Misija svake neprofitne organizacije (NPO) uvek obuhvata društveni učinak i zato ulaganje u društveni učinak neprofitnih organizacija predstvalja društveni učinak sa povraćajem finansijskih sredstava

Potreba za dobijanjem veće vrednosti ulaganja u društvene poduhvate u cilju održivog dugoročnog finansiranja, čini ulaganje sa društvenim učinkom temom o kojoj se dosta govori ovih dana. Dok se u privatnom korporativnom sektoru traži povraćaj finansijski sredstava ulaganja kako bi investitori nastavili sa ulaganjem (npr. dividende koje se isplaćuju na akcije su prinos na akcijski kapital) kod ulaganja sa učinkom sve se svodi na investiranje u aktivnosti koje pored društvenog učinka, takođe generišu povraćaj od ulaganja.

Koncept ulaganja u društveni učinak zasniva se na tome da kada ulaganja generišu povraćaj sredstava, takvi povraćaji mogu da se reinvestiraju u neprofitne organizacije za naredni društveni učinak. Generisanjem povraćaja, neprofitne organizacije nastavljaju dugoročno da se finansiraju. Mikrofinansiranje je, na primer, vrsta ulaganja u društveni učinak.

U početku donirana sredstva se daju neprofitnim organizacijama u vidu kredita za ugrožene i siromašne kojima su vrata banaka zatvorena, za male poslovne poduhvate. Tokom kreditnog perioda zajmoprimac vraća kredit sa kamatom ali takođe generiše za sebe dovoljan povraćaj sredstava. Društveni učinak mikrofinansiranja sastoji se u pomaganju najugroženijem sektoru stanovništva da izađe iz siromaštva, dok se u isto vreme, koriste sredstva otplaćena od strane zajmoprimca za pokrivanje operativnih troškova neprofitne organizacije, a deo sredstava se koristi za finansiranje drugih ugroženih pojedinaca i njihovih poslovnih poduhvata koji generišu povraćaj.

Na koji način se društveno odgovorno ulaganje razlikuje od tradicionalnog modela finansiranja neprofitnih organizacija?

Kod tradicionalnog modela finansiranja neprofitnog sektora, donatori doniraju sredstva za misiju neprofitne organizacije. Iz tog razloga, donatori smatraju neprofitnu organizaciju odgovornom za postizanje određenih rezultata u skladu sa njenom misijom. Sredstva se koriste za troškove kako bi se ispunila misija organizacije i donatori nastavljaju da na godišnjem nivou doniraju sredstva neprofitnoj organizaciji. Obzirom da neprofitna organizacija zavisi od sredstava donatora, može se reći da donatori iniciraju rezultate kroz očekivanja o učinku neprofitne organizacije preko ugovora o finansiranju.

Nakon doniranja sredstava, društveni poduhvat počinje da generiše prihod ili povraćaj koji onda može da se koristi za finansiranje troškova neprofitne organizacije i socijalne programe u narednom periodu, što konačno dovodi do finansijske održivosti neprofitne organizacije. Uz finansijski održiv društveni poduhvat, neprofitna organizacija može da funkcioniše. Članovi organizacije su uključeni u svakodnevno vođenje programa i zato najbolje mogu da utvrde rezultate određene aktivnosti ili povraćaj ulaganja.Na ovaj način, gotovo da nema rasipanja sredstava u pokušaju da se zadovolje često brojne i ponekad irelevantne mere učinka određene od strane donatora za koje se neprofitne organizacije smatraju odgovorne.

Kod ulaganja u društveni učinak, rizicima, povraćajima, društvenim učincima i merama učinka bave se stručnjaci za društvene poduhvate. Kada se društveni učinci odrede, oni omogućavaju investitorima da odaberu konkuretnu društvenu investiciju slično kao što je odabir profitabilne investicije u privatnom sektoru.

Da li to znači da model ulaganje u društveni učinak omogućava bolje praćenje rezultata organizacije i bolji mehanizam generisanja prihoda nego što je to slučaj sa tradicionalnim modelom finansiranja neprofitnih organizacija?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavno dati zbog nijansi i niza promenljivih faktora kao i činjenice da se ne porede dve iste stvari. Međutim, ovakva tvrdnja može biti tačna ako se uzme u obzir činjenica da se neprofitna organizacija vodi kao poslovni poduhvat. Kada su povraćaji sredstava pozitivni, to znači da je poslovanje organizacije uspešno i obrnuto. Kod tradicionalnog modela finansiranja, zbog nepostojanja namere da se generiše prihod ili povraćaj, mere učinka moraju detaljno i precizno da se odrede a sam rezultat je pružanje usluga – ipak ukoliko je cilj da se generiše povraćaj, onda se automatski svi sistemi u okviru organizacije usmeravaju ka generisanju povraćaja pored pružanja usluga.

Prednosti ulaganja u društveni učinak neprofitnih organizacija

Težnja da se ostvari “povraćaj” sam po sebi čini dobro poslovanje bez obzira da li je poduhvat profitabilan ili ne, zato što se na taj način omogućava efikasno korišćenje sredstava. Čak i kada su u pitanju neprofitne organizacije, gde profit tradicionalno nije motiv, sredstva koja se koriste efikasno mogu da prošire učinak usluga koje organizacija pruža. Zbog ograničenih resursa i povećane potražnje za uslugama, čak i osnovne usluge imaju redovno smanjenje finansiranja, što čini alokaciju resursa izuzetno izazovnom i zahteva čvrsto finansijsko upravljanje. Ulaganje u društveni učinak neprofitnih organizacija pokazalo se veoma efikasno u obezbeđivanju kako institucionalnog tako i individualnog finansiranja za projekte zaštite životne sredine i podsticanje ekonomskog razvoja u siromašnim regionima sveta, kao što je mikrofinansiranje.

Loše strane ulaganja u društveni učinak neprofitnih organizacija

Loša strana ulaganja u društveni učinak ogleda se u proceni društvenog učinka kao i u stvaranju povraćaja finansijskih sredstava, s obzirom da to nije uvek lak zadatak. Na primer, teško je odrediti povraćaj uloženih sredstava za uslugu koja poboljšava kvalitet života deteta sa invaliditetom a koja se sastoji u pružanju podrške u vidu odgovarajućeg pratioca kako bi dete sat vremena moglo da se igra u parku.

Učinak se odnosi samo na dete sa invaliditetom koje možda nije u stanju da izrazi koliko mu takva usluga znači. Takođe teško je da se procene povraćaj i učinak kada se sredstva investiraju u odbranu seksualnih ili reproduktivnih prava žene protiv rigoroznih crkvenih kanona? Čak i u oblasti kao što je obrazovanje, gde kvantitativne i kvalitativne mere učinka već postoje, i dalje su tu nedostaci u merenju kvaliteta obrazovanja, što predstavlja više željeni rezultat.

Ukoliko ulaganje u društveni učinak postane standard, da li bi se investiralo u neprofitne organizacije koje se bore u ime političkih zatvorenika ili branilaca ljudskih prava? Da li bi se investiralo u programe da se zaustavi nasilje vatrenim oružjem, kada je istovremeno broj žrtava takvog nasilja i prodaja oružja u porastu? Da li bi se investiralo u rehabilitaciju za žrtve silovanja ili nasilja u porodici? U svim tim slučajevima teško je odrediti finansijsku dobit ili mere društvenog učinka takvih investicija zbog prirode problema a delom i zbog dugoročnog ulaganja vremena i sredstava prilikom donošenja odluke o ulaganju, sa ili bez mogućnosti budućeg željenog rezultata.

Izgledi društveno odgovornog ulaganja sa učinkom

Potreba za ulaganje u društveni učinak neprofitnih organizacija postoji, što može da dovede do efektivnog i efikasnog korišćenja resursa. Međutim, neprofitne organizacije i vlade u suštini pružaju usluge koje nužno ne generišu povraćaj ali koje su neophodne za svako društvo koje ceni odgovornost prema svojim najugroženijim članovima, i usluge koje generišu povraćaje koji su često nemerljivi i ne finansijski.

Ukoliko ulaganje u društveni učinak postane standard za ovakav tip usluga, javiće se povećani napori da se dođe do “kreativnih” društvenih učinaka i povraćaja kako bi se privukli donatori i povećala odgovornost neprofitnih organizacija, nešto što tradicionalni model finansiranja nije mogao da pruži.

The post Ulaganje u društveni učinak neprofitnih organizacija appeared first on Novak Djokovic Foundation.