Uprkos kulturološkim i ekonomskim razlikama, kao i različitim obrazovnim sistemima u zemljama širom sveta, jedna stvar ostaje značajna za svako društvo: kvalitetno rano obrazovanje, koje proizvodi brojne pozitivne efekte na kognitivni, društveni i emocionalni razvoj dece. Od 1930-ih do danas sve veći je broj naučnih dokaza koji pokazuju da je ulaganje u mališane od rođenja do pete godine dugoročno efikasnije od zdravstvenih ili finansijskih intervencija usmerenih na poboljšanje kvaliteta života najmlađih.

Uticaj siromaštva na pristup ranom obrazovanju

Ipak, i pored svesti o značaju ranog obrazovanja i dalje svi mališani nemaju podjednak pristup njegovim programima. Osim toga, važna istraživanja pokazuju da problem ne leži samo u pristupu ranom obrazovanju i vaspitanju mališana već i u njihovom kvalitetu.

Širom sveta pristup ranom obrazovanju značajno se razlikuje. U Avganistanu, Burkini Faso, Somaliji, Jemenu i mnogim drugim zemljama manje od 10 odsto dece obuhvaćeno je programima ranog obrazovanja, za razliku od Jamajke i Belorusije gde gotovo 90% mališana pohađa takve programe. Na ovakve statističke podatke u velikoj meri utiču ekonomski status, kao i rasna pripadnost. Tako u Ukrajini, Gani i Mongoliji porodice koje spadaju u četvrtinu najbogatijeg stanovništva imaju dva puta veće šanse za pristup programima ranog obrazovanja nego one najsiromašnije, koje u takvim programima učestvuju sa svega 25%.

Editorial Credit: Patrik Dietrich / Shutterstock.com

Ekonomske prilike ne utiču samo na to kojim mališanima je omogućen pristup ranom obrazovanju već i na njegov kvalitet. Generalno posmatrano, programi ranog obrazovanja u zemljama sa većim primanjima rezultiraju pozitivnim efektima na kognitivni i društveni razvoj, obrazovanje i zdravstveno stanje, koji su za 20 odsto veći nego kod nacija sa niskim primanjima. Razlike između bogatijih i siromašnijih nacija potencijalno utiču i na razlike u kvalitetu intervencija koje je moguće primeniti za dobrobit dece u različitim ekonomijama. Ova teza potvrđena je tokom različitih istraživanja. Na Mauricijusu, na primer, metoda ispitivanja visokokvalitetnog ranog obrazovanja i onog prosečnog kvaliteta u nasumično odabranim predškolskim ustanovama pokazala je da deca u oba slučaja ostvaruju benefite, iako kvalitetnije intervencije proizvode bolje efekte na rani kognitivni razvoj najmlađih, dok je istovremeno mnogo manje slučajeva dece sa problemima u ponašanju kasnije tokom života.

Uticaj rasnih pitanja na pristup ranom obrazovanju

Pripadnost određenoj rasi takođe je jedan od ključnih pokazatelja kolika je verovatnoća pristupa deteta visokokvalitetnom ranom obrazovanju. Tako u SAD od dece koja imaju pristup programima ranog obrazovanja mališani iz latinoameričkih porodica češće pohađaju visokokvalitetne programe nego njihovi afroamerički vršnjaci. Nažalost, oni u Americi imaju najmanje šanse da odrastaju u visokokvalitetnim okruženjima i u većini slučajeva učestvuju u programima ranog obrazovanja lošeg kvaliteta. Poređenje Amerike sa ostalim zemljama merenjem akademskog uspeha otkriva da lošiji rezultat njenih učenika na međunarodnim testovima znanja ne dolazi samo zbog ekonomske različitosti, s obzirom na to da su mnoge siromašnije nacije u tom pogledu bolje rangirane od SAD. To ukazuje da rasne razlike, koje često proizilaze iz rasne segregacije stanovništva, snose deo krivice za lošiji uspeh nacije na polju obrazovanja u celini.

Copyright: Monkey Business Images

Zašto je neophodno da se promeni trenutna situacija? Svrstavanje ranog obrazovanja na listu prioriteta od strane kreatora politika i ostalih struktura društva pokazalo je značajna poboljšanja u životima dece širom sveta. Veliki broj studija otkrio je da kvalitetno rano obrazovanje ima za rezultat kako kratkoročne tako i dugoročne pozitivne efekte na inteligenciju, učenje, društveno ponašanje, izvršne funkcije, delinkvenciju, kriminal, i mentalno zdravlje uključujući depresiju. Osim navedenih benefita za decu, prethodna istraživanja (čiji se veliki deo fokusirao isključivo na Ameriku) ističu ekonomsku vrednost ostvarenu kroz ulaganje u rano obrazovanje i vaspitanje dece.

Benefiti unapređivanja ranog razvoja i obrazovanja

Veći pristup i unapređen kvalitet programa ranog razvoja i obrazovanja u korelaciji je sa većim kratkoročnim dobitima u vidu zapošljavanja majki i dugoročnim u pogledu potencijala deteta da jednog dana dobije bolje plaćen posao. To je naročito važno za porodice sa niskim i srednjim primanjima. Procenjuje se da bi sa povećanjem upisa dece u vrtiće sa 25 na 50 odsto povraćaj sredstava državi bio 6 do čak 17 puta veći od početnog ulaganja, u poređenju sa odnosom troškovi–dobiti, koji bi se bazirao samo na povećanju plata. Krajnji benefiti verovatno bi bili još veći, s obzirom na smanjenje troškova u vezi sa ponavljanjem razreda lošijih učenika, manjom potrebom za skupim programima dopunskog obrazovanja i manjim pritiskom na pravosudni sistem i sistem zdravstvene zaštite zatvorenika.

Značaj ranog obrazovanja nije ograničen samo na decu. Njegovi uticaji na život mališana su dugoročni i osećaju se u čitavom društvu. Povećanje pristupa ranom obrazovanju smanjuje pojavu kriminala i zdravstvenih problema, i doprinosi celokupnoj ekonomiji. Države moraju da usmere pažnju na prvih pet godina dečjeg razvoja, posebno kada je reč o mališanima iz porodica sa niskim i srednjim primanjima i ranije diskriminisanim pripradnicima određenih rasa, kako bi se povećao njihov pristup ranom obrazovanju i samim tim ojačale njihove zajednice u celini.

The post Sva deca na svetu nemaju podjednak pristup ranom obrazovanju appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Kad se pomene Velika Britanija, siromaštvo dece sigurno nije jedan od pojmova i asocijacija koje ljudima padaju na pamet. Radi se o jednoj razvijenoj zemlji, u kojoj se čini sve da sistem funkcioniše gotovo besprekorno: uz britansku Nacionalnu zdravstvenu službu (NHS) i besplatnu zdravstvenu zaštitu koju pruža, zatim, besplatno obrazovanje za sve, i sistem zaštite koji se brine o najugroženijima u društvu. Međutim, da li je to baš tako?

Nekako smo već navikli da gledamo potresne i tužne slike siromašne dece, koje se vrte u raznim kampanjama za skupljanje pomoći slabo razvijenim zemljama širom sveta. Ali, danas smo u situaciji da i na sopstvenom pragu gledamo ljude koji žive u lošim uslovima, izloženi vetru, kiši i hladnoći, bez mogućnosti da obezbede osnovne namirnice ili životne potrebe. Očigledno je da su se stvari drastično promenile na gore. Broj porodica i dece koja žive u siromaštvu je u porastu, a razlozi su kompleksni, što znači da ne postoji jednostavno rešenje. Takođe, mi Britanci veoma različito doživljavamo siromaštvo u svojoj zemlji, i ono u inostranstvu. Treba biti iskren i priznati da je daleko lakše posmatrati siromaštvo u zemljama u razvoju i ljude koji se suočavaju sa problemima kao što su: glad, prirodne katastrofe ili politička previranja, nego siromašne ljude kod kuće, u dovoljno bogatoj zemlji, koji su to postali jer se misli da su lenji, srame se rada i prepuštaju se sudbini. Sa druge strane, kako se u nedavnom izveštaju Save the Children organizacije navodi, ništa manje istinito i zabrinjavajuće je podatak da rad više ne predstavlja izlaz iz siromaštva. Tamo se još navodi činjenica da čak dve trećine siromašne dece dolazi iz porodica u kojima su oba roditelja zaposlena.

Deca tonu u siromaštvo, dok se njihovi roditelji muče i bore kako bi izašli na kraj sa troškovima i pružili im adekvatnu ishranu, odeću, smeštaj i ostalo što je potrebno za njihovo obrazovanje i emocionalni razvoj. Pritom, dešava se da jedan roditelj obično mora da napusti posao kako bi brinuo o detetu, i tako bude lišen mogućnosti da nešto zaradi. Sav novac koji dobije se brzo i potroši jer troškovi nege deteta vrtoglavno rastu iz godine u godinu (troškovi vrtića za decu mlađu od 2 godine su porasli 77% za poslednjih deset godina).

Velika Britanija jeste svojevremeno ostvarila veliki napredak u smanjenju broja dece koja žive u siromaštvu u periodu od 1996. do 2005. tako što je roditeljima omogućeno da se vrate na posao, kao i kroz uvođenje usluga kao što je „Siguran start“. Cilj je bio da se ljudima pomogne da pokrenu svoj biznis, i da se podrže porodice i kroz socijalna davanja. Ali to je stvar prošlosti, jer je ovaj trend preokrenut. Naime, vlada Velike Britanije uzalud ističe da je posvećena smanjenju broja dece koja žive u nepovoljnim uslovima kroz Zakon o siromaštvu dece, jer je mnogima jasno da takvi ciljevi neće biti ispunjeni. Umesto toga, situacija se samo pogoršava.

Globalna ekonomska kriza svakako je u tome imala uticaja, ali situacija je bila loša i pre nego što je do krize došlo 2008. godine. Najveća promena je u tome da većina dece koja žive u siromaštvu imaju roditelje koji rade. Dok se broj nezaposlenih smanjio, siromaštvo je bilo u porastu, što je zapanjujuća statistika. Projekcije za oporavak nisu nimalo ohrabrujuće, dok u isto vreme Institut za fiskalne studije predviđa porast siromaštva dece za trećinu do 2020. Prevedeno u brojke ovo znači da će biti:

• 150,000 više dece koja žive u hladnim domovima, pored već postojećih 1.6 miliona.
• novih 90,000 mališana u čijoj ishrani nema dovoljno voća i povrća, zajedno sa 2,7 miliona dece bez osnovnih stvari, kao što je adekvatna ishrana
• novih 23,000 mladih godišnje u Engleskoj sa diplomom opšteg srednjoškolskog obrazovanja, bez dobrih ocena zbog uticaja siromaštva u najranijem detinjstvu, što se kasnije negativno odražava na njihove izglede da se dalje obrazuju i stručno usavršavaju.

Dok rad više ne predstavlja put za izlaz iz siromaštva, situacija se komplikuje i zbog sistema socijalne zaštite koja više ne odgovara svrsi, i koja postaje nedovoljna, uz troškove života koji rastu, posebno onih koji odlaze na hranu, grejanje i stanovanje.

Save the Children želi da pruži pomoć i podršku kako bi sva deca imala jednake šanse, i kako njihova budućnost ne bi morala za zavisi od toga da li su rođeni pod srećnom zvezdom ili ne. Kvalitetna i pristupačna briga o deci trebalo bi da je dostupna svakoj porodici. Takođe, svaka porodica sa decom uzrasta ispod pet godina bi trebalo da ima zagarantovana minimalna primanja, poručuju iz ove organizacije. Svako dete bi trebalo da nauči dobro da čita dok ne napuni 11 godina, kako bi moglo da iskoristi svoj obrazovni potencijal na najbolji mogući način.

Ne traže puno, zar ne? Ne samo da će ovakve mere unaprediti neposredno okruženje dece koja žive u siromaštvu, već će sprečiti da siromaštvo postane endemski problem, ukorenjen u generacijama mladih ljudi. Sada je trenutak da se ovo spreči, pa je rana intervencija ključna kako bi mališani započeli život na pravi način.

Vlade bi trebalo da pokažu posvećenost u rešavanju ovog problema na najvišem nivou. Međutim, i mi snosimo odgovornost, i postoji mnogo toga što kao pojedinci možemo da učinimo kako bismo doprineli da se siromaštvu stane na put. Od podrške bankama hrane, preko doniranja starih knjiga, odeće i igračaka. Uvek će se naći ljudi koji će nam na tome biti veoma zahvalni.

Kakva je situacija u vašoj zemlji? Kakva su vaša iskustva sa rastom troškova i smanjenjem plata? Na koji način nastojite da premostite taj jaz? Podelite sa nama svoje praktične savete o tome kako se borite da svojoj deci obezbedite sve što im je potrebno.

The post Sve više dece živi u siromaštvu appeared first on Novak Djokovic Foundation.