Priča o Džonu Lenonu iz njegovog detinjstva je sada već legendarna, ali nas ipak iznova tera da se zamislimo gde smo trenutno u životu i da li smo se previše udaljili od naših dečijih snova. Naime, kada je Džon Lenon imao samo pet godina majka mu je rekla da je sreća ključ života. Kada je pošao u školu, učitelj  ga je upitao šta želi da bude kad poraste, na šta je on odgovorio – srećan! Učitelj mu je rekao da nije razumeo zadatak, a Džon Lenon je odgovorio da zapravo on nije razumeo život.

Inspirisani ovom pričom želeli smo da ovogodišnji Međunarodni dan sreće obeležimo zajedno sa Vama. Na pitanje „Šta vaše mališane čini srećnima?“ stiglo je puno odgovora širom sveta. Jako je interesantno da su deca iz različitih država, kultura i porodičnih okruženja davala slične odgovore. To nam još jednom dokazuje kako sva deca gledaju na ovaj svet „srcem, a ne očima“. Grupisali smo sve odgovore i pripremili za Vas 5 ključnih stvari za srećan život. Uživajte!  

1.  Jednoglasno – „Ljubav!“

Najčešći odgovor koji smo dobili je bila upravo ljubav, što uopšte nije čudno. Deca u svemu što rade prepoznaju lepotu i strast. Dok crtaju, plešu, igraju se sa drugarom iz klupe ili uče azbuku, deca ne razmišljaju o tome da li im je to potrebno ili da li će uspeti. Vodi ih samo želja za učenjem i ljubav prema svom okruženju. Učite od njih i razmislite o tome da li je ljubav i Vaša vodilja.

Naši drugari iz Medoševca – Аoković fondacija je otvorila prvi vrtić u ovom naselju u okolini Niša.

2.  “Kada mama i ja igramo UNO.”

Male stvari mame veliki osmeh. Iako mislite da zbog uzrasta ne primete dosta stvari, deca stalno posežu za maminom i tatinom rukom. Potrudite se koliko god možete da uvek budete uz njih na predstavama, recitalima, prvim danima na igralištima ili dok uče da pišu. Kratka igra karta ili priča za laku noć njima puno znači, a na kraju dana njihov osmeh je najveći uspeh.

Porodična zabava u okviru naše treće humanitarne akcije “Prošetaj milju za osmeh” održane u Srbobranu.

3.“Kada se igram arjačkinje – barjačkinje sa Milošem u parku.“

Deca su inspirisana zabavom i u svemu pronalaze izvor radosti. Probudite i Vi dete u sebi! Izvadite Vaš stari pribor za crtanje, pođite porodično u luna park ili napravite pidžama žurku. Jer kad dobro razmislite, život nije ništa drugo do proste igre lastiša ili školica samo sa malo starijim ljudima.

Otvaranje igrališta u Kruševcu – Аoković fondacija je do sada rekonstruisala 10 igrališta i 18 vrtića širom Srbije.

4. „Kada svi zajedno u školi pevamo Al’ je lep ovaj svet.“

Svi se sećamo naših drugara iz klupe, prvih školskih izleta i dogodovština iz školskog dvorišta. Nažalost vremenom se i mi uozbiljimo i rečenica „nemam vremena da se vidimo“ postaje nam svakodnevna. Ipak, potrudite se da ostavite vremena i za svoje prijatelje i nove avanture. Neka Vam deca ponovo budu primer. Gledajte ih kako se grle, dele bombone, drže za ruke i čuvaju jedno drugo dok se igraju žmurki. Njihov prirodan osećaj za slogu i zajedništvo je svima nama inspiracija!

Jutarnje razgibavanje u okviru šeste Drugarijade koja je okupila više od stotinu dece.

5. „Kada se tati sviđa kako sam nacrtao slona.“

Sanjarenje o hiljadu i jednoj ideji nije gubljenje vremena. Deca puno uče i razvijaju svoj avanturistički duh dok u dokolici smišljaju nove igre, pričaju priče o zmajevima ili crtaju neuobičajne stvari poput raznobojnog snega. Oni veruju u svoju maštu i kreativnost. Povremeno se prepustite i Vi dokolici i slobodno pustite maštu na volju.

Naši maštoviti kuvari koji su nam pomagali da spremimo zdrave obroke za program “Azbuka dobrih navika”.

Nadamo se da Vam je ovaj mali podsetnik izmamio osmeh. Želimo Vam srećan Međunarodni dan sreće!

The post Deca Vam otkrivaju 5 ključnih stvari za srećan život appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Međutim, postavlja se pitanje kakve se mogućnosti osobama sa invaliditetom pružaju kada je reč o sportskim aktivnostima i koliki značaj iste imaju za njihov razvoj?  Iz straha da ne padnu, ne povrede se, straha da neće biti sposobni da savladaju izazove roditelji, dece sa posebnim potrebama često ih sputavaju te ona retko imaju priliku da isprobaju da voze bicikl, koriste penjalice i na taj način istraže kolike su im granice.

Briga o bezbednosti je neizostavni deo odgajanja svakog deteta međutim lako može preći u prezaštićenost.  Å½eleći  da zaštite  svoju decu od mogućih povreda i opasnosti, roditelji im neretko uskraćuju igre i aktivnosti koje su važne za njihov ne samo biološki sistem, već i za jačanje samopouzdanja, samopoštovanja, a  predstavljaju i značajan korak ka socijalizaciji dece sa nekim oblikom invaliditeta.

Kada biste me pitali ko je najbolji plivač koga poznajem, ne bih se dvoumila i moj odgovor bi bio – brat Luka. S obzirom na to da je kasno prohodao, mišići nogu su mu bili slabi i svakodnevne šetnje nisu predstavljale dovoljan vid fizičke aktivnosti. Na moru isprva nije bio toliko oduševljen idejom o kupanju i prve godine dugo je sa mamom sedeo u plićaku i osluškivao talase. Već naredne godine stavili smo mu mišiće i uveli u more. Bio je oduševljen. Vrteo se po vodi, istraživao i tek po neki put zaronio.

Po povratku kući tražio je da mu punimo kadu i dugo se brčkao u vodi. Uvidevši koliko mu zadovoljstvo kupanje predstavlja i kako smirujuće voda na njega deluje, naša mama se raspitala o programima plivanja za decu sa posebnim potrebama i počela je da ga vodi 2 puta nedeljno na treninge. Plivao je najpre u malom bazenu zajedno sa bebama, a zatim je prešao u nešto dublje bazene u kojima je morao da nauči da se održava na vodi. Svakim treningom je postajao sve spretniji i podsećao je na pravu malu ribu.

U početku je bio tvrdoglav i u bazenu radio ono šta je on želeo i teško je prihvatao mamine sugestije i komande. U vodi se osećao slobodno, plivao je, ronio, a njegova tehnika disanja bila je neverovatna. Začudila je sve instruktore jer je pod vodom izdržavao dugo i disao pravilno baš kao da ga je neko učio kako to treba da čini.

Posebno zadovoljstvo Luki predstavlja odlazak na more u kome provodi sate i gotovo je nemoguće naterati ga da izađe. Ove godine mlađa sestra i ja pokušavale smo da izvedemo akrobacije poput onih koje on pravi u vodi, ali nam je to teško polazilo za rukom. U moru je pravio kolutove, zaranjao, tražio da ga bacamo u vodu, a čak mu ni veliki talasi nisu smetali. Naprotiv, uživao je svaki put kada bi ga zapljusnuli.

Njegovoj spretnosti u vodi zasigurno su doprineli treninzi u bazenu dubokom 3 metra na koji je tokom prethodnih nekoliko meseci išao zajedno sa mamom. Rekreativno plivanje je značajno uticalo ne samo na Lukino zdravlje, poboljšalo tonus njegovih mišića, već i na ponašanje. Osmeh koji ne skida sa lica tokom boravka u bazenu, na moru – njegovim omiljenim mestima za istraživanje, je neprocenjiv. Pritom je veoma važno što ga moji roditelji nisu sputavali. U suprotnom bio bi uskraćen za jedan za njega sada već dobro poznati svet u kome se oseća radosno i bezbrižno i u kome se nesumnjivo bolje snalazi od bilo kog člana naše porodice.

Image courtesy of digitalart FreeDigitalPhotos.net

Fizička aktivnost nesumnjivo povoljno utiče na razvoj mišićne snage, gustinu kostiju, izdržljivost ali ono što je možda još značajnije kada je reč o osobama sa invaliditetom jeste samopouzdanje koje stiču kroz sportsko-rekreativne aktivnosti. Trud koji hendikepirane osobe ulažu prilikom svakog treninga je nešto na šta treba da pomislimo svaki put kada se pred nama stvori prepreka koja nam izgleda nepremostivo i kada poželimo da odustanemo. Oni nikada ne odustaju.

Ljudi sa protezama, u invalidskim kolicima dolaze redovno na treninge, plivaju iako je korak do bazena za njih prilično dug. Neću zaboraviti devojku koja se iako nema nema podlaktice hrabro popela uz veštačku stenu, niti sreću u očima momaka koji su se nakon bezbroj padova ipak uspeli popeti na vrh.

Sportsko-rekreativne aktivnosti su veoma značajne i za socijalizaciju osoba sa invaliditetom. One istovremeno menjaju mišljenje ljudi o invalidima, smanjujući stepen diskriminacije ali i menjaju mišljenje koje osobe sa invaliditetom imaju o sebi. U našoj zemlji postoji veliki broj klubova osoba sa invaliditetom, tokom cele godine se održavaju različiti programi i radionice, takmičenja. Ono što kao roditelji ili članovi porodice dece sa posebnim potrebama treba da uradimo, jeste da pažljivo osluškujemo njihove potrebe, pružimo im priliku da istraže svoje granice i razmotrimo mogućnosti za bavljenje nekim vidom sporta koji je u skladu sa njihovim sposobnostima.

Image courtesy of Stuart Miles FreeDigitalPhotos.net

Strah o bezbednosti deteta prilikom igre je uvek prisutan, pogotovo kada je reč o deci sa nekim oblikom invaliditeta. Međutim zbog značaja koji redovna fizička aktivnost ima za celokupno zdravlje i socijalizaciju ove dece, roditelji treba da sagledaju mogućnosti, zajedno sa detetom istraže njegove granice i u skladu sa sposobnostima odaberu neki oblik fizičke aktivnosti. Osmeh deteta nakon ostvarenih rezultata, savladane prepreke je neprocenjiv i nešto što roditelje treba da motiviše da neku sportsko-rekreativnu aktivnost uključi u svakodnevnicu svog deteta sa invaliditetom.

The post Značaj fizičke aktivnosti za decu sa smetnjama u razvoju appeared first on Novak Djokovic Foundation.