Ksenija Pavlović razgovara sa svetski priznatim psihijatrom, dr Džadsonom Bruerom, kako bi otkrila kako meditacija utiče na visoki performans i brže oporavljanje od neuspeha.

Kao što drvo, iako posečeno, može iznova i iznova da izraste ukoliko je korenje neoštećeno i jako, na isti način ukoliko korenje žudnje nije u potpunosti izvađeno tuga će se vraćati iznova i iznova. -Dhammapada (stih 338)

Ego je jama bezveznosti koja nema dno. I tako konačno pustiš od sebe koje se prilepi samom sebi (jedna od definicija ega). Istinska sloboda dolazi kada ego ode  – Šuozan Džek Haubner

Doktor Džadson Bruer je Direktor istraživanja u Centru za sabranost i vanredni profesor medicine i psihijatrije na medicinskom fakultetu u Masačusetsu. Takođe je i gostujući profesor na fakultetu na univerzitetu Jejl i saradnik na istraživanju na Masačusetskom tehnološkom institutu (MIT).

Psihijatar i međunarodno priznat stručnjak, Bruer je razvio i testirao nove programe meditacije za zavisnost uključujući tretmane za rad sa pacijentima i tretmane bazirane na onlajn aplikacijama. Takođe proučava neutralne mehanizme koji se nalaze u pozadini sabranosti koristeći standardni fMRI kao i fMRI u realnom vremenu i trenutno ta otkrića prevodi u kliničku upotrebu.

Objavio je brojne recenzirane članke kao i poglavlja u knjigama, govorio je na međunarodnim konferencijama, predstavljenim Kancelariji za politiku nacionalne kontrole droge američkog predsednika, pojavio se na TEDx konferenciji, i između ostalih u magazinu Tajm (100 najboljih novih otkrića u zdravstvu u 2013. godini), magazinu Forbs, Biznis vik, NPR i BBC.

Za Fondaciju Novak čoković objašnjava kako obraćanje pažnje pomaže da uvidimo koliko je zapravo bolno da nastavimo sa lošim navikama. “žTo vam je kao da držite vreo ugalj ili užareni štap kada vam je hladno”, objašnjava Dr Bruer, “žmislili ste da vas zagreva, ali kada ste obratili pažnju, shvatili ste da vas zapravo peče”.

• Koji je najbolji način da se razume pojam “žbiti svestan” i zašto bismo trebali da vodimo računa o tome?

Termin “žbiti svestan” je u današnje vreme pomalo konfuzan, ljudi ga koriste da označe mnogo različitih stvari. Termin pali sa koga je preveden je reč sati, što doslovno prevedeno znači pamćenje. Jedan od načina na koji možemo da primenimo šta znači “žbiti svestan” je da zapamtimo da obratimo pažnju na to što radimo. Obraćanje pažnje na to šta radimo i u kakvom smo odnosu sa svetom koji nas okružuje može značajno da promeni naš odnos sa istim.

• Vežbanje meditacije postaje sve izraženije, naročito u Americi; ljudi se priključuju tome. Šta biste, sa stanovišta psihijatrije, rekli onima koji su još uvek skeptični, kakva je korist meditacije za celokupno blagostanje? Koliko često treba meditirati i kako?

Onima koji su skeptični, rekao bih da nastave da budu skeptični! Budite skeptični i na osnovu sopstvenog iskustva zaklučite sami da li meditacija stvarno deluje na vas. Sa stanovišta psihijatrije, postoji određeni broj ispitivanja koja pokazuju da meditacija može da pomogne u sprečavanju povratka depresivnih epizoda kod ljudi koji imaju istoriju depresije.Takođe, meditacija može da pomogne kod anksioznosti, hroničnih bolova itd. Sproveli smo više ispitivanja na Jejlu i otkrili da je meditacija pomogla pojedincima koji su zavisni od alkohola i kokaina. Meditacija se ispostavila čak kao dvostruko bolja u pomaganju ljudima da ostave pušenje od trenutnog “žzlatnog standarda” – tretmana Sloboda od pušenja koje sprovodi Američko udruženje za pluća. Mislim da je teško prepisati koliko često bi neko trebalo da meditira, ali što više obraćamo pažnju dok meditiramo ili dok se krećemo u našim svakodnevnim životima, to će nam biti bolje – ali opet, neka ljudi probaju i sami uvide da li je to istina.

Postoji veliki broj knjiga i klipova na jutjubu na temu kako da se meditira. Predložio bih knjigu koju mogu da pronađu na internetu “Biti svestan na jednostavnom engleskom” autora Henelope Gunaratane. Kao savet, predložio bih da se igraju sa kvalitetom pažnje. Na primer, kada čujete zvuk poput zvuka nečijeg glasa kada vam se obraća, to ne zahteva nikakav svesni napor sa vaše strane – samo treba da obratite pažnju. Na isti način, tokom dana, dok radite vaš uobičajeni posao, možete da primetite da li ste “žsvesni bez napora” ili ste uvučeni u ono što vam se dešava bez ikakve svesti šta i na koji način nešto radite. Možete da primetite da li ste uvučeni u nešto, da li ste izgubljeni u sanjarenju, uzbuđeni zbog nečega, vičete na nekoga, obuzeti anksioznošću ili nečim drugim što ima guranje/povlačenje kvaliteta u sebi. To guranje i povlačenje nas gura i povlači unaokolo -impulsivno reagujemo umesto da svesno odgovaramo na situacije u kojima smo se našli, što nas čini robovima a ne učesnicima u sopstvenom životu.

Jednostavnim obraćanjem pažnje primećujemo dve stvari:

1. Reakcioni tip ponašanja započinje i hrani loše navike (npr. pušenje kada smo pod stresom) i
2.  Kratkoročna dobit koju dobijemo od reakcije (npr. vikanje na nekoga) nije zapravo velika kao što smo u trenutku mislili da je bila. Tačnije, reaktivno, umesto promišljeno ponašanje doprinosi dugoročnim problemima (npr. Stvaranju loših navikama). Što više obraćamo pažnju, jasnije vidimo rezultate, šta dobijamo od našeg ponašanja, a to nas dovodi do toga da budemo manje podstaknuti da nastavimo sa nezdravim ponašanjem, i podržavamo zdravo.

Za zainteresovane čitaoce, o tome ima više u blogu koji sam napisao pre nekog vremena za Hafington post :“žkako trajno promeniti naviku”

• Na Jejlu ste razvili program treninga koji pomaže pojedincima da se fokusiraju i postižu bolje rezultate. Radite sa atletičarima, vojnim veteranima, studentima kao i sa pojedincima koji zloupotrebljavaju supstance. Kakvu ulogu ima meditacija u svemu tome?

Trening meditacije koji smo napravili cilja osnovni obrazac navika koje svi imamo, bilo one koje podržavaju PTSP, pušenje ili korišćenje supstanci ili čak samo loše navike u učenju. Zbog toga što meditacija nije nešto što se lako radi i može nečiju anksioznost učiniti gorom nakon što je počeo da meditira ( jer počinje da stiče bolju sliku o tome koliko je njegov um “žlud” . U meditaciji on nauči da su misli samo misli i da ne mora da juri za njima niti da veruje u svaku od njih), fokus našeg treninga je na jednostavnom vežbanju obraćanja pažnje koji je istinski radoznao, otvoren i odvija se bez napora. Sa stanovišta treninga, možete da primenite ono što se naziva “žpraksa beleženja” koja podrazumeva jednostavno beleženje doživljaja koji je najdominantniji u vašoj svesti u bilo kom trenutku, bilo da je to gledanje, slušanje, mišljenje, mirisanje, ukus ili osećanje.

Radili smo sa ženskim golf timom sa Jejla i učili smo ih da rade tu jednostavnu vežbu dok idu sa jednog časa na drugi, ili dok se kreću između rupa na golf terenu. To im pomaže da ostanu u sadašnjem trenutku, a ne da se izgube u strahu, brizi, iščekivanju itd. svemu što stoji na putu njihovom učenju u učionici ili pogađanju teškog udarca na golf terenu.

• U kom uzrastu bi deca trebalo da uče da meditiraju, ako uopšte treba da uče? Da li mislite da meditacija sabranosti može da utiče na postignuće deteta u kasnijem životu?

Mislim da su deca odlična u tome da budu prisutna u trenutku – podsećaju nas, odrasle, kako da budemo radoznali i fokusirani na trenutak u kome se nalazimo. Pretpostavio bih da bi meditacija pomogla deci da zadrže svoju radoznalost i bila od velike pomoći u daljem životu -ne samo da bi se na taj način osposobili da se suoče sa problemima sa svežim pogledom na njih u mesto da budu okupirani time kako bi stvari “žtrebalo” da se urade, već bi naučili da sebe ne shvataju preozbiljno. Svima nam je to potrebno!

• Kako možemo da pomognemo ljudima da odbace loše i umesto njih prihvate dobre navike?

Obraćanje pažnje nam pomaže da vidimo koliko je zapravo bolno da nastavimo sa lošim navikama – bilo da je reč o pušenju ili vikanju ili sanjarenju. To je poput držanja vrućeg uglja ili zapaljenog štapa kada nam je hladno – mislimo da nas zagreva, ali kada pogledamo pažljivije, vidimo da nas zapravo peče. I ne treba nam ništa drugo osim ovog tipa svesti, zato što kada uvidimo da nas nešto peče, na najprirodniji način ispustimo ugalj ili užareni štap. Nije potreban nikakav napor. Kako razvijamo naviku da obraćamo pažnju, prirodno prestajemo da budemo začarani time da nastavimo sa lošim navikama, i prirodno nastavljamo da ojačavamo dobre , poput onih da budemo velikodušni ili ljubazni, prosto ne postoji ni jedan negativan aspekt u svemu tome.

Sledeće srede možete pročitati nastavak Kako se osloboditi loših navika?  sa Dr Džadsonom Bruerom na blogu Novak čoković Fondacije. Džadsona možete pratiti na twitteru @judsonbrewer

The post Kako se osloboditi loših navika? appeared first on Novak Djokovic Foundation.