Donirajte

Iz ugla nutricioniste: Zašto je važno da roditelji čitaju deklaracije na proizvodima

by , 25. Feb 2021.

Osim što je važno da roditelji čitaju deklaracije na svim proizvodima, neophodna je i njihova edukacija kako bi razumeli sve relevantne podatke koji mogu uticati na zdravlje njihove cele porodice. 

Pažljivo čitanje deklaracija treba da bude sastavni deo potrošačke kulture svakog od nas, jer jedino tako možemo znati šta kupujemo. Deklaracija posredno štiti zdravlje potrošača, jer je pokazatelj šta se kroz određeni prehrambeni proizvod unosi u organizam. Ona vam omogućuje da saznate koliko je proizvod-namirnica sveža, koju energetsku vrednost ima, koje dodate sastojke sadrži i pomaže da se opredelite za one namirnice sa manjim sadržajem kalorija, šećera, soli, aditiva ili konzervanasa. U poslednje vreme na deklaracijama se nalaze i smernice za preporučeni dnevni unos koje nam mogu pomoći pri izboru hrane.

Deklaracija mora biti jasno istaknuta, precizna i čitka, a svi oni proizvodi koji je nemaju, nikako ne smeju biti u prodaji, niti dostupni potrošačima. Mora se nalaziti na poleđini proizvoda i mora sadržati sve podatke neophodne za bezbednu i kvalitetnu kupovinu, naročito onih proizvoda koji su namenjeni deci.

Prehrambeni ili bilo koji drugi proizvod koji nema deklaraciju nikako ne treba kupovati.

Deklaracija sadrži spisak sastojaka i hranljivu vrednost, odnosno sadržaj proteina, masti i ugljenih hidrata, u određenoj količini proizvoda.

Zašto je važno da roditelji pažljivo čitaju deklaracije?

Deklaracija je lična karta proizvoda

Ona daje informacije o poreklu, nameni, sastavu i načinu čuvanja prehrambenog proizvoda. Deklaracija sadrži spisak sastojaka i hranljivu vrednost, odnosno sadržaj proteina, masti i ugljenih hidrata, u određenoj količini proizvoda, a često u zavisnosti od proizvoda i podatke o energetskoj vrednosti, sadržaju šećera, zasićenih masnih kiselina, holesterola, trans masti, vlakana, natrijuma, vitamina i minerala. Značajan broj osoba, a naročito dece, je alergično na pojedine sastojke hrane ili neke sastojke u drugim proizvodima. Zato je važno da informacije na deklaracijama budu jasne i precizne, i da ukazuju da li proizvod sadrži alergene i koje.

Pomažu u izboru zdravijih namernica

Kada su u pitanju mesne prerađevine, treba gledati spisak aditiva, koje bi trebalo izbegavati, jer su dokazano opasni po zdravlje: E250 (konzervans natrijum-nitrit), E621 (mononatrijum glutamat- pojačivač arome), E450 (emulgujuća so koja remeti ravnotežu vode u organizmu). Kod slatkiša, slanih grickalica i napitaka, koje u ishrani treba svesti na najmanju meru, jako je važno gledati vrednosti sadržaja masti, šećera i soli, koji su u ovim proizvodima zastupljeni. Oni su izvor praznih kalorija, dovode do gojaznosti i predstavljaju faktor rizika za zdravlje. Takođe je važno videti da li proizvod sadrži veštačke dodatke, boje i emulgatore : E, E102, E104, E110, E122, E124, E129. Ovo su oznake za veštačke boje koje kod dece izazivaju hiperaktivnost.

Ako proizvod sadrži neku od njih, na deklaraciji mora stajati boldirana izjava: “Može nepovoljno da utiče na aktivnost i pažnju dece.”

Loši proizvođači smanjuju cenu dodavanjem jeftinijih sirovina

U industriji slatkiša to su šećer i biljne masti. Kod čokolada i keksa treba gledati sadržaj biljnih masti, jer sadrže loše trans masne kiseline koje se dobijaju delimičnom ili potpunom hidrogenacijom biljnih ulja. Ako na deklaraciji pored biljne masti stoji i hidrogenizovana ili delimično hidrogenizovana biljna mast, znači da se u tom proizvodu nalazi biljna mast sa lošim trans masnim kiselinama. Gotova jela, peciva, slatkiši, pržena hrana, slane grickalice, margarin kao i brza hrana sadrže trans masti, štetne za krvne sudove i srce. One dovode do pada HDL -zaštitnog holesterola, a podižu nivo LDL –lošeg holesterola, koji se taloži na zidove krvnih sudova i šteti srcu. Na deklaracijama proizvoda koji sadrže dobre masti – bez trans masnih kiselina, u spisku sastojaka trba da stoji taj podatak.

Što ranije uključite decu u pripremu hrane i nabavku namirnica, biće spremniji da probaju raznovrsnu hranu. Pročitajte ovde preporuke nutricioniste kako možete od pripreme hrane napraviti edukativnu aktivnost za decu!

Osim što je važno da roditelji čitaju deklaracije na svim proizvodima, neophodna je i njihova edukacija kako bi razumeli sve relevantne podatke koji mogu uticati na zdravlje njihove cele porodice. 

Osim što je važno da roditelji čitaju deklaracije na svim proizvodima, neophodna je i njihova edukacija kako bi razumeli sve relevantne podatke koji mogu uticati na zdravlje njihove cele porodice. 

Deklaracije za voće sadrže brojeve koji mnogo toga govore

Ukoliko je četvorocifren broj koji počinje sa 3 ili 4, velika je verovatnoća da su prilikom uzgoja korišćeni pesticidi. Tako su banane ili jabuke gajene pomoću pesticida označene šifrom 4011.

Genetski modifikovano voće lako ćete prepoznati po petocifrenoj oznaci na deklaraciji, koja počinje brojem 8.

Genetski proizvedene banane ili jabuke označene su brojem 84011. Početni broj 9 u petocifrenoj oznaci na deklaraciji sugeriše da su plodovi dobijeni organskim uzgojem, na tradicionalan način, bez pesticida i veštačkih đubriva, odnosno upotrebom stajskog đubriva. Organske banane će biti sa nalepnicom na kojoj je odštampan broj 94011.

Važno je da roditelji čitaju deklaracije i pri kupovini dečjih igračaka

Treba izbegavati igračke napravljene od plastičnih polimera, naročito od PVC, jer mogu da sadrže omekšivače- ftalate, koji se prepoznaju po reciklažnoj oznaci 3; igračke od tvrde polikarbonatne plastike koje u sebi mogu da sadrže bisfenol (BPA), koji se prepoznaje po reciklažnoj oznaci 7. Pri kupovini igračaka treba tražiti sertifikat na kojem stoji zemlja porekla, kao i oznaka “tested”, da je proizvod odobrila agencija za proveru kvaliteta.

Znak CE na etiketi ili ambalaži igračke nije garancija da igračka ispunjava sve propisane bezbednosne zahteve.

Bezbedne igračke kao i garderoba imaju urednu deklaraciju sa svim potrebnim podacima: zemlja porekla, proizvođač, robna marka i oznaka “tested”.


O autoru: Vesna Zečević, nutricionista-dijetetičar, je saradnik za ishranu u Predškolskoj ustanovi “Dečji dani” u Beogradu još od 1996.godine.  Ujedno je i predsednica Udruženja dijetetičara-nutricionista predškolskih ustanova Srbije, kao i Komisije za unapređenje ishrane dece sa alergijama na hranu i drugim specifičnostima u ishrani Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda. Dobitnica je Povelje i Zahvalnice Saveza zdravstvenih radnika Beograda i Srbije 2008.godine. Takođe, Vesna je i stručni saradnik Fondacije Novak Đoković na projektu “Azbuka dobrih navika“.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE