Posmatrajući okolinu primetila sam uglavnom dve krajnosti u dečijem odrastanju. Sa jedne strane imamo svakodnevne treninge, dodatne časove, ples, solfeđo, još jedan strani jezik, okupiran vikend i sve ono što verovatno i Vi viđate u svom okruženju – primer ulaganja u budućnost, ali ne i u sreću deteta. Sa druge strane tu su fizički neaktivna deca slepo zaljubljena u modernu tehnologiju konektovanu na internet gde provode veći deo svog vremena – iako to deci pruža trenutnu sreću, to nije primer ulaganja u njihovu budućnost. Ako mene pitate oba načina su podjednako loša, a ključno rešenje je balans. Balans u ovom slučaju predstavlja dokolica. Hajde da na tu pojavu pogledamo iz malo drugačijeg ugla. Dokolica je vaspitačica pre vaspitačice.

1. „Zaboravite“ na kratko da pružite punu pažnju i dobićete otkriće

Posmatrala sam jednu bebu kada je prvi put počela sama da sedi. Otkrila je svoja stopala. Posmatrala ih, igrala se, dodirivala, smejala se i „gugukala“. I sve se to dogodilo u trenutku kada smo mi na kratko „zaboravili“ da joj pružimo našu punu pažnju.

Dokolica donosi nova otkrića.  Deca na taj način upoznaju prvenstveno sebe.

Kada sam to videla, samo sam spustila plišanog zeca pored nje i dogodilo se isto. Uzela ga je, gledala, opipavala i smejala se i upoznala deo sveta oko sebe. Deca vole da otkrivaju sama!

Prisetila sam se par izjava moje sestre Milice koje su me podsetile koliko je slobodno vreme bitno i u kasnijem odrastanju: „Tina, da ti ispričam jedan vic što sam sama smislila kad mi je bilo dosadno“, i: „Kada budeš došla kod mene kući pokazaću ti šta sam napravila od onih kartončića iz toalet papira, nisam znala šta drugo da radim“. U ovom slučaju je ta, loša dokolica, bila alarm i pokretač za razvoj kreativnosti i zdrave logike.

Dokolica donosi nova otkrića.  Deca na taj način upoznaju prvenstveno sebe. Copyright: FamVeld

2. „Sutra je subota, kako si planirao/la da provedeš dan?“

Dokolica, daje detetu šansu da povremeno samostalno donosi odluke i organizuje svoje vreme. Vi ste super heroji jer ste kupili igračke, doneli ste mu slikovnice, dali flomastere, bojice, blok – pustite ga da sa tim što ima samo organizuje sebe u trenutku kada mu je dosadno i nema unapred predviđene aktivnosti.

Ako malo bolje budete posmatrali, primetićete da način na koji deca samostalno organizuju svoje vreme i donose odluke neopisivo podseća na Vaše ponašanje. Dakle, svemu tome prethodi Vaš „mentorsko pokazni čas“ . Izmišljajte priče, napravite kućicu od tetrapaka za mleko, igrajte se školice bez krede i kamenčića. Dajte primer i posmatrajte.

Šta će biti sutra kada posle osnovne škole, srednje škole, fakulteta ili obuke dođe trenutak da sami trasiraju put? Pustite ga da sa datim alatom napravi sebi zanimaciju i plan. Zapamtite, koliko god da je malo dete, nije rano – odrastao čovek je ogledalo svog ranog razvoja.

3. Osluškujte svoje dete kada je „dokono“

Znate, upoznala sam petogodišnjeg dečaka koji me je postideo svojim znanjem o dinosaorusima, a sve to jer su njegovi roditelji primetili da ga to interesuje.Već smo apsolvirali da je pažljivo slušanje deteta kada Vam se obraća „prvi roditeljski zakon“. Ali svakodnevno osluškivanje deteta i kada se ne obraća direktno Vama je još važnije.

U trenucima kada dete smišlja samo svoju igru, razgovara sa igračkama, izmišlja priču, vic, bira šta će da nacrta, pravi nešto od onoga što ima – Vi jasno možete da vidite ko je Vaše dete i šta želi da postane. 

Osluškujte kada Vam ne govori, pratite reči koje ste čuli, neprimetno podržavajte i bez greške ćete stvoriti srećnog čoveka.

Dokolica je prvi mentor deteta jer ga nepimetno „tera“ na osamostaljivanje kroz igru, šalu i zabavu. Imajte na umu reči Branka Іopića: „Mnogo znači kada se sa osećajem sreće krene u život, kada ništa ne zatuče detinjstvo“. Zato, dajte deci slobodno vreme kako bi postali srećni ljudi.

The post Dokolica kao životna školica appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Kada kažemo da je neko kreativan, čija kreativnost je na vas ostavila najveći utisak? Da li su to ljudi koji su obeležili različite vrste umetnosti poput čuvenog kompozitora Mocarta ili planetarno poznatog pop muzičara Majkla Džeksona, slikara Pikasa, Leonarda da Vinčija i Van Goga, baletana Mihaila Barišnjikova, glumaca i režisera Harisona Forda i Vudi Alena, i pisaca Žila Verna i Dž.K. Roulinga? Možda u tom trenutku razmišljate o njihovim velikim delima – slikama kao što su „Mona Liza“ i „Zvezdana noć“, pesmi „Triler“, kompoziciji „Turski marš“, knjigama „Velika očekivanja“ i „Hari Poter“, odnosno baletima „Krčko Oraščić“ i „Labudovo jezero“. Ili o koncertnim dvoranama i muzejima u kojima ste mogli da se divite njihovoj kreativnosti, kao što su Karnegi hol, Luvr, njujorški muzej Metropoliten… Zaista je mnogo ličnosti, njihovih dela i ideja, kao i mesta koja bi nas asocirala na reč „kreativan“. Sa druge strane, većina ljudi nikada za sebe ne bi rekla da su kreativni.

Copyright: Romrodphoto

Kao inteligencija, i kreativnost je osobina koja se smatra darom i privilegijom, sa njom se ljudi rađaju i ona ne može da se nauči; dela onih koje krasi kreativnost neverovatna su i neponovljiva. Ipak, ukoliko se deci omogući da vežbaju i razvijaju svoju kreativnost, ona će vremenom, kao mišići tokom treninga, postajati sve jača i prirodnija.

Kreativnost i kreativne radionice

Prema Novom oksfordskom američkom rečniku, kreativnost je definisana kao:

Sposobnost korišćenja mašte kako bi se razvile nove i originalne ideje ili stvari, naročito u umetničkom kontekstu.

Kreativne radionice za najmlađe obuhvataju različite aktivnosti koje angažuju dečju maštu kroz slikanje, vajanje, ples, dramsku igru ili pozorište, lutkarske predstave i muziku. U kreativnim radionicama mališani koriste sposobnosti koje pokrivaju gotovo sve aspekte njihovog razvoja – kognitivni, jezički, socijalni, emocionalni i fizički. Aktivnosti su otvorenog tipa (nema striktnih pravila po kojima se sprovode), i podstiču divergentno razmišljanje. Osim toga, one favorizuju stvaralački proces bez velikog fokusa na krajnjem proizvodu dečje mašte i kreativnosti.

Copyright: Juta

Prednosti uključivanja kreativnih radionica u rano obrazovanje

Benefiti uključivanja i potenciranja kreativnih radionica u ranom obrazovanju dece su brojni i ekspanzivni, i kreću se u rasponu od fizičkih do emocionalnih i mentalnih. Na koji način kreativne radionice mogu da razviju fizičke sposobnosti dece? Naša sposobnost kretanja i koordinacije sastoji se od veština grube i fine motorike, čiji nivo razvijamo i usavršavamo tokom detinjstva. Različite vrste kreativnih aktivnosti pomažu deci da izgrade svoje sposobnosti u obe kategorije motoričkih veština. Na primer, kada mališan u ruci drži kist i slika njime, ili lepi dugmiće i vunicu za papir, on koristi i unapređuje svoju finu motoriku. Sa druge strane, kada igra, poskakuje i pljeska rukama u ritmu muzike, dete stimuliše deo mozga koji kontroliše grubu motoriku. Korišćenje obe motorike u detinjstvu od ključnog je značaja za sposobnosti koje se razvijaju kasnije tokom života.

Osim toga, kreativne radionice pružaju priliku maloj deci da istražuju i steknu kontrolu nad svojim emocijama. Umetnost se oduvek smatrala svojevrsnim hobijem i načinom ličnog izražavanja umetnika. Takva interpretacija može da se primeni i na decu, iako na drugačiji način nego kada je reč o starijim stvaraocima. Dok umetnost pomaže odraslima da svetu prenesu svoja osećanja koja bi drugačije teško iskazali, ona omogućava mališanima da istraže svoj raspon emocija, nauče kako da ih izražavaju i kontrolišu i tako budu spremniji da se nose sa usponima i padovima koji će biti deo njihove svakodnevice kao odraslih pojedinaca. Pozorište, dramske predstave i igra uloga su naročito pogodni za razvoj dečjih emocionalnih sposobnosti.

Copyright: Viacheslav Nikolaenko

Kreativne radionice kroz svoje aktivnosti pružaju mnogobrojne prilike deci da međusobno sarađuju, usklađuju svoja razmišljanja i ideje kako bi zajednički nešto stvorila ili rešila određeni problem, što predstavlja ključne tačke njihovog socijalnog razvoja. Kreativne radionice osim toga nude stimulativne mogućnosti za upoznavanje sa kulturološkim razlikama u muzici, umetnosti, ritualima i proslavi praznika.

Mnogi istraživači navode da kreativne radionice takođe dorpinose razvoju kognitivnih sposobnosti mališana. Istraživanje i učestvovanje u kreativnoj igri podstiče decu da koriste svoju maštu, čime se stimulišu i proširuju njihovi mentalni kapaciteti. Prema rečima Lava Vigotskog, takva igra omogućava deci da nauče nešto novo kroz stvaralaštvo. Za razliku od Pijažea, koji je smatrao da deca u igri održavaju svoje mišljenje o svetu koji ih okružuje, Vigotski je isticao da ona svoje mišljenje formiraju kroz igru. Osim toga, on je verovao da proces učenja zavisi od društvenih interakcija i komunikacije dece sa neposrednim akterima u njihovom okruženju i podrške koju je nazvao „skela“. Tako dete sa manjom bazom znanja unapređuje nivo svojih sposobnosti uz podršku i ugledajući se na pojedinca sa većom bazom znanja, bilo da se radi o drugom detetu ili odrasloj osobi, kao što su nastavnik ili vaspitač. Na primer, ukoliko dete sa nerazvijenim sposobnostima fine motorike vidi svog drugara kako izvrsno slika, kopiraće njegove pokrete i tako unaprediti svoje sposobnosti.

Nažalost, kreativne radionice često se smatraju manje važnima za obrazovanje dece i u većini slučajeva su prve na udaru prilikom smanjivanja izdvajanja iz školskog budžeta. Ipak, one ne samo da podstiču dečju maštu, kako bi postali fleksibilni i inventivni mislioci, već takođe doprinose razvoju njihovih fizičkih, emocionalnih i mentalnih kapaciteta. Iz tog razloga stvaranje prilika za decu ranog uzrasta da se uključe u kreativne radionice mora da postane naš imperativ, jer će takve mere obezbediti sigurnu osnovu mališanima na putu ka uspehu.

The post Kreativne radionice i njihov značaj u ranom obrazovanju appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Oni uče da čitaju već u drugoj godini, sviraju Baha u četvrtoj, lako savladavaju složene aritmetičke operacije u šestoj i tečno govore nekoliko stranih jezika u osmoj godini života. Drugari iz razreda im zavide, a njihovi roditelji se raduju kao da su osvojili džekpot. Ipak ova izuzetno talentovana i nadarena deca retko postaju geniji koji će promeniti svet. Kako Adam Grant, profesor menadžmenta i psihologije na Wharton School Univerzitetu u Pensilvaniji i pisac kritičar koji je i sam bio čudo od deteta, navodi u svojoj najnovijoj knjizi „Originalnost: Kako nonkonformisti pokreću svet“, problem se krije u nedostatku kreativnosti.

Drugim rečima, decu genijalce koči činjenica da ne uče da budu originalna. Ona nastoje da zadobiju odobravanje roditelja i divljenje svojih nastavnika. Međutim, dok nastupaju u Karnegi holu ili se takmiče na šampionatima kao šahovski velemajstori, dešava se nešto neočekivano: dugogodišnji naporan rad i vežba čine da stvari budu savršene, ali one nisu originalne.

Reč je zapravo o tome da se nadarena i kreativna deca usmeravaju ka tome da svoju energiju iskoriste za konzumiranje već postojećeg znanja, a ne da proizvedu neko novo, i radije slede postojeća pravila umesto da izmišljaju sopstvena. Istraživanja pokazuju da najkreativnija deca imaju najmanje šansi da postanu miljenici nastavnika, pa shodno tome mnogi nauče da zadržavaju svoje kreativne ideje za sebe.

Copyright: bonzodog

U odraslom dobu mnoga čuda od dece postanu stručnjaci u svojim oblastima i lideri u svojim organizacijama. Ipak, psiholog Elen Viner navodi:

Samo deo nadarene dece na kraju postanu revolucionarni, odrasli stvaraoci i prolaze kroz zahtevnu transformaciju do odrasle osobe koja na kraju pravi razliku.

Većina nadarene dece nikad ne napravi taj iskorak. Oni primenjuju svoje izuzetne sposobnosti da zablistaju u svojim karijerama bez želje da se dodatno angažuju kako bi neke stvari promenili nabolje. Postaju lekari koji leče svoje pacijente bez težnje da unaprede trenutni zdravstveni sistem, ili advokati koji brane svoje klijente od nepravednih optužbi, bez pokušaja da promene zakon. U današnjem izuzetno konkurentnom svetu, biti stručan u određenoj oblasti više nije garant uspešne karijere; za to je potrebna kreativnost.

Kako da odgajite kreativno dete

Roditelji ne mogu da isprogramiraju dete da bude kreativno. Ne postoji recept ili saveti kojih se treba pridržavati kako bi se osiguralo da deca budu fokusirana na to da razvijaju svoju maštu i kreativnost. Ipak, istraživanja su pokazala da većina dece koja odraste u kreativne pojedince, u oblasti muzike, umetnosti i nauke, nisu bila primorana da prate striktna pravila i smernice svojih roditelja. Osim toga, roditelji su podržavali njihova interesovanja, umesto što su ih primoravali da rade ono što je po njihovom mišljenju bilo najbolje za mališane, i tako gušili njihove kreativne impulse pretvarajući ih u „ambiciozne robote“.

Ograničavajući pravila, roditelji ohrabruju decu da misle svojom glavom. Kada postoji previše pravila i ograničenja, deca uče kako da se drže u njihovim granicama, a ne da stvaraju. Jedna studija je otkrila da deca koja su označena kao veoma kreativna imaju jedno ili dva pravila koja poštuju kod kuće, dok ostali njihovi vršnjaci imaju oko šest, kao što je tačno određeno vreme kada rade domaće zadatke ili idu na spavanje. Deca koju roditelji podstiču da samostalno misle i donose odluke na osnovu svojih razmišljanja i interesovanja imaju veće šanse da odrastu u kreativne pojedince.

Zato je od izuzetnog značaja da se deca od najranijeg uzrasta stimulišu da razmišljaju drugačije, da im se ostavi prostora da u tim razmišljanjima pokažu svoju maštovitost i kreativnost, i da na taj način dolaze do rešenja. Ta rešenja neće uvek biti tačna, ali će ih osloboditi u komunikaciji sa svetom oko sebe i otvoriti im mogućnost da kasnije do rešenja ne dolaze uvek po ustaljenim šemama.

Copyright: ISchmidt

Sloboda uma je ključna komponenta ne samo za razvijanje karaktera već i kao podrška uspostavljanju osećaja individualnosti i jedinstvenosti kod deteta u ranom uzrastu. Osećaj individualnosti ne samo da pomaže deci da otkriju svoja lična interesovanja i pasije u ranom detinjstvu već i da odgovore na životne izazove i mogućnosti na sebi svojstven način. Iako su pravila i disciplina važan aspekt u odgajanju dece i ne treba da se zanemare, takođe ne moraju revnosno da se sprovode od strane roditelja, kako dete ne bi ostalo bez mogućnosti da slobodno razmišlja.

Ukoliko želite da vaša deca doprinesu svetu sa originalnim idejama, dozvolite im da slede sopstvene a ne vaše želje i ambicije.

Kako biste na najbolji način odgajili malog kreativca, potrebno je i da ga ohrabrite da pronađe „zabavu“ u stvarima koje ga privlače. Jedan od faktora koji guše kreativnost kod dece je sve veći pritisak sa kojim se dete suočava na putu ka uspehu, što umanjuje njegove izglede da uživa i da svoj maksimum u datoj aktivnosti. Motivisanost mališana da nastave da se trude i budu posvećeni nečemu počiva na tome da uživaju u onome što rade, odnosno na pasiji koju otkrivaju kroz prirodnu znatiželju i koja se neguje kroz prethodna prijatna iskustva u određenim aktivnostima. Tako se gradi prava osnova da se deca razviju u kreativne odrasle osobe.

Poznat je primer Ajnštajna, koga je majka upisala na časove violine kada je imao pet godina, ali on nije bio zainteresovan. Njegova ljubav prema muzici procvetala je u tinejdžerskom dobu, nakon što je prestao da pohađa časove violine i kada je slučajno naleteo na Mocartove sonate. Po njegovim rečima „ljubav je bolji učitelj nego dužnost“.

Copyright: gorillaimages

Najuspešniji i najkreativniji ljudi često imaju po nekoliko pasija. Tako je veća verovatnoća da će se dobitnici Nobelove nagrade posvetiti hobiju kao što je gluma, poezija, muzika nego tipični naučnici. Grant navodi:

Niko ne primorava ove vrsne stručnjake da se posvete nekoj vrsti umetnosti iz hobija. To je odraz njihove radoznalosti.

Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete: da bude uspešno, ambiciozno i da ne odustaje lako kad se suoči sa problemima i izazovima. Ovakva želja za dobrobit deteta može često da nadjača razumevanje da dete, iako je malo, ima sposobnost da otkriva svoja interesovanja i želje. ÄŒak i u ranom uzrastu, deca su neverovatno radoznala i stalno istražuju različite stvari i aktivnosti koje ih zanimaju.

Kreativnost ne može da se razvije na silu. Roditelji mogu da je podstaknu kada uoče da dete pokazuje određena interesovanja, ali primoravati ga da se istakne u nečemu do čega mu nije nimalo stalo znači samo gubitak vremena i novca. Najbolje rešenje je omogućiti detetu da istraži svoja interesovanja tempom koji njemu odgovara, i ohrabriti njegovu želju da se posveti određenim stvarima.

Roditelji deci lako mogu da nametnu da prihvate njihove želje i ambicije. Ipak, to će mališane samo naučiti da prate već zacrtan put i sprečiti ih da razviju osećaj kontrole i liderstva u životu. Potrebno je detetu dati slobodu da bude drugačije i da na drugačiji način vidi svet oko sebe, umesto da se navikne da funkcioniše po određenim pravilima. Sve što od toga bude odstupalo delovaće mu neodgovarajuće ili neprimereno i činiće ga nesigurnim da ispolji svoju osobenost i kreativnost.

The post Kako podstaknuti kreativnost kod dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Kleo, četvorogodišnja devojčica, jednog dana je prišla mami i radosno joj ispričala: „Mama, jutros smo u vrtiću pili ljubičasto mleko koje daje ljubičasta kravica“. Majka se samo blago nasmejala i pitala je da joj ispriča šta se dalje dešavalo. Po Vebsterovoj definiciji mašta je:

Misaoni proces zamišljanja budućih događaja, kao i sposobnost stvaranja novih celina kombinovanjem različitih predstava, ideja i pojmova koji u takvom obliku ne postoje u ranijem iskustvu.

Svako dete u sebi nosi kreativnost, a zadatak roditelja je da pomognu detetu da razvija maštu i da na momente zajedno uživaju u tom imaginarnom svetu. Ipak, ponekad (namerno ili nesvesno) tate i mame sputavaju dečju maštovitost, iz straha da mališani neće biti u stanju da naprave granicu između mašte i stvarnosti.

Ipak, većina dece starije od tri godine znaju da ljubičaste krave zapravo ne postoje, ali uživaju u mogućnosti da maštaju i razmišljaju na kreativan način. Omogućavati deci da koriste svoju maštu je korisno i igranje uloga veoma pozitivno utiče na dečji razvoj. To poručuje i Suzan Engel, doktorka i autorka knjige „Prava deca: Davanje smisla svakodnevnom životu“, koja kaže da čak i dvoipogodišnjaci mogu da prave razliku između stvarnog i zamišljenog. „Ipak“, dodaje ona, „dok se igraju, ta razlika za njih može da postane nevažna.“

Copyright: Oksana Kuzmina

Podsticanje razvoja mašte kod dece

Ajnštajn je jednom rekao: „Mašta je važnija od znanja“. Mašta otvara vrata mogućnostima. To je mesto gde se rađaju dečja kreativnost, genijalnost i razmišljanje iz drugačije perspektive. Mašta i igra uloga su način na koji mala deca uče o svetu koji ih okružuje. Tokom maštovite igre, deca manipulišu različitim predmetima, izražavaju sebe verbalno i neverbalno, planiraju (namerno ili nenamerno), deluju, stupaju u interakciju sa drugima, reaguju i isprobavaju različite uloge. Odlične mogućnosti za učenje su kada deca učestvuju u igri uloga sa lutkama, autićima i vozićima, kockicama, klikerima, kartonskim kutijama ili kada prave različite stvari od plastelina, ručak ili kolač mešajući zemlju i vodu, crtaju, skaču po blatnjavim baricama ili se pretvaraju da lete.

Mašta podstiče kognitivni i socijalni razvoj. Želja svakog roditelja je da odgaji dete koje je dostiglo svoj puni intelektualni i društveni/emocionalni potencijal. U ranom obrazovanju, upravo su veštine kritičkog razmišljanja i sposobnost kreativnog rešavanja problema ključne za pravilan dečji razvoj.

Zamišljanje, isprobavanje novih načina da se nešto uradi i eksperimentisanje pomažu da se razvije kritičko razmišljanje kod dece i podstiču kreativno rešavanje problema. Osim toga, mašta podstiče socio-emocionalni razvoj tako što omogućava deci da razmišljaju o različitim rešenjima, čime deca stiču veće samopouzdanje, koje dolazi do izražaja u interakciji sa drugim ljudima. Mašta i kreativnost su, takođe, veštine koje će deci jednog dana biti potrebne na radnom mestu.

Copyright: Poznyakov

Saveti za podsticanje dečje mašte

Sledi nekoliko saveta i smernica o tome kako možete da podstaknete razvoj dečje mašte:

1. Provodite vreme na otvorenom. Prednosti boravka u prirodnom okruženju za dečji razvoj su mnogobrojne. Priroda se stalno menja, pružajući tako bezbroj mogućnosti za otkrivanje novih stvari, kreativnost i rešavanje problema. Prirodni svet pokreće mališane na razmišljanje, ispitivanje, zaključivanje i razvija radoznale umove. Deca mogu da crtaju u pesku, prave različite oblike od grančica, grade utvrđenja od drveta, ili da se opruže na travi i posmatraju nebo.

2. Osmislite scenario za igru. Kada vaše dete osmisli scenario, ono isprobava više različitih uloga i ogranizuje svoje misli, dok u isto vreme razvija socijalne i verbalne veštine. Podstaknite mališana da se igra doktora, zoološkog vrta, farme, svemirske stanice, škole ili prodavnice. Pridružite mu se u igri uloga i budite neki od likova. Igrajte se plišanim igračkama ili marionetama (napravite jednostavne lutke stavljanjem ruke u čarapu). Dozvolite detetu da vodi vašu zajedničku igru. Ukoliko vaše dete voli superheroje, razmislite o tome koju bi moć vaše dete najviše volelo da poseduje. Ili pomozite detetu da osmisli potpuno novog superheroja!

3. Verbalne aktivnosti. Od rima do zagonetki, smešnih zvukova do fonetskih glasova, igara kao što su „slovo na slovo“ i „pogodi predmet“ ili izmišljanje reči pesme na poznatu muziku, verbalne interaktivne aktivnosti mogu da inspirišu i podstaknu maštovite umove. Istovremeno, ovakve aktivnosti proširuju rečnik i pomažu vašem detetu da nauči kako da pravilno izgovara glasove. Ovakve igre su takođe savršen i zabavan način da provedete vreme u vožnji kolima.

4. Podstaknite umetničke aktivnosti. Umetnost je kreativan izraz koji razvija maštu, a ne lekcija kako da se stvori umetničko delo. Kroz slikanje, vajanje, pravljenje kolaža ili predmeta od gline i crtanje, umetnost je način da deca koriste svoje emocije, donose odluke i izraze svoje ideje. Manipulacija umetničkim materijalima pruža osećaj slobode, dok istovremeno podstiče fokus i koncentraciju. Umetničke aktivnosti, takođe, razvijaju fine motoričke sposobnosti i koordinaciju oko–ruka. Osim toga, one jačaju samopouzdanje, jer deca stiču osećaj za ovladavanje materijalom stvarajući novo umetničko delo.

5. Zajedno čitajte knjige. Neka vreme koje provodite u čitanju sa vašim mališanom bude zabavno. Razgovarajte o još nekim mogućim završecima priče koristeći dečju maštu. Izmislite nove priče, ponekad neka dete bude glavni junak priče, a ponekad predložite moralne dileme. Naizmenično učestvujte u kreiranju priče u nastavcima.

6. Postavljajte otvorena pitanja i pitanja koja teraju decu na razmišljanje. Postavljanje pitanja koja podstiču maštovito i kreativno razmišljanje efikasan je način da podstaknete dete da izrazi svoje ideje i da sa vama podeli svoja shvatanja, dok mu u isto vreme dajete do znanja da su njegove ideje važne. „Šta misliš da bi se desilo ako…?“, „U čemu je razlika između psa i mačke?“, „Na koji još način to može da se uradi?“

7. Ograničite vreme koje mališani provode ispred ekrana (televizija, crtani filmovi, kompjuter, tablet, smart telefon, laptop, video-igrice itd.). Podsticanje mašte i negovanje roditeljstva u digitalnom dobu može da bude veoma teško. Fokus na ekran je pasivan način na koji deca uče. Alternativa bi bila ohrabriti decu da stvore nešto novo i drugačije. Podsticanje deteta na kinestetički način korišćenja čitavog tela i svih čula takođe otvara um.

8. Ne zaboravite da omogućite deci da se slobodno igraju. Nesputana igra pruža deci mogućnost da maštaju i stvaraju.

Copyright: ISchmidt

Rano detinjstvo je ključan period za podsticanje dečje mašte. Zato, ako vaše dete dođe kući sa pričom”¦ i onda smo pili ljubičasto mleko koje daje ljubičasta kravica“ ili nešto slično, nastavite da podstičete njegovu kreativnost i maštu.

Evo još nekoliko korisnih saveta:

1. Deca mogu da razvijaju svoju maštu i dok su na igralištu. Informišite se o koristima od igranja na igralištu za dečji razvoj i kako klasične igre za decu na otvorenom mogu da unaprede učenje.

2. Uz maštu i kreativnost, obična kartonska kutija postaje neverovatan predmet za igru. Saznajte na koji način možete to da podstaknete, kako vaše dete bude raslo.

3. ÄŒitanje sa detetom je odlično za razvijanje mašte. Pronađite savete o tome kako da čitanje naglas i pričanje priča deci učinite interesantnijim i tako podstaknete mališane da još više učestvuju u takvim aktivnostima.

4. Crtanje, modeliranje i pravljenje predmeta od različitih materijala omogućava deci da koriste maštu i vežbaju svoju kreativnost. Pronađite inspiraciju u našim predlozima kreativnih radionica.

The post Kako da podstaknete kreativnost i maštu kod dece appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Ken Robinson je 2006. godine održao TED govor koji ima više od 28 miliona pregleda. U svom popularnom predavanju „Kako škole ubijaju kreativnost“ on tvrdi da savremeni obrazovni sistemi ometaju slobodu izražavanja i kreativnost. Ovi stavovi potiču još iz 19. veka, kada su se deca obučavala za određeni poziv/struku još od malena. Međutim, za Robinsona  je „kreativnost podjednako važna kao i pismenost“ i obrazovni model mora da bude iz korena izmenjen.

Protekle decenije škole su se vodile strožim smernicama kada je reč o državnim i nacionalnim ispitima. Vaspitači se ocenjuju na osnovu njihovih rezultata sa SAT testa i testova nivoa znanja. Ovaj sistem se zasniva na pripremi učenika za upis na fakultet. Kao posledica toga – broj diplomaca je sada viši nego ikad, što je dovelo do toga da  diplome postanu manje vredne i potraga za poslom bude veoma teška za bivše studente(kinje). Usput, studente koji poseduju kreativne talente obeshrabruju i teraju da ne koriste svoje prirodne darove. Često ovi studenti napuste školu ili diplomiraju posle šest, a ne četiri godine.

Ali ne prate sve škole tradiciju. Mnoge institucije su uvele alternativne obrazovne metode kao odgovor na zabrinjavajuće statistike. “The Brooklyn Free School” ne koristi ocene i dozvoljava studentima da naprave svoj nastavni plan. Nekoliko državnih škola u Londonu je investiralo dosta u umetnost ili se zasniva na umetnosti. Od učenika se traži da umesto standardnih testova predaju kreativne sastave, stripove i filmove. Ovi medijumi podstiču učenike da postanu pripovedači i inovatori. Mladi učenici mogu dobro da znaju matematiku i da dopune svoje akademske sposobnosti časovima glume ili plesa.

Skoro je objavljen članak  koji je istakao rad jednog nastavnika u osnovnoj školi u ruralnom Meksiku, koji je pomogao svojim učenicima da briljiraju na nacionalnim ispitima. Njega je inspirisao Albert Ajnštajn koji je više cenio maštu od memorisanja. Proteklih godina, predavači u školama pridržavali su se striktnih smernica kada su predavali osnovne matematičke veštine. Ovaj učitelj je otkrio da je korisnije za decu da budu intuitivna i da koriste svoje urođene sposobnosti za rešavanje problema. Nakon što je dobio najviše bodova iz matematike u zemlji, jedan učenik je rekao da „pre njega niko matematiku nije učinio/napravio tako zanimljivom.“ U društvu koje precenjuje ocene, ove škole promovišu nezavisnost i eksperimentisanje.

Tehnološki napredak, isto tako, pruža deci nove mogućnosti za učenje. Sugata Mitra je informatičar iz Indije koji je otkrio da deca bez ikakvog formalnog obrazovanja, koja žive u sirotinjskim kvartovima, mogu da nauče da koriste kompjuter. Ove novootkrivene veštine na kompjuteru pomogle su deci da shvate napredne teme kao što su fizika i molekularna biologija. Pristup kompjuteru, takođe, pomaže deci da prevaziđu kulturalne granice. Uz samo jedan klik mišem, deca mogu da se informišu o mestima, načelima i običajima koji će proširiti njihove vidike. Deca će naučiti da postavljaju pitanja i da pričaju o ozbiljnim temama. Ipak, snabdevanje učenika tehnologijom nije rešenje samo po sebi. Vaspitači bi trebalo da stvore ambijent u učionici  u kom učenici mogu da razviju prave istraživačke i kompjuterske veštine. Tehnologija takođe može postati smetnja i zbog toga učitelji moraju da pronađu pravu ravnotežu između slobode i odgovornosti.

Na kraju, važno je da deci dozvolite da pogreše. Ken Robinson je rekao:

Ako niste spremni da pogrešite, onda nikada nećete smisliti ništa originalno.

Sadašnji obrazovni model mora postati fleksibilniji kako bi inspirisao sledeću generaciju dizajnera, plesača i matematičara. Učitelji i  roditelji bi trebalo da podstaknu učenike da rizikuju, postavljaju pitanja i dovode u pitanje postojeće stanje stvari. Cilj ne bi trebalo da bude nagrađivanje studenata  diplomom, već ih treba naučiti da doživotno uče.

The post Kreativnost u učionici appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Ovako glasi uvod u izlaganje Amy Purdy, hrabre i odvažne devojke koja nije dozvolila da joj ozbiljne životne prepreke budu kamen spoticanja za velike poduhvate:

Da je vaš život knjiga koju vi pišete, kako biste voleli da se priča razvija?

Amy je u 19-oj godini usled infekcije izgubila obe noge ispod kolena, ali je to nije sprečilo da postane profesionalni snouborder i u svom govoru za TEDx govori o tome kako iz svake situacije možemo nešto da naučimo i kako da brojna životna ograničenja iskoristimo kao podstrek i odskočnu dasku za kreativnost u stvaranju svojih životnih priča.

Pozivamo vas da pogledate ovaj inspirativni govor u kojem nas Amy podstiče da preuzmemo kontrolu nad našim životima i ograničenjima, pustite ga svojoj deci i razgovarajte o tome kako život nije definisan onim što nam se dešava već izborima koje pravimo i da maštom i kreativnošću možemo prevazići i probiti granice koje nas sputavaju:

The post Život van granica appeared first on Novak Djokovic Foundation.