Donirajte

Zašto dete uzrasta do 3 godine stalno traži pažnju

by , 8. феб 2021.

Dete ništa ne radi namerno, pa čak i kada traži pažnju. Potreba za blizinom i bliskošću je urođena i ključna za razvoj deteta.

Moj sin je zaspao i konačno mogu da sednem i da pišem. Umoran sam, ali imam želju da podelim iskustvo sa vama. Kao i druga deca do 3 godine starosti, Ilija traži fizičku blizinu mame i tate. Da je samo blizina u pitanju bilo bi jednostavno, ali traži i potpunu, nedeljenu pažnju sve vreme dok je budan. Zato nije lako pronaći prostor u toku dana kada bih se posvetio sebi, svojim hobijima, interesovanjima, odmoru, ili pisanju ovog članka. A bez vremena za sebe, čovek može da izgubi ventil za stres koji se gomila tokom nedelje. Bez tog ventila, teško je sačuvati strpljenje u odnosu sa detetom. Posledično stres još više raste, jer dete negativno reaguje na nestrpljenje roditelja, i tako u krug.

Otkud baš tolika vezanost male dece za roditelje?

Verovatno ste nekad pomislili: “Teško mi je, umorna sam, zar ne može da me ostavi na miru i da se sam/a igra neko vreme?”

U prve dve i po do tri godine detetu je važno da ima pored sebe jednu ili više brižnih osoba sa kojima bi održavalo fizičku blizinu i emocionalnu bliskost. Ne mora to da bude samo roditelj. Tako da su bake, deke, i druge osobe iz porodice važan izvor pomoći i podrške tamo gde mogu da se uključe i kada to mogu. Ako iz brojnih razloga ne možete da uključite proširenu porodicu u brigu o detetu, ispričaću vam zašto su za dete važni fizička blizina i emocionalna bliskost roditelja. Biće vam prihvatljivije njihovo ponašanje ako razumete smisao.

Dete ništa ne radi namerno. Potreba za blizinom i bliskošću je urođena; svi smo prošli tim putem. Ne samo da je urođena, nego je i ključna za razvoj deteta.

Osobe koje brinu o detetu oblikuju kakav će čovek postati. Zato dete traži pažnju roditelja i želi sa njima fizičku blizinu i emocionalnu bliskost.

Osobe koje brinu o detetu oblikuju kakav će čovek postati. Zato dete traži pažnju roditelja i želi sa njima fizičku blizinu i emocionalnu bliskost.

Kako bliskost roditelja utiče na razvoj deteta u tom uzrastu?

Roditelji svojim prisustvom, pre svega svojim emocionalnim reakcijama, pomažu detetu da:

  • nauči da reguliše svoje emocije, posebno one koje su snažne (na primer u situacijama stresa);
  • razume svoja unutrašnja stanja (glad, žeđ, umor, prehlada);
  • izgradi sliku o svetu oko sebe i odnosima u tom svetu kao uređenim i predvidljivim do neke mere (što čini temelj za osećaj pripadanja i sigurnosti kroz život);
  • uspostavi bazični odnos poverenja i prihvatanja u odnosu sa roditeljem, drugom decom i ljudima (što ga čini otvorenim za povezivanje, druženje i kontakte sa drugima tokom života);
  • izgradi sliku o sebi kao vrednom roditeljske pažnje i ljubavi (što je osnova za ljubav prema sebi i samopouzdanje kroz ceo život) i
  • uvidi veze i odnose između raznih stvari i pojava, proširuje iskustvo deteta i ubrzava intelektualni razvoj.

Roditeljska uloga je odgovorna. Osobe koje brinu o detetu oblikuju kakav će čovek postati. Zamislite samo suprotne ishode u razvojnim tačkama koje sam naveo i biće vam jasno kolika je odgovornost u pitanju. Ne želim da vas plašim. Savršeni roditelj/staratelj ne postoji. Razvojne teze koje sam izneo su posledica velikog broja ponovljenih iskustava deteta u odnosu sa roditeljem tokom prve tri godine života. Greške se dešavaju i dešavaće se, ali ono što se računa je preovlađujući stil vaših reakcija. Tačnije, važno je koliko su vaši odgovori na detetove potrebe dosledni, pravovremeni i tačni.

Jovan Komlenac, facilitator programa Podrška, ne perfekcija: "Dete ništa ne radi namerno, pa čak i kada traži pažnju. Potreba za blizinom i bliskošću je urođena i ključna za razvoj deteta."

Jovan Komlenac, facilitator programa Podrška, ne perfekcija: „Dete ništa ne radi namerno, pa čak i kada traži pažnju. Potreba za blizinom i bliskošću je urođena i ključna za razvoj deteta.“

Nije u pitanju ništa što vi već ne radite. Na nivou konkretnog ponašanja, to znači da budete prisutni; da prepoznate kada je dete uplašeno, tužno, ljuto; da prepoznate zbog čega se tako oseća u datoj situaciji; koju ima potrebu; da pomognete detetu da prođe kroz neprijatne emocije; i u svemu da sačuvate smirenost. Ukoliko je roditelj uznemiren, neće moći da umiri dete. Kada umirujete dete, od reči su važniji boja i intenzitet glasa, izraz lica i stav tela roditelja. Dakle mnogo neverbalnih znakova koje dete nesvesno čita i upija.  Meni pomaže da se smirim tako što prepoznam i prihvatim da sam uznemiren na prvom mestu. Zatim postavim sebi pitanje i odgovorim šta mi je zaista važno u toj situaciji. A važna mi je Ilijina dobrobit. Tako da zarad nje uspem da iskontrolišem svoje reakcije.

Kako preživeti napad ljutnje vašeg deteta? Psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić, predlaže nekoliko korisnih tehnika. Pročitajte ovde.

Kada se dete oseća sigurno i voljeno, može nesmetano da istražuje okolinu i da uči igrajući se. Sve vreme tokom prve tri godine života, dete pažnju i interakcije koje je imalo sa roditeljima usvaja i ugrađuje u strukturu svoje ličnosti. Od njih gradi svoje lične naočare kroz koje posmatra sebe i svet oko sebe. One postaju njegova svetlost koju u sebi nosi, njegova bazična sigurnost koja ga prati kroz detinjstvo i ceo život.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE