Posmatrajući okolinu primetila sam uglavnom dve krajnosti u dečijem odrastanju. Sa jedne strane imamo svakodnevne treninge, dodatne časove, ples, solfeđo, još jedan strani jezik, okupiran vikend i sve ono što verovatno i Vi viđate u svom okruženju – primer ulaganja u budućnost, ali ne i u sreću deteta. Sa druge strane tu su fizički neaktivna deca slepo zaljubljena u modernu tehnologiju konektovanu na internet gde provode veći deo svog vremena – iako to deci pruža trenutnu sreću, to nije primer ulaganja u njihovu budućnost. Ako mene pitate oba načina su podjednako loša, a ključno rešenje je balans. Balans u ovom slučaju predstavlja dokolica. Hajde da na tu pojavu pogledamo iz malo drugačijeg ugla. Dokolica je vaspitačica pre vaspitačice.

1. „Zaboravite“ na kratko da pružite punu pažnju i dobićete otkriće

Posmatrala sam jednu bebu kada je prvi put počela sama da sedi. Otkrila je svoja stopala. Posmatrala ih, igrala se, dodirivala, smejala se i „gugukala“. I sve se to dogodilo u trenutku kada smo mi na kratko „zaboravili“ da joj pružimo našu punu pažnju.

Dokolica donosi nova otkrića.  Deca na taj način upoznaju prvenstveno sebe.

Kada sam to videla, samo sam spustila plišanog zeca pored nje i dogodilo se isto. Uzela ga je, gledala, opipavala i smejala se i upoznala deo sveta oko sebe. Deca vole da otkrivaju sama!

Prisetila sam se par izjava moje sestre Milice koje su me podsetile koliko je slobodno vreme bitno i u kasnijem odrastanju: „Tina, da ti ispričam jedan vic što sam sama smislila kad mi je bilo dosadno“, i: „Kada budeš došla kod mene kući pokazaću ti šta sam napravila od onih kartončića iz toalet papira, nisam znala šta drugo da radim“. U ovom slučaju je ta, loša dokolica, bila alarm i pokretač za razvoj kreativnosti i zdrave logike.

Dokolica donosi nova otkrića.  Deca na taj način upoznaju prvenstveno sebe. Copyright: FamVeld

2. „Sutra je subota, kako si planirao/la da provedeš dan?“

Dokolica, daje detetu šansu da povremeno samostalno donosi odluke i organizuje svoje vreme. Vi ste super heroji jer ste kupili igračke, doneli ste mu slikovnice, dali flomastere, bojice, blok – pustite ga da sa tim što ima samo organizuje sebe u trenutku kada mu je dosadno i nema unapred predviđene aktivnosti.

Ako malo bolje budete posmatrali, primetićete da način na koji deca samostalno organizuju svoje vreme i donose odluke neopisivo podseća na Vaše ponašanje. Dakle, svemu tome prethodi Vaš „mentorsko pokazni čas“ . Izmišljajte priče, napravite kućicu od tetrapaka za mleko, igrajte se školice bez krede i kamenčića. Dajte primer i posmatrajte.

Šta će biti sutra kada posle osnovne škole, srednje škole, fakulteta ili obuke dođe trenutak da sami trasiraju put? Pustite ga da sa datim alatom napravi sebi zanimaciju i plan. Zapamtite, koliko god da je malo dete, nije rano – odrastao čovek je ogledalo svog ranog razvoja.

3. Osluškujte svoje dete kada je „dokono“

Znate, upoznala sam petogodišnjeg dečaka koji me je postideo svojim znanjem o dinosaorusima, a sve to jer su njegovi roditelji primetili da ga to interesuje.Već smo apsolvirali da je pažljivo slušanje deteta kada Vam se obraća „prvi roditeljski zakon“. Ali svakodnevno osluškivanje deteta i kada se ne obraća direktno Vama je još važnije.

U trenucima kada dete smišlja samo svoju igru, razgovara sa igračkama, izmišlja priču, vic, bira šta će da nacrta, pravi nešto od onoga što ima – Vi jasno možete da vidite ko je Vaše dete i šta želi da postane. 

Osluškujte kada Vam ne govori, pratite reči koje ste čuli, neprimetno podržavajte i bez greške ćete stvoriti srećnog čoveka.

Dokolica je prvi mentor deteta jer ga nepimetno „tera“ na osamostaljivanje kroz igru, šalu i zabavu. Imajte na umu reči Branka Іopića: „Mnogo znači kada se sa osećajem sreće krene u život, kada ništa ne zatuče detinjstvo“. Zato, dajte deci slobodno vreme kako bi postali srećni ljudi.

The post Dokolica kao životna školica appeared first on Novak Djokovic Foundation.