• Povodom predstojećeg prvenstva sveta u fudbalu, da li možete objasniti zašto propagirate sakupljanje sličica i da li i kako to utiče na razvoj inteligencije?

Pre nego što objasnim zašto je sakupljanje sličica dobro, samo bih rekao par reči o tome koliko roditelji greše i često daju deci potpuno beskorisne igre, pa čak i dozvoljavaju štetne aktivnosti misleći da je to nešto korisno. Sve je više dece sa razvojnim smetnjama, disleksijom, diskakulijom, a poremećaj govora ima skoro svako drugo dete, a sve to ima uzlazni trend i moramo pre svega edukovati roditelje, jer oni su prvi i najvažniji učitelji.

Sakupljanje sličica je jako korisna igra, preporučio bih svakom roditelju da uvede svoje dete u svet sličica, bez obzira da li se radi o muškoj ili ženskoj deci. Da bi to bolje razumeli, ukratko bi samo objasno da razvoj intelektualnih sposobnosti zavisi od genetike i okruženja. A to smo zaboravili, jer očigledno sve manje mislimo o okruženju svog deteta. A još važniji podatak na koji moramo posebno da obratimo pažnju kada vodimo računa o okruženju deteta,  jeste da se veze izmedju moždanih ćelija intenzivno razvijaju tek posle rodjenja, a najviše do pete, i još do sedme i do dvanaeste godine. Posle toga i dalje se stvaraju nove veze u mozgu, ali ne tako brzo i dinamično kao u detinjstvu. Postoji medicinski dokaz da intelektualne sposobnosti zavise od broja tih veza (sinapse), pa je jasno koliko je detinjstvo  važan period za razvoj deteta.

Interesantno je kako sličice pomažu, jer često me na predavanjima pitaju kako je moguće da toliko propagiram sakupljanje sličica (kao da radim za kompaniju PANINI ), pa je potrebno znati da na razvoj matematičko logičkog razmišljanja utiču igre klasifikacije  (kada dete mora da razvrsta kocke po bojama – plave, zelene, bele…) i serijacije (kada dete poređa različite kocke po veličini – najveća, srednja, manja, najmanja…). U većini država postoje ove igre u vrtićima, ali   su one tako osmišljene da dete mora da gleda u igračke i da uradi zadatak. To je konkretna klasifikacija i serijacija. U programu NTC UČENJE koji sprovodimo u  već 16 država Evrope, uvodimo igre misaone klasifikacije i misao ne serijacije, a tu su sličice jako važne. Dete koje sakuplja sličice uči jako puno stvari. Imena fudbalera, iz kojih su država, zatim za koji tim igraju osim svoje reprezentacije, uče čak i datume rodjenja, svaki dan gledaju u svoj album, broje koliko im jos nedostaje da ispune album, imaju svoje duplikate koje razmenjuju sa prijateljima, pa čak u igri odnesu 2-3 sličice ili izgube 2-3-4 sličice, pa su radosni ili tužni, ali to sve spada u jednu lepu i korisnu igru. A ponekad prilikom menjanja jako dobro znaju da procene koliko vredi koja sličica, na primer ako mu fali 5 sličica da popuni album, dete je spremno da da mnogo više sličica za tih 5 i sl.

• Često na predavanjima pričate da nije potrebno obasipati dete poklonima. Koliko često da kupujemo detetu sličice, svaki dan ili redje?

Nažalost i tu igru mi roditelji možemo da im pokvarimo.

Naime i ja sam imao primer sa mojim sinom, kada je pre 4 godine sakupljao sličice PANINI (FIFA WORLD CUP 2010). Imao je tada 7 godina i jedno popodne mi je prišao i pitao me:

– Tata, šta radiš, mogu li nešto da te pitam?

Ono što sam primetio je da je  šake držao kao da pere ruke i tako sa isprepletenim prstićima mi rekao odmah posle prvog pitanja:

– Ma nema veze, neću da te pitam jer ćeš se sigurno naljutiti ako TE TO PITAM.

Rekao sam da može slobodno da me pita, ali se okrenuo i otišao i još jednom ponovio  da je bolje da me ne pita.

To mi je četvrto dete, tako da imam dosta iskustva i video sam da se radi o pokušaju manipulacije, pa sam ga pustio. Nije prošlo ni dve minute, opet dolazi do mene, a kada sam video da prilazi zatvorio sam novine koje sam čitao i reka da slobodno pita to što želi, jer ne radim ništa i čekam ga da me pita. Tada je u dahu izgovorio, dosta brzo:

-Znam da to nije tačno, ali samo da ti kažem da Igorov tata više voli Igora nego ti mene.

To je stvarno slaba tačka za svakog roditelja. Da je to rekao mami, verovatno bi zaplakala i ispunila želju svom “tužnom i nesrećnom detetu” kako bi mu dokazala svoju ljubav. Sreća pa mama nije bila prisutna i pitao sam Danila zašto tako misli. Rekao mi je da je Igor već ispunio album sa sličicama, jer mu njegov tata svaki dan kupi po 20 kesica i objasnio mi je da je to zato jer Igorov tata jako voli Igora.

Stavio sam sina u krilo, zagrlio i objasnio da Igor neće znati kako se zovu igrači, da neće znati za koje timove igraju, neće znati ni druge važne detalje, npr kada i gde su rodjeni, ali Danilo je insistirao da mu kupujem više sličica. Do tog momenta dogovor je bio po jedna kesica na dan, ali sam malo popustio i rekao sam da će i dalje biti po jedna kesica na dan, ali da će subotom i nedeljom dobijati po 2 kesice.  Zbog toga je moje dete sakupljalo sličice 2 meseca.

Svaki dan Danilo je gledao svoj album i prebrojavao koliko mu sličica nedostaje. Imao je uvek oko 20-30 duplikata koje je koristio da se menja sa drugom decom da bi dobio one koje mu fale. Znao je da retke sličice više vrede, da može za njih da dobije u razmeni 2   ili 3 druge sličice. Ponekad su igrali tapkanje ili su bacali slike pod neki zid kako bi mozda pobedili i odneli 3-4 sličice i na taj način je osećao veliko zadovoljstvo ili ponekad tugu ako izgubi nekoliko duplikata. I tako je dva meseca razvijao misaone serijacije i klasifikacije po ceo dan, igrao se sličicama i razvijao finu motoriku, vikendom obilazio igrališta da bi mogao da se menja i nabavi sličice koje mu nedostaju.

Naravno je da je bolje da taj proces traje mesec dana ili čak i duže, a ne da dete ispuni album za 10-ak dana. Nije potrebno pokazivati ljubav tako što kupimo puno sličica, igračaka, najnoviji tablet ili video igrice. Zapravo puno igračaka neće biti stimulativno za ravoj deteta. Nisam psiholog, ali mislim da dete kome ugadjamo i kupujemo sve što poželi može razviti čak i neke negativne osobine (sebično, samoživo dete, nizak prag toleranicje ako mu se ne kupi to što traži, uči da manipuliše sa roditeljima).

• Zašto zastave,simboli, boje, različite nacionalnosti i rasa igrača – podstiče inteligenciju? Zašto je to važno?  

 Prepoznavanje zastava i igrača je samo početak. Ima tu još puno igara koje podstiču razvoj intelektualnih sposobnosti, pre svega klikeri, salvete, automobili itd. Inače prepoznavanje simbola je osnova za razvoj misonih klasifikacija i serijacija, za koje znamo da pomažu razvoj matematičko logičkog razmišljanja. A sličice su jako dobro sredstvo za taj razvoj, jer roditelji mogu da pitaju dete koje svaki dan gledaju u svoj album “na kojoj zastavi ima plava boja” ili “na kojoj zastavi je krst” ili da kupe globus i da gledaju gde se nalaze države koje je naučio sakupljajući sličice. A kada nadje gde se nalaze te države (na globusu ili atlasu sveta) onda roditelji mogu da pitaju dete koja država je veća: Brazil ili Italija, a mogu čak da pitaju da poređa bez gledanja 3 ili 4 države po veličini (Belgija, Brazil, Bosna, Nemačka). I naravno, da podstiču dete da ide da razmeni duplikate, da nauče da igraju neku od igara koje smo svi mi igrali kada smo bili mali (bacanje slicica pod zid, takpanje, par-nepar i slično). Taj deo programa je samo 10% od NTC seminara, koje sprovodi Društvo vaspitača Vojvodine i Savez učitelja Srbije. A objavili smo i knjigu “IQ deteta, briga roditelja“ gde ima korisnih saveta za roditelje, kako bismo im pomogli da što bezbednije sprovedu dete putevima detinjstva i da ne naprave greše koje mogu oštetiti razvoj deteta.

Slika 1:  Beto Chagas  /  Shutterstock.com

The post Zašto je sakupljanje sličica dobro za Vaše dete? appeared first on Novak Djokovic Foundation.