Moje dete ne stiče dovoljno znanja iz matematike i prirodnih nauka! Koliko ste puta čuli ovako nešto? Rekli bismo prilično često jer roditelji na zapadu, ali i širom sveta, mahom žele da njihovi mališani već od početka školovanja dobiju vrhunsko obrazovanje iz ovih predmeta i sistematski se pripreme za fakultet. Ipak, nije to jedina briga roditelja. Prema nedavnom istraživanju Škole za javno zdravlje Univerziteta Harvard, roditelji smatraju i da se fizičkom vaspitanju pridaje sve manje značaja, što ističu kao očigledan problem. Razne ankete, naime, pokazuju da 7 od 10 roditelja smatra da je u školskom rasporedu nedovoljno časova fizičke kulture.

Zaista, mnoge državne škole (pre svega u SAD) odlučile su da smanje broj časova fizičkog vaspitanja kako bi izbalansirale budžet. Na to ih je naterala finansijska kriza. Sa druge strane, Institut za medicinu preporučuje da deca vežbaju najmanje 150 do 255 minuta tokom školske nedelje. Realnost je da veliki broj učenika to nije u prilici da ostvari u situaciji sa smanjenim brojem časova fizičkog. Tako je 2013. godine samo 27.1 odsto američkih gimnazijalaca imalo sat vremena fizičkog dnevno. Pritom, samo je 29 odsto učenika pohađalo časove fizičkog svakodnevno. Očekuje se da će taj broj pasti na 6 odsto u narednih deset godina, s obzirom na to da direktori škola smanjuju troškove i pod pritiskom su da ispune zahteve državnog sistema obrazovanja.

Redovno vežbanje zaista poboljšava funkcije mozga.

Nastavnici možda mogu da osporavaju vezu između časova fizičkog i boljeg uspeha u školi, ali istraživanja pokazuju da redovno vežbanje zaista poboljšava moždane funkcije. U prilog tome, Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) došao je do saznanja da fizička aktivnost pozitivno utiče na akademski uspeh, navodeći i da veći broj časova fizičkog vaspitanja nikako ne može da šteti akademskim aktivnostima. U većini slučajeva, školski odmori povećavaju nivo pažnje, koncentraciju i pozitivno utiču na ponašnje učenika u učionici. U jednoj gimnaziji u Ilinoisu nastavnici su testirali ovu teoriju tako što su produžili časove fizičkog i uveli napornije fizičke vežbe. Do kraja školske godine, manje od 3 odsto učenika imalo je problema sa gojaznošću! Osim toga, povećana fizička aktivnost pozitivno se odrazila na uspeh učenika do te mere da su osvojili prvo mesto na međunarodnom takmičenju iz prirodnih nauka, ostavivši iza sebe najbolje učenike iz Japana i Kine.

Previše sedenja negativno utiče na akademski performans

Za decu mlađu od 10 godina redovno vežbanje je ključno za njihov pravilan razvoj. Čarls Hilman, profesor kineziologije na Univerzitetu u Ilinoisu, apeluje na roditelje da odu do škole i pitaju nastavnike “Zašto moje dete provodi šest sati u klupi kada bi sedmogodišnji dečak trebalo što više da se kreće?” Tako mala deca nemaju naviku da provode sate i sati u sali za vežbanje, ili da odu na trčanje. Umesto toga, oni radije igraju razne igre, i uče kako da se druže sa drugom decom u zabavnom okruženju. Ali, čak i kratka šetnja oko igrališta između časova može da sagori kalorije i pomogne mališanima da ponovo budu maksimalno koncentrisani do kraja dana. Duže sedenje, sa druge strane, može da izazove mrzovolju kod dece i razvije loše navike koje će se negativno odraziti na njhov uspeh u školi i odnose sa vršnjacima.

Čas fizičkog često predstavlja pravi predah od ostalih časova u školi. Školski odmor je nešto poput bonusa na to, mada istraživanja pokazuju da je on od velike važnosti za pravilan dečiji razvoj. Umesto da umanjuje akademski uspeh, stvari su baš suprotne: deca koja vežbaju najmanje 60 minuta dnevno imaju veće šanse da budu najbolja u razredu. Roditelji bi trebalo da pomognu deci da pronađu ravnotežu između igre i učenja, i neguju zdrav način života i kada odrastu.

The post Fizičko vaspitanje za bolji uspeh u školi appeared first on Novak Djokovic Foundation.