Sezona sporta je uveliko u toku. Krenula je Olimpijada, ispratili smo Evropsko prvenstvo u fudbalu, za Rolan Garos i Vimbldon svi već dobro znamo. Zemlja tenisa od ovog ponedeljka organizuje još jedan međunarodni turnir, u pitanju je Belgrade Ladies Open, a donacija loptica i javni čas tenisa poslužili su kao dobra uvertira za ovaj događaj.

Naš osnivač Novak Аoković je neko ko živi svoj san ali isto tako želi da inspiriše druge da veruju u sebe i svoje snove, slede ih i bore se za njih. Međutim, u većini situacija, želje i snovi nisu dovoljni na putu do uspeha, već je neophodno da budu podržani od strane roditelja, učitelja i trenera, i svih onih koji deci u ovom uzrastu pružaju neophodnu podršku. Donacija loptica omogućiće deci širom Srbije da treniraju i igraju se u boljim uslovima, jer sport u ovom uzrastu prvenstveno i treba da bude upravo to – igra.

„Presrećni smo i ponosni što smo danas ispred Novak Аoković Fondacije i programa „Putem šampiona“ uručili donaciju dečijih teniskih loptica za teniske klubove u Srbiji koji aktivno rade na omasovljenju tenisa i koji su svojim kvalitetnim radom sa najmlađim kategorijama potvrdili da se nalaze na jedinom pravom putu šampiona koji kroz igru vodi do uspeha. Proširenje projekta donacije i na renomirane klubove iz regiona izražava i Novakova lična iskustva i uverenja da sport povezuje ljude, briše prepreke i granice – i neraskidivo ih zbližava u jedan pobednički tim na svim svetskim meridijanima, bilo da se oni nalaze u našem delu sveta ili – kao Novak trenutno – u Tokiju!“ – istakla je naša Ana Jovanović, menadžerka i autorka programa „Putem šampiona“ i bivša reprezentativka naše zemlje u tenisu.

A, šta su sve to budući šampioni radili za vreme javnog časa? Trčali su, skakali, sakupljali loptice, savladavali poligone, vežbali forhend i bekhend”¦ neko se možda i sapleo, neko malo isprljao – Bože moj! Važno je da smo se svi lepo zabavili i upoznali nove drugare! Pod budnim okom Kaće, Robija, Dragana i ostalih sjajnih trenera iz Teniskog centra Novak, deca su trenirala i ponela divne utiske u Kragujevac, Šid, Valjevo i druge gradove.

„Bitno je da dečica krenu da se bave sportom od pete godine kako bi razvijali takmičarski duh i kako bi naučili pravilno da se kreću, stvarajući osnove za sve ostale sportove. Do desete godine je bitno da sve to bude kroz igru i da probaju što više sportova, kako bi kasnije odlučili kojim sportom će se baviti. Danas smo trenirali na dva terena podeljena na četiri poligona. Razvijali smo motoriku i koordinaciju dece i objašnjavali smo načine kretanja na teniskom terenu. Ostvarivali smo kontakt, učili forhend i bekhend i dodavanje između dečice. Određeni klubovi iz Srbije su dobili donaciju u vidu teniskih loptica i to je jako bitno u njihovom daljem razvoju, da im se pruži mogućnost da ostvare Tenis 10s u svojim klubovima, odnosno da imaju mogućnost da igraju sa mekanim lopticama kako bi se ostvarila bolja tehnika udaraca.” – poručila je Katarina Vranić – Kaća, jedan od trenera sa događaja.

Kada smo pitali mališane šta je to što im se najviše dopalo na druženju, dobili smo interesantne odgovore: Veri, Leni, Nađi i Miši su najzanimljiviji bili trčanje i poligoni; dok su se Andrea, Rej, Saša, Moma i Andreja odlučili za vežbe sa lopticom – dodavanje i prebacivanje preko mreže. Petogodišnjem Andreju, našem najmlađem drugaru, najviše se dopalo druženje i „dobácovanje“, kako je on to slatko rekao. A naše male diplomate, Tara, Luka i Janko, rekli su nam da im je ama baš sve bilo super.

Hvala vam, drugari, to je ono što hoćemo da čujemo!

A, koji su to njihovi snovi i šta bi želeli da budu kad porastu? Rej je odlučna da postane teniserka, Andrea će biti glumica, a Andreja – konobar! Vidi ti njih!

Za sve naše buduće sportiste, pilote, moreplovce i astronaute koji kreću putem šampiona, Novak Аoković Fondacija vredno radi da im pruži maksimalnu podršku u saradnji sa svima iz njihovog okruženja koji im, kao i mi, žele sve najbolje.  

Usled Novakove iskrene želje da zbliži i ujedini sve ljude kroz sport, a sa ciljem da ga što većem broju dece približi i učini dostupnim, donacija teniskih loptica će se u narednom periodu proširiti i na zemlje u regionu.

Hvala vam što podržavate našu misiju. Nastavite da pratite dečicu i loptice na putu šampiona!

The post Od šampiona budućim šampionima: Novak Аoković Fondacija nastavlja da podstiče decu da se bave sportom appeared first on Novak Djokovic Foundation.

U petak, 5.aprila, Atletska dvorana u Beogradu je odzvanjala dečijom grajom, uzvicima podrške i gromoglasnim aplauzom. Novak Аoković Fondacija je okupila više od 150 dece kako bi i ove godine zajedno proslavili Međunarodni dan sporta. Bio je to savršen prikaz kako igra i sport promovišu mir, povezuju ljude i prevazilaze sve razlike među nama. U saradnji sa Atletskim savezom Srbije i Sportskim savezom osoba sa invaliditetom Beograda, Novak Аoković Fondacija je organizovala manifestaciju „Odluči se za sport – veruj šampionu u sebi“. Za decu su bile organizovane mnogobrojne sportske aktivnosti poput skakanja u dalj, skakanja u vis i trčanja štafete.

Bilo je jako inspirativno videti kako deca navijaju jedno za drugo i aplaudiraju čak i kada neko pogreši. Naši „mali šampioni“ su nam ponovo pokazali da zapravo mnogo toga mi možemo naučiti od njih.

Pobeda raste ako se deli

Na manifestaciji smo imali zadovoljstvo da upoznamo Vidaka koji nam je odmah ponosno rekao da je skoro napunio 8 godina. Na pitanje šta je za njega pobeda, Vidak je dao odgovor koji nas je sve nasmejao a opet i podsetio na ono što je zapravo bitno:

„Za mene je pobeda zabava i zanimljivost. Ja ne volim da budem sam, to mi je dosadno! Više volim da se družim sa drugarima.“

I Vidak je u pravu! Svaka novi životni cilj zahteva od nas veliku posvećenost i odgovornost. Ali zašto pre svega ne bismo zapitali sebe „Da li ja ovo iskustvo/izazov volim? Da li u meni budi strast, igru i osećaj za zabavu? S kim bih mogla da podelim ovo iskustvo?“

Pored ukazivanja na značaj bavljenja sportom i fizičkom aktivnošću, ideja manifestacije je bila i da mališani nauče kako da budu deo tima, kako da pobede i poštuju protivnika.

Iza svake prepreke krije se radost

Deca prepoznaju da ukoliko žele da dođu do cilja moraju nešto iznova i iznova raditi dok ne postanu dobri u tome. Taj prirodan osećaj stiču kada uče da čitaju, pišu, dok sviraju prvu etidu ili dok igraju basket u dvorištu. Ali ono što je ključno jeste da oni toga nisu ni svesni. To za njih ne predstavlja neku muku, nego zabavu i igru sa drugarima.

 „Za mene je pobeda kada nešto vežbaš, vežbaš i vežbaš i onda na kraju uspeš. Ali ja najviše volim kada vežbam sa svojim drugarima iz tima!“, kaže Kjara koja je deo atletskog tima „Zvezda“.

Međutim, u nekom trenutku kada postanemo stariji, gubi se i taj dečiji osećaj lakoće. Nekako kao da tada sve ono što možemo izgubiti preovlađuje nad onime što možemo dobiti. Gubimo strpljenje i želimo da smo u svemu dobri sada i odmah. Slepo smo koncentrisani samo na nagradu i zaboravljamo da taj put treba da bude još jedno iskustvo koje oplemenjuje naš život.

Vežbe na poligonima, specijalno za ovu priliku, osmislili su treneri tri velika domaća atletska kluba – Crvena Zvezda, Partizan i Voždovac.

Podrška tima je najjača snaga

Na pauzi smo sreli Katarinu, Ivana i Marka. Dok su oni ručkali jabuke i banane, upitali smo ih šta je za njih pobeda i šta im daje najviše snage.

„Za mene je pobeda kada učestvujemo“, rekla je Katarina koja ide u osnovnu školu „Veselin Masleša“.

„Pobeda je timski rad!“, brzo je dodao Ivan koji se pohvalio da pored atletike trenira i plivanje.

A Ivana koja je đak osnovne škole „Filip Filipović“ je rekla da njoj najviše snage daju drugari iz njenog atletskog tima.

Marko, Ivana i Katarina su nas sve inspirisali svojim timskim duhom.

Drugarstvo, ne rivalstvo

Često na putu do našeg cilja nailazimo na ljude koji su podjednako dobri kao i mi. Tada u nama preovlađuju neka druga osećanja poput ljubomore i sujete koja nas samo usporavaju u našem razvoju. Bitno je da već na početku odredite šta je zapravo vaš cilj jer ćete onda ostati usredsređeni. Setite se da nije suština da budete bolji od drugih, nego bolji od sebe.

Neka Vam Katarina koja je član atletskog kluba Zvezda bude primer.  Iako su sportski klubovi Zvezda i Partizan poznati kao večiti rivali, njoj je posebno bilo drago što su na manifestaciji u Atletskoj dvorani prisustvovali i članovi atletskog kluba Partizan.

„Jako mi je drago što sam mogla bolje da se upoznam sa timom Partizan. Zapravo nije bitno gde treniraš, nego je bitno da se zabaviš!“

Naša drugarica Nađa nas je podsetila da nekada svet treba gledati i iz drugog ugla – važno je učestvovati a ne pobediti!

Naši osmesi sijaju jače od medalja

A šta ako ne pobedite? Da li tada sav Vaš trud i požrtvovanje „pada u vodu“? Za decu to nije kraj sveta. Ona samo hrabrije i snažnije nastavljaju dalje. To možemo i mi, samo kada bi uklonili nepotrebne barijere u našim glavama. Samo malo preokrenite stvari i zapitajete se nekad „ a što da ne“.

Naša drugarica Dunja je to savršeno objasnila:

„Za mene pobeda nije da osvojimo nešto, nego da se potrudimo i damo sve od sebe!“

Najveći uspeh manifestacije „Odluči se za sport – veruj šampionu u sebi“ je taj što je barem jedno dete steklo još jednog novog prijatelja.

Ugledajte se na naše male šampione i pristupite sledećem izazovu sa dečijom radoznalošću. Ne insistirajte da sve morate postići sami nego priglite reči podrške onih koji vas vole. Tako ćete lakše prepoznati i kada nekome drugome bude bila potrebna Vaša pomoć. Ne zaboravite – zajedno smo uvek na prvom mestu!

The post U duhu Međunarodnog dana sporta: Naši mali šampioni nas uče šta je pobeda appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sport ne predstavlja samo vid razonode već obuhvata aspekte koji su relevantni za pravilan razvoj najmlađih. On pomaže deci da unaprede svoje fizičke sposobnosti, upoznaju mnogo novih drugara i kvalitetno provedu vreme zajedno, budu fizički aktivna, nauče da igraju u timu, ponašaju se u skladu sa pravilima fer-pleja i steknu veće samopouzdanje.

Sa druge strane, u savremenom društvu kultura sporta sve više liči na ozbiljan biznis u kojem je u igri mnogo novca nego na dragocenu priliku za druženje i učenje. Takav negativan trend je očigledan ako se uzme u obzir veoma stresan, konkurentan, „pobeda po svaku cenu“ pristup, koji je zahvatio školsko pa čak i profesionalno sportsko okruženje.

Loša stvar je što takvi stavovi utiču na svet dečjeg sporta i atletiku, stvarajući tako nezdravu sredinu u kojoj se negativno ponašanje koje mališani uče u detinjstvu prenosi i na odraslo doba.

Zato roditelji moraju da preuzmu aktivnu ulogu u osmišljavanju najbolje metode koja će doprineti tome da njihova deca usvoje pozitivno sportsko ponašanje. Slede smernice kako to mogu da postignu:

• Detetu pružite emocionalnu podršku i pohvalite njegov trud i zalaganje.
• Stojte čvrsto na zemlji: neka vaša očekivanja od detetovog bavljenja sportom budu realna.
• Prisustvujte pojedinim utakmicama ili mečevima i popričajte sa mališanom o njegovom učinku kada se sve završi.
• Potrudite se da se što više informišete o sportu koji vaše dete trenira i podržite njegovo učešće u tome.
• Ohrabrite dete da sa vama podeli svoja iskustva u vezi sa trenerom i drugim članovima tima.
• Pomozite mališanu da stekne psihološku otpornost: deca moraju da nauče kako da se nose sa razočaranjima i porazima.
• Budite dobar uzor: pokažite im kako izgleda poštovanje i uživanje u sportu iz perspektive posmatrača.

Iako je potrebno dosta strpljenja i vremena kako biste sve to ostvarili, na ovaj način sigurno ćete saznati mnogo o treninzima, vrednostima za koje se tim zalaže, kao i o ponašanju ekipe. Ponašanje i razmišljanje vašeg mališana na terenu nisu ništa drugo nego kombinacija stvari koje dete nauči na treninzima i razgovora sa vama o pozitivnom sportskom ponašanju i fer-pleju.

Osim toga, razgovarajte sa detetom o tome kako ono gleda na sportske događaje. Bez obzira na negativno ponašanje i tenzije tokom utakmice, prodiskutujte o drugim alternativama reagovanja u istoj situaciji. Uprkos početnom razmišljanju da je u jeku takmičenja teško sačuvati kontrolu i nastaviti ophoditi se prema drugima sa poštovanjem, veoma je važno da istaknete da je nepoštovanje protivnika i saigrača apsolutno neprihvatljivo. Uspeh ne znači pobediti, niti izgubiti znači biti neuspešan.

Takođe, potrebno je da znate i poštujete metode rada trenera vašeg mališana. I ako postoje stvari oko kojih se ne slažete, vi i trener, kao odrasle osobe, kroz razgovor možete da utvrdite šta je relevantno da vaše dete nauči. Ukoliko nije moguće da se uvedu promene, u najmanju ruku ste jasno pokazali na koji način želite da mališan bude deo treninga i bavljenja određenim sportom. Sa druge strane, ako otkrijete da se trener ponaša neodgovorno, možete da se obratite za pomoć i konsultujete se sa čelnicima kluba ili ljudima koji vode školske sportske aktivnosti. Ipak, ukoliko se problem nastavi, uvek ostaje opcija da dete povučete iz tog sporta.

Konačno, u tome se i ogleda uloga roditelja: biti aktivno uključen i razgovarati sa svojim detetom o stvarima koje čine njegov život. Ponositi se njegovim postignućima, biti zajedno u pobedama i porazima i razgovarati sa njim o događajima na terenu i van njega vodi ka tome da dete razvije veštine i kapacitete za uspeh u životu. Svaka lekcija naučena tokom mališanovog bavljenja sportom ima moć da oblikuje ponašanje i moralne vrednosti važne za život odraslog pojedinca.

The post Roditeljstvo i sport – kako da podržite pozitivno sportsko ponašanje svog mališana appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sport u velikoj meri utiče na kvalitet naših života. Takođe, ne smemo da zanemarimo benefite sporta za pravilan rast i razvoj dece od najranijeg uzrasta.

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sporta za razvoj i mir za vas smo osmislili, nadamo se, interesantan i ne previše težak zadatak, kako bismo skrenuli pažnju na pozitivan uticaj sporta na život miliona ljuda širom sveta. Pozvali smo vas da nam se pridružite, kažete šta je za vas sport, sumirate svoje utiske u SAMO JEDNOJ REČI i sa svima podelite svoju video-poruku putem društvenih mreža.

U duhu ove kampanje posvećene značaju sporta, otvorili smo igrališta za decu u Srbobranu, Staroj Pazovi, Gornjem Milanovcu i Novom Bečeju. Svečana otvaranja su obeležili dani ispunjen sportskim igrama i organizovanim prigodnim sadržajem.

Pogledajte šta su i drugi rekli, i uživajte u videu u kom smo svi glavni likovi. Bavite se sportom i verujte u sebe kao što mi verujemo u vas!

The post Šta je za tebe sport u jednoj reči? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Fizička aktivnost za malu decu ne podrazumeva naporne treninge, vežbanje ili odlazak u teretanu. Takve aktivnosti su namenjene odraslima i nisu pogodne za mališane, koji se tek razvijaju. Zato fizička aktivnost u ranom detinjstvu pre svega uključuje aktivnu igru i mogućnosti da se deca slobodno kreću i istražuju svoje okruženje.

Ponekad je lakše odrediti šta ne predstavlja fizičku aktivnost. U tom smislu fizički aktivna deca mlađeg uzrasta su ona koja ne provode mnogo vremena u kolicima, stolici za hranjenje ili drugim napravama koje im ograničavaju kretanje, niti u sedentarnim aktivnostima kao što su gledanje televizije ili igranje video-igrica.

Šta znači fizička aktivnost za mlađu decu?

Mogućnosti za fizičku aktivnost dece varijaju pre svega od njihovog uzrasta i faze razvoja. Roditeljima beba se tako preporučuje da im omoguće da se tokom dana igraju na tepihu/prostirci na podu (pod nadzorom). Vreme koje beba provede na stomaku dok je budna pomoći će joj da ojača mišiće kojе će kasnije koristiti za puzanje i hodanje, i ujedno joj omogućiti da vežba dosezanje i hvatanje igračaka i sličnih predmeta, što je takođe važno za koordinaciju ruka–oko.

Kada beba počne da puzi, fokus ostaje na istoj igri i stvaranju bezbednog okruženja u kojem će moći neometano da se kreće. U tom periodu treba izbegavati da dete mnogo vremena provodi u kolicima, stolici za hranjenje, auto-sedištu ili nosiljci – svuda gde je sprečena da se kreće i vežba svoje nove veštine kretanja.

Kada mališan počne samostalno da hoda i da se kreće, njegova fizička aktivnost većim delom i dalje će se bazirati na aktivnoj igri, iako može da obuhvata i pešačenje, a kasnije i vožnju bicikla i organizovane sportske aktivnosti prilagođene njegovom uzrastu (npr. časovi plivanja).

Deca su obično više aktivna napolju nego u zatvorenom prostoru. Iz tog razloga, kako bi se njihova fizička aktivnost povećala, roditelji što češće treba da ih izvode u park ili na igralište. Mališani će tako učestvovati u fizičkim aktivnostima različitog intenziteta – od umerenih, kao što je lagana šetnja, do veoma intenzivnih, poput trčanja i skakanja. Međutim, iako nam se čini da mala deca nikako ne miruju kada su budna tokom dana, veći deo njihove fizičke aktivnosti zapravo je umerenog intenziteta.

Savet većine stručnjaka je da bi deca u ranom detinjstvu trebalo najmanje tri sata svakodnevno da budu fizički aktivna. Njihova fizička aktivnost uglavnom će se odvijati u formi aktivne igre, koja može da se praktikuje nekoliko puta u kraćim vremenskim intervalima tokom dana.

Fizička aktivnost u ranom detinjstvu

Iako je odavno poznat značaj fizičke aktivnosti za decu školskog uzrasta i adolescente, mnogo manje se zna o prednostima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu. Ipak, sve više istraživanja ukazuje na to da fizička aktivnost u ranom detinjstvu pozitivno utiče na zdravlje mališana i to kako kratkoročno tako i dugoročno.

Studije pokazuju da je fizička aktivnost u ranom detinjstvu povezana za boljim fizičkim zdravljem, što uključuje pravilnije držanje tela, jače kosti i mišiće, kao i bolju kardiovaskularnu i respiratornu funkciju. Deca koja su redovno fizički aktivna ređe se suočavaju sa hroničnim zdravstvenim problemima i manje su sklona prehladama i gripu. Kod njih je takođe značajno smanjen rizik da obole od različitih oboljenja uključujući bolesti srca, dijabetes i gojaznost.

Ipak, benefiti fizičke aktivnosti ne odnose se samo na fizičko zdravlje. Ona je istovremeno važna za usavršavanje motoričkih sposobnosti, psihološko blagostanje, kognitivni razvoj (pažnja i koncentracija), socijalnu kompetenciju i emocionalnu zrelost (kontrolisanje emocija i ponašanja, samopouzdanje i samopoštovanje). Zato fizički aktivna deca retko pate od depresije ili drugih problema vezanih za mentalno zdravlje.

Rano detinjstvo je vreme kada deca osećaju da su njihove fizičke sposobnosti na visokom nivou i kada su najviše voljna da isprobavaju i ponavljaju nove aktivnosti. To može da bude od velikog značaja za razvoj njihovih osnovnih veština kretanja kao što su bacanje, šutiranje, hvatanje i preskakanje.

Na duže staze, naučni dokazi ukazuju na to da deca sa višim nivoima fizičke aktivnosti u ranom detinjstvu u većini slučajeva ostaju aktivna i kasnije tokom života, u tinejdžerskom i odraslom dobu, što je veoma važno za trajno optimalno zdravlje i blagostanje.

Uloga roditelja u podsticanju fizičke aktivnosti najmlađih

Uz današnji način života, većina male dece ne kreće se dovoljno. Ipak, rane godine su ključne kako za dečji psihofizički razvoj tako i za usvajanje zdravih navika koje će ih pratiti tokom čitavog života. U tom smislu, potrebno je da vrtići i druge ustanove za boravak dece obezbede mališanima odgovarajuću opremu za igre na otvorenom (kao što su lopte ili vijačе za preskakanje), kao i zatvoren prostor prilagođen za učestvovanje u fizičkim aktivnostima kada je napolju loše vreme. Ipak, roditelji su ti koji imaju presudnu ulogu u podsticanju fizičke aktivnosti svoje dece. Ta uloga ogleda se ne samo u ograničavanju vremena koje mališani provode u gledanju televizije ili igranju video-igrica već i u davanju dobrog ličnog primera i pružanju različitih mogućnosti mališanima da budu fizički aktivni – bilo da su to odlazak u park, na bazen ili klizalište, igre sa loptom na poljani ili demonstriranje „plesnog umeća“ u dnevnoj sobi.

The post Zbog čega je važno da deca u ranom detinjstvu budu fizički aktivna? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Istraživanja pokazuju da bavljenje sportom pozitivno utiče na mentalni, fizički i socio-emocionalni razvoj najmlađih. Osim fizičke aktivnosti kao najočiglednijeg benefita, izdvojili smo i nekoliko dodatnih razloga zbog kojih je dobro da se deca bave sportom od ranog uzrasta:  

Veće samopouzdanje

Bavljenje sportom u velikoj meri pozitivno utiče na dečje samopouzdanje i samopoštovanje. Deca koja učestvuju u sportskim aktivnostima dobijaju pohvale i ohrabrenje od trenera, roditelja i ostatka ekipe u vidu tapšanja po ramenu i „baci pet“, što doprinosi njihovom samopouzdanju. Mališani koji se bave sportom manje su depresivni i anksiozni, zato što ih sport uči da veruju u svoje sposobnosti i budu ponosni na svoje uspehe. Ipak, njihovo samopouzdanje treba da ostane isto i kada pobeđuju i kada gube. Iz tog razloga potrebno je zadržati fokus na trudu koji su uložili i njihovom uživanju u sportu, umesto na tome da li su ostvarili trijumf ili doživeli poraz. Konstruktivna kritika takođe je važan segment svakog treninga, jer pomaže mališanima da nauče da prihvate svoje nedostatke i rade na tome kako bi to ispravili i sledeći put bili bolji.

Copyright: fotoinfot

Bolje socijalne veštine

Sport pomaže deci da razviju socijalne veštine koje će im koristiti tokom čitavog života. Baveći se sportom, mališani uče o važnosti timskog rada i saradnje i upućeni su ne samo na svoje vršnjake već i na trenere i ostale zaposlene u klubu. Oni takođe usvajaju liderske sposobnosti, veštine komunikacije i funkcionisanja u timu, što može značajno da im pomogne u školi, budućoj poslovnoj karijeri i odnosima sa drugim ljudima iz okruženja. Osim toga, biti deo sportske ekipe sa sobom nosi i druge benefite, kao što su osećaj pripadnosti i mogućnost pronalaženja novih prijatelja. Na taj način deca obogaćuju svoj društveni krug van okvira porodice i škole.

Copyright Pressmaster

Prihvatanje poraza

Život pa i sport sastoji se od stalnih uspona i padova. Uvek će biti pobednika i gubitnika, pa deca treba da budu spremna i na jedno i na drugo. Baveći se sportom, mališani uče da poštuju svoje protivnike i pravila fer-pleja, kao i kako da prihvate i dostojanstveno se nose sa porazom umesto da budu obeshrabreni. Deca postaju svesna toga da ne mogu stalno da budu u ulozi pobednika, odnosno da je sasvim u redu da ponekad dožive poraz. Osim toga, istraživanja pokazuju da deca koja su aktivna u sportu pokazuju veću psihološku otpornost. Kroz sport mališani uče da prevaziđu neuspeh, izvuku pouke, uvide gde su pogrešili, i sledeće nedelje ponovo se vrate na teren još jači i spremniji.

Nema ničega lošeg u želji za pobedom i ispoljavanju takmičarskog duha. Ipak, ako izgubite, važno je da pružite ruku protivniku i budete veliki u porazu. Niko ne voli ogorčene gubitnike koji ne poštuju pravila i burno protestuju kada stvari ne idu njima u prilog.

Copyright: matimix

Disciplina i emocionalna kontrola

Svaki sport od atlete očekuje disciplinovanost, poštovanje autoriteta, strpljenje, posvećenost, i sposobnost kontrolisanja negativnih emocija. Ovakvi kvaliteti pomažu sportisti da ostvari svoje ciljeve, dostigne svoj puni potencijal i izbori se sa širokim spektrom drugih životnih izazova.

Baveći se sportom, vaš mališan će morati da poštuje određena pravila, sledi instrukcije i prihvata odluke trenera. Disciplina je na ceni u sportu, dok se loše ponašanje sankcioniše. Saslušati i ostvariti dobru komunikaciju sa trenerom i vršnjacima važna je veština koja deci može mnogo da pomogne u životu i budućem poslovnom okruženju.

Copyright: NataSnow

Ne postoji JA u timu

Za decu je važno da se naviknu na timski rad od ranog uzrasta. Tim ne čine dobri pojedinci, odnosno on ne može da bude uspešan ukoliko svi članovi ekipe ne nauče da sarađuju, komuniciraju i rade na ostvarenju zajedničkog cilja. Zahvaljujući sportu mališani će naučiti da funkcionišu kao tim, da uvide prednosti i mane ostalih saigrača i lakše donesu odluke i naprave plan i strategiju kako bi iz svoje ekipe izvukli maksimum. Takođe, učestvovanje u timskim sportovima uči decu da ne budu sebična. “Mudrost” da udruženim snagama mogu mnogo više da postignu nego prateći samo lične želje i interese jedna je od najvažnijih lekcija koje sport može da im pruži.

Copyright: Rawpixel.com

Lista razloga zbog kojih je dobro da se vaše dete bavi sportom ovde se sigurno ne završava. Dodatne prednosti uključivanja mališana u sportske aktivnosti su zdraviji način života, postizanje boljeg uspeha u školi, veća fizička spremnost i kondicija itd. Ipak, kako bi dete počelo da trenira neki sport, roditelji neretko moraju da ga ohrabre da se odluči na taj korak. Sledeći saveti mogu u tome da vam pomognu:

• Budite im uzor – ukoliko se i sami bavite sportom, deci će biti lakše i prirodnije da krenu vašim stopama.
• Podržite njihov trud i želju da postanu uspešni sportisti. Pokušajte da ne uskratite mališanu vašu podršku i navijanje sa tribina dok se hrabro probija ka golu.
• Ograničite vreme koje deca pasivno provode udobno smeštena na kauču ili fotelji dok gledaju televiziju ili igraju video-igrice na kompjuteru ili mobilnom telefonu.
• Trenirajte i učestvujte u sportskim aktivnostima zajedno sa svojim mališanom.

Da li vaše dete trenira neki sport? Koje su najvažnije lekcije koje je naučilo baveći se sportom? Podelite sa nama vaše priče i iskustva.

The post 5 razloga zbog kojih je sport dobar za decu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Prohladno, maglovito jutro koje sviće pod krošnjama velikih, starih hrastova. Kroz guste grane probijaju se prvi zraci sunca, reflektujući zrakastu svetlost na dobro utabanoj stazi koja se pred vama pruža. Svežim jesenjim vazduhom širi se miris toplog doručka, pre nego što vas prijatno vreme sredinom dana ne izmami na poljanu, na kojoj se već okupila grupa dece sa loptom, spremna za igru. Trčite dok vam se obrazi ne zarumene i ne ostanete bez daha, a onda pronalazite zgodno mesto da se opružite na travi. Osećaj da je sve onako kako bi trebalo da bude prevazilazi trenutnu iscrpljenost. Krećete u obilazak znamenitosti o kojima ste do sada samo slušali i čitali. Upoznajete se sa nacionalnom istorijom, bogatom kulturom i tradicijom. Osećate ponos prema svojim korenima i nasleđu, i znate da ste mali ali važan deo džinovske slagalice. Susrećete se sa novim drugarima koji dolaze iz raznih krajeva i mesta gde nikada niste bili. Iako vam u početku deluju i zvuče nekako čudno, ubrzo otkrivate, na svoje oduševljenje, da vas spaja interesovanje i ljubav prema istim stvarima, bilo da su to konji, stripovi ili „popravljanje“ starog neispravnog radija. I oni takođe moraju mnogo da uče i reše nekoliko listića zadataka iz radne sveske za domaći. O tome razgovarate okupljeni oko logorske vatre, dok pečete kolače od sleza. Ili uz osmeh samo aktivno slušate priče ostalih, i učestvujete u pomalo smešnim igrama iako potajno u sebi neizmerno uživate. Iznenada otkrivate da vešto baratate sa lukom i strelom. Da vam je srce puno dok šutirate loptu po fudbalskom terenu. Da prosto ne volite odbojku. A kada se sve završi, lepo je znati da niste sami, da ste punopravan član male skladne zajednice. Dobijate novu snagu i motivaciju i osećate se ispunjenije. Oduševljenost novim stvarima meša se sa starim radostima. Sa nestrpljenjem iščekujete da se vratite i sve počnete ispočetka, dok vas cele godine greju sećanja na predivne trenutke koje ste proveli na ekskurziji. Zvuči poznato, zar ne?

3rd Friendship Games

Većina nas nosi lepe uspomene sa ekskurzija, kojih volimo da se prisetimo s vremena na vreme i ponovo se vratimo u te bezbrižne i razigrane dane, prelistavajući stari foto-album. Danas takve uspomene i priče delimo sa svojom decom, u želji da im pokažemo da je život mnogo više od video-igrica i aplikacija na ekranu kompjutera i tableta. Sa druge strane, odlazak i druženje u prirodi u modernom svetu iz godine u godinu sve je teže organizovati. Mnoga mesta postaju previše urbanizovana, troškovi života se uvećavaju rapidnom brzinom, pa su izleti privilegija koja uključuje sve manji broj dece. Usled nedostatka vremena i novca za takve aktivnosti, mališani iz ekonomsko ugroženih sredina gotovo nikada u njima ne učestvuju. Želili smo da to promenimo.

Pre tri godine počeli smo da razmišljamo o tome šta bismo mogli da učinimo za decu iz siromašnih oblasti naše zemlje. Razgovarali smo o njihovom životu, školi, navikama, potrebama i nekako se iskristalisala ideja da je potrebno da im pomognemo da makar nakratko promene atmosferu i svoje svakodnevno okruženje. Setili smo se toga koliko su nam svima značili izleti i ekskurzije i shvatili da mnoga deca ne dobiju tu priliku. Osmislili smo divan kamp prijateljstva, kao kratku, dinamičnu ekskurziju prepunu edukativnih i zabavnih aktivnosti. Tako je nastala prva Drugarijada.

Drugarijada je događaj koji tradicionalno organizujemo svake godine na jesen, sa ciljem da deci iz ekonomsko ugroženih sredina omogućimo da steknu nova znanja, iskustva i prijatelje, koji će im mnogo značiti kasnije tokom života. Svake godine tragamo za novim savršenim mestom gde će deca imati priliku da se tokom nekoliko dana upoznaju, druže, ovladaju novim veštinama, uživaju u aktivnostima na otvorenom, posete lokalne znamenitosti, zajedno se igraju, stvaraju, uče jedni od drugih i jedni sa drugima, i sklope nova prijateljstva. Drugarijada predstavlja sve ono u šta Novak Đoković fondacija veruje: pozitivna promena, prijateljstvo, timski duh, poštovanje različitosti i zdrav način života.

Do sada smo organizovali tri Drugarijade, dok trenutno radimo na pripremi četvrte koja će se održati od 2 do 8. oktobra na Kopaoniku. Posebno želimo da se zahvalimo našim prijateljima i partnerima kao što su Fondacija princeze Šarlin od Monaka, opština Čajetina, Aleksandar MN, Lavirint, Nutribullet, Eucerin na pomoći i podršci kako bismo i dalje sa našim malim drugarima stvarali divne uspomene koje će zauvek ostati u srcu: dan okupan suncem, smehom i veselom dečjom grajom. Radovanje zbog uspešno obavljenog zadatka i prolaska kroz cilj. Sakupljanje šarenog lišća dok šetamo šumskim stazama. Posmatranje miliona sićušnih zvezda na noćnom nebu. Postoji li lepši prizor od toga?

The post Drugarijada – spoj prijateljstva, radosti i nezaboravnih uspomena appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Nakon gotovo tri decenije koje je proveo kao profesionalni igrač i fudbalski trener, O’Salivan aktivno učestvuje u raznim inicijativama kako bi se sport vratio deci i promenio odnos roditelja i trenera prema mladim atletama. Uspešno trenirajući mlađe selekcije na klupi Portland Timbers-a iz Benda, pokreće „Changing the Game“ projekat. Autor je bestselera „Changing the Game: The Parents Guide to Raising Happy, High-Performing Athletes and Giving Youth Sports back to Our Kids“ i čest govornik na prestižnim konferencijama širom sveta.Takođe piše kolumne za Huffington Post, Soccer America Magazine i The Soccer Wire.

The post Vratimo sport deci – Džon O’Salivan (TEDx) appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Deca vole da se takmiče sa ostalim vršnjacima u demonstriranju svojih sposobnosti i znanja. U vrtiću među mališanima često se mogu čuti izjave poput „Ja brze trčim od tebe“ ili „Ja znam bolje da crtam od Petra“. A kada krenu u školu, neki drugari iz razreda pišu najbolje sastave, dok su drugi vešti sa loptom na fudbalskom terenu. Iako roditelji treba da podrže svoje mališane na putu ka uspehu kako bi zajednički proslavili njihove pobede, podjednako važno je da najmlađi znaju kako da se nose i izbore sa porazom. Ukoliko im pomognete da uvide da izgubiti nije smak sveta, deca će naučiti da u životu uvek postoji druga šansa da pokažu ono što znaju i u čemu su najbolja, a koju bi inače zanemarili razočarani zbog trenutnog neuspeha.

Čemu pobeda uči najmlađe?

Trijumf na utakmici ili titula najboljeg učenika u razredu čine da se deca dobro osećaju u svojoj koži i doprinose osećaju ponosa. Pobeda je najveći dokaz da su dobri u nečemu, što se pozitivno odražava na njihovo samopouzdanje.

Samouvereno dete ima veće šanse da razvije „mogu ja to“ stav. Pobedničko iskustvo motiviše mališane da nastave da se trude i rade još više kako bi ostvarili veće i značajnije ciljeve, npr. da obore lični rekord u skoku u dalj. Takmičenje je takođe korisno u smislu da inspiriše decu da urade i više od očekivanog. Takva sposobnost ih priprema za različite situacije kasnije tokom života, kada će sami morati da se opredele da li će ostati u granicama proseka ili će se izdvojiti i biti prepoznati kao oni koji su uložili dodatni napor i otišli korak dalje. Na taj način, pobede na takmičenjima pomažu mališanima da ostvare svoj krajnji cilj.

Pobednički osećaj priprema decu da razmišljaju više strateški. U društvenim igrama mališani znaju da mogu da pobede samo ako uspeju da nadmudre svoje protivnike. Stavljanje akcenta na strateško razmišljanje kako bi pobedili u igri pomaže mališanima da to i ostvare i poštuju pritom pravila. Na taj način deca uče da mogu da pobede bez varanja i prihvataju isti set pravila i kriterijuma za pobedu koji važe i za njihovog protivnika.

Copyright: matimix

Poenta nije samo pobediti

Postoje mnogo važnije stvari od pobede na takmičenju, ističe Kenet Bariš, profesor psihologije. Svako takmičenje predstavlja dragoceno iskustvo koje doprinosi bržoj i lakšoj socijalizaciji najmlađih. Učestvovanje u nadmetanjima u vrtiću, školi ili na igralištu olakšava roditeljima da ukažu svojim mališanina na to koliko je važan timski rad, kao i posvećenost ostvarenju cilja, saradnja i poštovanje protivnika. Svaki izazov takođe je prilika da deca počnu da se pridržavaju pravila. Iako mališani često imaju utisak da se pravila selektivno primenjuju, važno je da znaju da ona služe određenoj svrsi. Takmičenja su dobar način da se deci pokaže zašto pravila postoje, kako bi ih razumela i poštovala.

Šta deca uče iz poraza?

Posle poraza važno je da deca znaju kako da se od njega oporave i krenu napred, razvijajući tako veštine koje su im potrebne da prevaziđu druga negativna iskustva kasnije tokom života. Mališanima sigurno neće biti pravo i smatraće da nije fer da neko drugi može nešto da uradi brže ili bolje od njih. Ipak, važno je da roditelji nauče decu da svi mi posedujemo različite talente i da je nemoguće da svako bude najbolji u svemu.

Istraživanja pokazuju da poraz koristi deci u smislu da ih uči da pokažu empatiju i prevaziđu osećaj razočaranja kada izgube.

Kristin Karter, autorka knjiga o roditeljstvu, navodi da mališani treba da se suoče sa neuspehom kako bi bili veliki u porazu na takmičenju pred svojim vršnjacima.

Deca koja ne znaju da izgube mogu da odrastu u anksiozne osobe, zato što mogućnost da ne pobede doživljavaju kao svojevrsnu traumu i ne znaju da se nose sa situacijama koje ne idu u njihovu korist.

Copyright: Andresr

Doživeti poraz je jedini način da deca uče na svojim greškama i razmisle o strategijama za poboljšanje. Kada mališani unaprede svoje veštine i sledećeg puta ostvare pobedu, oni ne samo da postaju bolji u sportu ili igri već svaki put nauče nešto novo. Nova znanja i veštine kojima su ovladali jačaju dečje samopouzdanje i samopoštovanje, dok se ujedno javlja osećaj ponosa zbog sopstvenih mogućnosti.

Kada izgube, mališani takođe uče da se poistovete sa onima koji su prethodnog puta doživeli poraz. Melodi Bruk, terapeut iz Teksasa, smatra da iskustvo nošenja sa porazom pomaže deci da pokažu empatiju prema ostalim vršnjacima koji se nalaze u istoj situaciji. Mališan koji nikada nije doživeo poraz ne shvata da se svako tokom života suočava sa poteškoćama.

Konačno, poraz pokazuje deci da moraju više da rade kako bi došla do uspeha, jer dobre stvari treba zaslužiti. Osim toga, takve situacije uče mališane kako da dostojanstveno izgube i pruže ruku pobedniku.

The post Zašto je važno da deca podjednako znaju za pobedu i poraz appeared first on Novak Djokovic Foundation.

U životu svakog od nas ima i onih ljudi koji nam govore da nismo dovoljno dobri ni talentovani, ili da ne posedujemo ono što je potrebno kako bismo ostvarili određene ciljeve. I negde usput, kako vreme odmiče, naše samopouzdanje sve više slabi, pa počinjemo da verujemo da možda imaju pravo i gradimo sliku o sebi ništa bolju ni lepšu od prosečne. Polako blede svi naši snovi o kojima smo maštali u detinjstvu. Više ne želimo da postanemo astronauti, otkrijemo neistražene predele, niti da se radujemo vlastitim neverovatnim uspesima i postignućima. Zaboravljamo da dečaci i devojčice širom sveta možda sanjaju iste snove i imaju iste ciljeve sa punim pravom da ih ostvare. Tako je nekada lakše da ostanemo tu gde jesmo, bez težnje da budemo još bolji, da napredujemo i izađemo iz standardnih okvira. Ipak, s vremena na vreme, pojavi se neko ko nas ličnim primerom podseti na to da svi treba da se borimo da u nečemu budemo izuzetni i bez premca. Jedna od njih je devetogodišnja Mila Bizoto.

One day until #BFX24 ?? #Repost @battlefrogseries with @repostapp. ・・・ Christian Bizzotto knew his little girl Milla Star Bizzotto was special and has always been by her side. With her father being her number one fan, he couldn’t let this weekend slip by. Find out how Milla will be the youngest #BFX24 competitor in Miami on Mud Run Guide. http://www.mudrunguide.com/2016/03/racing-24-hours-to/

A photo posted by Milla Star (@millastarfma) on Mar 3, 2016 at 3:03pm PST

Malena Mila, teška svega 24 kilograma, uspela je da završi svih šest krugova 24-časovnog Battlefrog izazova, koji je osmislila američka specijalna jedinica Mornaričkih foka. Za ovu ekstremno tešku trku, koja se sastojala od 58 kilometara trčanja, osam kilometara plivanja i savladavanja 25 različitih prepreka kao što su penjanje na uže i puzanje ispod bodljikave žice, Mila, njen najmlađi učesnik, pripremala se trenirajući neprekidno devet meseci, pet dana u nedelji po tri sata dnevno. Shvatila je da je jedini heroj koji joj je u životu potreban ona sama. Kao svaki neustrašivi protagonista, u svojoj životnoj priči morala je da se suoči i izbori sa problemima, što ju je motivisalo da se uzdigne u visine. Mila je bila žrtva vršnjačkog maltretiranja u školi i odlučila je da mu se suprotstavi i stekne snagu i poverenje u sebe u teretani.

Focused ? #Repost @enriquericabalphotography with @repostapp. ・・・ Awesome shoot for the amazing @millastarfma. Great working with this just 9 year old athlete!!! #enriquericabalphotography #FitFam #igfitness #igmiami #fit #fitness #fitnessphotography #ishootmodels #fitnessmotivation #fitlife #fitmodel #workout #lifestyle #gym #gymaddict #model #fitphoto ##modeling #gymrat #fitgirl #fitgirls #fitboy #fitboys #love #abs #miami #miamibeach #workhard

A photo posted by Milla Star (@millastarfma) on Jan 3, 2016 at 11:25am PST

Njen otac i trener Kristijan Bizoto sa južne Floride, vlasnik teretane koji trenira klijente za spartanska takmičenja izdržljivosti, rekao je da ju je uspeh koji je postigla inspirisao da pokrene kampanju protiv maltretiranja u školi, kao i da podstakne svoje vršnjake da zavole svoje telo, ustanu sa kauča, bave se fitnesom i budu fizički aktivni.

Po njegovim rečima, Mila nikada nije morala fizički da se suprotstavi onima koji su je maltretirali u školi. Njen stav se potpuno promenio sada kada zna da se brani pa je maltriranje prestalo samo od sebe.

Working on our handstand push-ups ??? #ifatfirstyoudontsucceed #dontgiveup #inspirationfortheipadgeneration #teamantibully #iamtheantibully

A photo posted by Milla Star (@millastarfma) on Jun 3, 2016 at 2:10pm PDT

Ne želim da igram video-igrice, niti da koristim hoverboard (lebdeći skejtbord). Ne želim stvari koje mi olakšavaju život. Želim da mi bude udobno dok mi je neudobno. Imam jedno telo, i ono je sve što želim i volim, izjavila je nedavno ova neustrašiva devojčica za Miami Herald.

Prošle godine ona je takođe učestvovala u spartanskoj trci sa svojom bakom i tatom. Kroz cilj su prošli zajedno, držeći se za ruke.

Ne bih volela da ljudi odustaju zato što nemaju dovoljno samopouzdanja. Treba da bude baš suprotno – da veruju u sebe, prenosi CBS Miami Local.

Nedaće neke ljude slome, dok drugi zbog njih obaraju rekorde. Učeći kako da prevaziđemo prepreke, jačamo svoj karakter i psihološku otpornost. Loše stvari se dešavaju, to je neizbežno. Ipak, u takvim situacijama pred nama je izbor – ili da pokleknemo ili da se uzdignemo i postanemo jači i mudriji.

Da li ćete Vi biti heroj svoje priče ili čekati da Vas neko drugi spase?

The post Mila Bizoto: Heroj svoje životne priče appeared first on Novak Djokovic Foundation.