„Ići će tata”¦” – Priča tate Ivana Barće, polaznika programa „Podrška, NE perfekcija“

Dok sa nestrpljenjem iščekujemo početak novog ciklusa programa „Podrška, NE perfekcija“, koji se realizuje uz pomoć naših partnera Generali Osiguranja Srbija i The Human Safety Net, delimo sa vama iskrenu priču tate Ivana Barće iz Kovačice – polaznika naših radionica. Priča je u originalnom, neizmenjenom formatu, napisana čistog srca i sa puno ljubavi. 

Dvadeset peti septembar 2016. godine”¦ dan koji je promenio sve: naša Iris je ugledala svetlost dana. Puni nade, očekivanja, strepnje… krenuli smo zajedno u novu avanturu za sve nas – roditeljstvo. Od prvog dana, Iris je postala centar našeg sveta, centar naših života. Vreme je nestvarno brzo prolazilo i došlo je vreme da gopođa mama krene na (novi) posao, a Iris u vrtić. Nakon samo par meseci mama opet menja posao, Iris kreće u vrtić, a ja sam zbog posla prvo putovao svaki dan u Novi Sad, a zatim u Beograd.

Najveća promena u našim životima, u odnosu na naše dete, nastala je kad je gospođa mama krenula da radi po smenama. Na svu sreću, ja sam ubrzo posle toga počeo da radim u Kovačici. Pred nama je bio veliki izazov kako uskladiti sve obaveze oko posla, kuće, dodatnog  posla kojim se bavimo porodnično i, naravno, deteta. Zbog stila života koji diktira 21. vek, ostajalo nam je sve manje vremena za ono što je najvažnije – Iris. Zbog  toga, ali i zbog svih drugih obaveza, dolazilo je do stresa, napetosti, nezadovoljstva… Verovali smo da smo dobri roditelji, ali kao da je nešto falilo.

A to nešto je pronašla moja dopunjujuća  polovina, kad me jednog dana pitala da li sam video na sajtu vrića u koji ide naše dete, najavu za seminar „Podrška, NE perfekcija“.  Plan nam je bio da seminar pohađamo oboje, ali zbog njenog posla to nije bilo moguće, pa je odluka bila vrlo laka – Ići će tata!

U početku je bio jako čudan osećaj, pošto sam bio jednini tata u grupi, pored mama i bračnih parova. Još čudnije je bilo pričati o nečem tako intimnom, o roditeljstvu, sa ljudima koje ne poznajem.

Taj osećaj sam jako brzo prevazišao, priznajem! Neverovatan je bio osećaj dolaziti na radionice, bukvalno sam jedva čekao sledeću, grupa je bila sjajna, facilitator najbolji. Teme seminara su bile svima nama jako dobro poznate, često bolne. Prolazili smo teme koje interesuju svakog roditelja, dobijali smernice, ali i savete od ostalih učesnika. Gospođa mama je jedva čekala da dođem kući, da joj sve ispričam, da zajedno radimo domaći. Povezali smo se bolje i snažnije, puno toga zajedno naučili, puno toga primenili u praksi.

Program ima lekovito dejstvo na psihu roditelja zato što tu naučite da nas, sve zajedno, iste muke muče i da ne postoje savršeni roditelji, niti to treba da bude naš cilj.

Glavni cilj našeg života trebalo bi da bude da budemo dobri ljudi, da onaj ko odlazi na spavanje bude bolji od onoga koji se tog jutra probudio.

Novak Аoković Fondacija je meni i mojoj porodici upravo pružila priliku za to!

Novi ciklus programa „Podrška, NE perfekcija“ počinje 25. novembra. Ukoliko ste zainteresovani da postanete deo mreže prepoznatljive po uvažavanju i međusobnom razumevanju, možete se prijaviti putem sledećeg linka.