijim modelom i drugi tehnički detalji.

Da li ste za obrazovanje koje pružaju Stiv Džobs škole ili protiv njega? Da li su vam draže tradicionalne metode učenja ili ste ipak za inovativne ideje u obrazovanju? Podelite sa nama svoje mišljenje i komentare.

The post Stiv Džobs škole – revolucija u obrazovanju? appeared first on Novak Djokovic Foundation.