Svetski dan autizma: Obojimo svet u plavo!

Danas se obeležava Svetski dan autizma. Na ovaj način, nastoji se da se ukaže na položaj dece i ljudi obolelih od autizma u društvu, kao i da se doprinese boljitku njihovog statusa.

„Autizam“ je pojam koji često možemo čuti u vrtićima, školama, parku, ali je i dalje velika nepoznanica u društvu, pred kojom ne možemo i ne smemo da zatvaramo oči.

Autizam je jedan od pervazivnih razvojnih poremećaja ili poremećaja autističnog spektra koje karakterišu široko rasprostranjene smetnje u socijalnoj interakciji i komunikaciji, izrazito ograničena interesovanja i repetitivno ponašanje.

Činjenica je da se autizam teško dijagnostikuje, jer u medicini ne postoje dijagnostički testovi, genetički markeri kojima bismo mogli dokažemo njegovo prisustvo. Dijagnoza je subjektivna, što znači da se simptomi razlikuju od osobe do osobe. Neretko se kaže da autizama ima onoliko koliko i autističnih osoba.

Autizam je poremećaj koji se može primetiti već u prvoj godini života. Najčešće ga uoče roditelji. Kod dece se na početku prvo javlja odsustvo gugutanja i gestikulacije. Dete se ne odaziva na svoje ime, niti na bilo kakvu promenu u njegovoj bližoj okolini. Nakon toga, primetne su teškoće u govoru ili sporiji razvoj govora. Vidna je nezainteresovanost za osobe, predmete i okolinu koja ga okružuje. Dete je u svom svetu igre bez želje za interakcijom sa drugom decom. Radnje i pokrete koje koristi su mehanički, nepredvidivi, ponavljajući, a često i agresivni.

Simptomi mogu biti blaži, ali i teži do oštećenja poput mentalne retardacije.

Roditeljstvo na testu

„Pesme i filmovi, međutim, imaju kraj, dok je ova vaša nova stvarnost stalna. Autizam je doživotno stanje. No, čak ni reč „autizam“ vam nema smisla sama po sebi.“ David Mitchell

Autizam ostavlja posledice, kako na pojedinca, tako i na njegove najbliže.

Roditelj je najčešće prvi koji uočava simptome autizma kod svog deteta. Međutim, prihvatiti i pomiriti se sa situacijom je veoma teško.

Roditeljstvo samo po sebi može biti stresan životni događaj i smatra se da deca sa teškim ponašanjem, kao što mogu biti deca sa autizmom, imaju veliki uticaj na ponašanje roditelja. Različita istraživanja ukazuju na to da ometenost deteta zauzima visoko mesto u hijerarhiji negativno doživljenih stresnih životnih događaja. Pojavljuje se iznenadno i neočekivano, pervazivnog je dejstva, hroničnog karaktera, opaža se kao teško rešiv ili nerešiv životni problem i doživljava kao gubitak.

Većina roditelja dece sa autizmom ispunjena je stresom. Bitan faktor koji se povezuje sa roditeljskim stresom je težina autistične simptomatologije. Autizam je teško, doživotno oštećenje koje utiče ne samo na sposobnost deteta da uči i funkcioniše u spoljašnjem svetu, već i na sposobnost da se poveže sa drugim članovima porodice. Težina socijalnog i kognitivnog oštećenja utiče na to da su porodice sa decom sa autizmom podložnije stresu.

Stručna lica mogu pomoći roditeljima u pogledu stresa na nekoliko načina. Mogu da obezbede tačnu i ranu dijagnozu i pruže informacije koje roditeljima omogućavaju realnija očekivanja. Takođe, mogu im ukazati na potrebne usluge, savetovanje i kako korigovati  ponašanja deteta. Na koji način da uključe igru, muziku u svakodnevnu detetovu rutinu, koje igre sa njima da igraju, način na koji da razviju interesovanja kod deteta i pospeše razvoj govora. U procesu pomoći roditeljima, veoma je važan rad na razvoju programa za odrasle osobe sa autizmom koji u našoj sredini nedostaju.

Autizam u školama 

Danas deca sa smetnjama u razvoju imaju priliku da se školuju zajedno sa svojim vršnjacima u redovnim školama. Stoga nastavnici, vaspitači i asistenti u vaspitno-obrazovnim ustanovama uče kako da izađu u susret raznolikosti potreba dece sa kojom rade.

Na ovaj način im se pruža prilkia da ne budu izdvojena, niti na bilo koji način etiketirana kao „drugačija“.

Činjenica je da deca sa autizmom pohađaju redovne vrtiće, što je jako važno jer je rani uzrast veoma bitan za učenje, a posebno za decu sa teškim obrazovnim potrebama. Igraonice i vrtići podstiču decu da uče i da se razvijaju kroz komunikaciju, igru i socijalnu interakciju – upravo one oblasti u kojima dete sa autizmom ima poteškoće.

Za decu sa poteškoćama iz spektra autizma, rana intervencija, uz odgovarajući način podučavanja i vođenja, pomaže detetu da razvije veoma važne socijalne, komunikativne veštine i veštine igranja koje će obezbediti bazu za dalje učenje. Takođe, problemi u ponašanju mogu da budu ublaženi dok su deca još uvek mala. Iako to ne garantuje da tokom vremena neće biti daljih poteškoća, obezbediće detetu i njegovoj porodici dobar početak i pomoći će u izgradnji samopouzdanja.

Iako su deca sa autizmom u istoj igraonici, vrtiću ili školi, to ne znači da će učiti od druge dece ili da će sa njima komunicirati. Njima je potrebna dodatna podrška da bi razumela šta se dešava, od čega se sastoji neka igra, kako mogu da se uključe, kako da nešto dele sa drugom decom, kako da čekaju svoj red. Veliki broj dece sa autizmom ne zna da se igra i neophodno je da ih tome naučimo. Iako vršnjaci igraju važnu ulogu u učenju dece sa autizmom kako da se igraju, neophodno je i posebno vođenje kako bi ti podsticaji dali rezultate.

U lokalnim zajednicama u kojima nema specijalnih škola, nastava je organizovana na inkluzivnoj osnovi u okviru redovnih škola, sa većim brojem angažovanog osoblja – specijalnog nastavnika, vaspitača ili asistenta (jedna zaposlena osoba na jedno dete). Deca su u redovnim odeljenjima, gde prate nacionalni kurikulum, prilagođen njihovim potrebama. Kada im je potrebna individualna podrška ili imaju poteškoće da se snađu u učionici, obezbeđuje se rad u manjoj grupi, individulano učenje ili opuštanje.

Tretman deteta sa autizmom kreira se prema individualnim karakteristikama stanja, interesovanjima, potrebama, uzrastu deteta i uslovima u kojima živi, jer svako dete je različito i ima različite nivoe potreba.

Veoma je važna komunikacija škole i roditelja, uključivanje roditelja u proces učenja, jer roditelj najbolje zna šta je to što njegovo dete podstiče i motiviše.

Obojimo svet u plavo

Veoma je bitno da se autizam u što ranijoj fazi otkrije. Iako ga nije moguće izlečiti, moguće je ublažiti razvoj i sam napredak bolesti.

Osobe sa autizmom nisu osobe manje vrednosti. One imaju iste ljdske vrednosti i mogu biti ravnopravni članovi društva kome pripadaju. Veoma je važno da im to isto društvo pruži toleranciju, razumevanje i pomoć.

U njihovo ime, na današnji dan obucimo plavo – boju projekta Light It Up Blue Ujedinjenih nacija, koji ljudima sa autizmom nastoji da obezbedi osnovna ljudska prava i slobodu.

Zato, obojimo svet u plavo, boju nebeskih prostranstava, mora ljubavi i pomozimo im da i oni rašire svoja krila i da se osete slododnim, jednakim i važnim delom sveta.

---

O autoru: Gordana Sečević je diplomirani sociolog i majka dva dečaka. Voli putovanja, upoznavanje drugih kultura i običaja. Obožava strane jezike i zato je završila studije španskog jezika, dok se trenutno obrazuje na master studijama anglistike.