{"id":16731,"date":"2019-07-15T00:00:00","date_gmt":"2019-07-15T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/ucitelji-i-staratelji-dece-u-ranom-razvoju-suocavaju-se-sa-mnogim-izazovima\/"},"modified":"2023-02-14T16:19:04","modified_gmt":"2023-02-14T16:19:04","slug":"ucitelji-i-staratelji-dece-u-ranom-razvoju-suocavaju-se-sa-mnogim-izazovima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/ucitelji-i-staratelji-dece-u-ranom-razvoju-suocavaju-se-sa-mnogim-izazovima\/","title":{"rendered":"U\u010ditelji i staratelji dece u ranom razvoju suo\u010davaju se sa mnogim izazovima"},"content":{"rendered":"

U\u010ditelji i staratelji igraju va\u017enu ulogu u kognitivnom, emocionalnom, fizi\u010dkom i dru\u0161tvenom razvoju dece. Me\u0111utim, redovno se suo\u010davaju sa mnogim izazovima koji uti\u010du na kvalitet njihovog rada i na njihov odnos s decom. Zato smo popri\u010dali s Emili Hano,\u00a0<\/em><\/strong>stipendistkinjom Fondacije Novak \u0110\u0090okovi\u0107<\/em><\/strong><\/a>, na temu slo\u017eenosti uloge staratelja u ranom razvoju dece. <\/em><\/strong><\/p>\n

Kada provodi vreme u bezbednoj, stimulativnoj i stabilnoj sredini uz odgovaraju\u0107e obrazovanje i negu, dete mo\u017ee da ostvari svoj pun potencijal. Zato pored roditelja, i staratelji koji ne vr\u0161e roditeljsku funkciju poput vaspita\u010da, poma\u017eu detetu da postane sre\u0107na, samopouzdana i dobro obrazovana odrasla osoba.<\/p>\n

S obzirom da trenutna globalna ekonomija zahteva da roditelji rade vi\u0161e sati da bi obezbedili egzistencijalne potrebe svoje porodice, roditeljima je vi\u0161e nego ikada potrebna podr\u0161ka drugih staratelja.<\/h3>\n

Zato je, tokom godina, zna\u010daj u\u010ditelja i staratelja u ranom razvoju sve vi\u0161e prepoznat.\u00a0Me\u0111utim,u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, roditelji pla\u0107aju oko 60% tro\u0161kova staranja o deci, dok su 40% finansirani iz bud\u017eeta<\/a>. Uprkos ovoj dr\u017eavnoj podr\u0161ci, tro\u0161ak staranja o deci i dalje ostaje veliki teret za mnoge porodice. S druge strane, vi\u0161e od tri \u010detvrtine javnih fakulteta se finansira iz dr\u017eavnih i federalnih fondova.<\/p>\n

Zato, nije iznena\u0111enje \u0161to, kada smo pitali Emili \u0161ta bi promenila u pogledu rane edukacije i \u0161ta bi \u017eelela da vidi u budu\u0107nosti, njen odgovor sadr\u017ei samo dve re\u010di \u2013 javno finansiranje<\/strong>.<\/p>\n

\u201eIako je bilo velikog rasta u javnim programima ranog obrazovanja i staranja u SAD tokom poslednjih nekoliko decenija, mnogim porodicama je i dalje te\u0161ko da priu\u0161te kvalitetno rano obrazovanje. U mnogim mestima, <\/strong>rano obrazovanje i staranje ko\u0161taju vi\u0161e od dr\u017eavnih fakulteta<\/strong><\/a>,\u201c<\/strong><\/a> ka\u017ee Emili.<\/p><\/blockquote>\n

Emili Hano je trenutno studentkinja pete godine doktorskih studija na Univerzitetu Harvard. Ona je jedna od \u010detvoro studenata Harvarda koji su u\u010desnici Programa stipendiranja mladih nau\u010dnika i inovatora Fondacije Novak \u0110\u0090okovi\u0107<\/strong>.<\/p>\n

Centar za razvoj deteta na Univerzitetu Harvard<\/a> i Fondacija Novak \u0110\u0090okovi\u0107\u00a0pokrenuli su ovaj program 2016<\/a>, sa ciljem da stvore novu generaciju lidera koji \u0107e koristiti nauke za inovacije u oblasti ranog razvoja.<\/h3>\n
\"Emili

Emili Hano je trenutno studentkinja pete godine doktorskih studija na Univerzitetu Harvard. Ona je jedna od \u010detvoro studenata Harvarda koji su u\u010desnici Programa stipendiranja mladih nau\u010dnika i inovatora Fondacije Novak \u0110\u0090okovi\u0107.<\/p><\/div>\n

Inspirisana svojim sopstvenim iskustvom u\u010diteljice i radom sa decom od tri i \u010detiri godine u Hjustonu, u Teksasu, odlu\u010dila je da upi\u0161e postdiplomske studije kako bi prou\u010davala programe za podr\u0161ku ostalim u\u010diteljima male dece. Njeno istra\u017eivanje se uop\u0161teno fokusira na programe obrazovanja i staranja u ranom detinjstvu, \u0161to u SAD obuhvata \u0161irok spektar programa za decu namenjenim periodu pre vrti\u0107a.<\/p>\n

\u201eMoj kona\u010dni cilj je da sprovedem istra\u017eivanje kojim \u0107e se pobolj\u0161ati svakodnevna iskustva dece u kontekstu obrazovanja i staranja u ranom detinjstvu. Trenutna istra\u017eivanja pokazuju da premalo dece ima pristup kvalitetnim ustanovama koje mogu da im pomognu da se pripreme za uspeh u vrti\u0107u i posle njega. Istra\u017eivanja tako\u0111e pokazuju da su odrasli staratelji klju\u010dni sastojak kvaliteta tog dela razvoja. Zato, ovi nalazi nagla\u0161avaju va\u017enost podr\u0161ke odraslim starateljima kako bi se pove\u0107ao kvalitet obrazovanja i staranja u ranom detinjstvu, i zato su oni fokus mog istra\u017eivanja\u201c.<\/p><\/blockquote>\n

Me\u0111utim, iako je dokazano da staratelji zna\u010dajno doprinose kvalitetu razvoja deteta, na njihovu poziciju uti\u010du mnogi socijalni i ekonomski izazovi.<\/p>\n

Kao \u0161to Emili ka\u017ee, mnogi u\u010ditelji i staratelji imaju plate sa kojima se ne mo\u017ee pre\u017eiveti \u0161to \u010dini fokusiranje na sam posao izazovnim.<\/h3>\n

\u201eUprkos visokim tro\u0161kovima programa za brigu o deci, mnogi u\u010ditelji i staratelji nemaju plate sa kojima se mo\u017ee pre\u017eiveti. Tako\u0111e, programi nemaju puno resursa koje mogu da posvete profesionalnom razvoju ovih radnika. U proseku, <\/strong>pred\u0161kolski u\u010ditelji u SAD zara\u0111uju polovinu plate u\u010ditelja u vrti\u0107u<\/strong>.<\/a> Ove niske plate mogu da doprinesu brzom napu\u0161tanju radnog mesta, stresu i zamoru tj pregorevanju.<\/p>\n

Pored ovog su\u0161tinskog izazova, posao pru\u017eanja efikasne brige maloj deci je komplikovan i zahtevan. Oni su tako\u0111e odgovorni za decu u dru\u0161tvenom, emocionalnom i akademskom smislu. \u010cesto obavljaju vi\u0161e du\u017enosti, od u\u010ditelja i trenera do psihologa i socijalnog radnika. <\/strong>U\u010ditelji i staratelji retko imaju sna\u017enu podr\u0161ku u tom kontekstu koja bi im pomogla s ovim izazovnim poslom,\u201c ka\u017ee Emili.<\/p><\/blockquote>\n

Nedavno je Svetska zdravstvena organizacija je okategorisala sindrom pregorevanja kao fenomen na radnom mestu.<\/a>\u00a0Pregorevanje (burn-out<\/em>) je opisano kao sindrom koji nastaje kao rezultat hroni\u010dnog stresa na radnom mestu koji se ne re\u0161ava uspe\u0161no. SZO ga karakteri\u0161e kao:<\/p>\n