\u0160ta dete vidi, \u010duje ose\u0107a i radi u maj\u010dinom telu? Posmatraju\u0107i rezultate mnogobrojnih istra\u017eivanja, saznajemo o razvoju inteligentnog \u017eivota u utrobi. Prvobitno, on se razvija kroz razvoj \u010dula. Pet meseci nakon za\u010de\u0107a majka mo\u017ee da oseti blage pokrete u svom telu i tada beba po\u010dinje da se pokre\u0107e. Nakon \u0161est meseci boravka u maj\u010dinom stomaku beba \u010duje. \u017dene koje su trudne mogu da primete da se dete koje se pokre\u0107e smiri kada majka po\u010dne da mu govori. To zna\u010di da dete ve\u0107 tada prepoznaje maj\u010din glas i da je kada se rodi, maj\u010din glas ve\u0107 dobro zapamtilo. <\/span><\/p>\n Ovaj fenomen potvr\u0111uju istra\u017eivanja u kojima je bebama po ro\u0111enju data plasti\u010dna bradavica. Primetili su da bebe vi\u0161e i br\u017ee sisaju kada im se pusti zabele\u017eeni snimak glasa svoje mame nego kada se pusti glas neke druge \u017eene. \u010culo ukusa se tako\u0111e razvija u tom periodu. Istra\u017eivanja pokazuju da deca kasnije u \u017eivotu \u010de\u0161\u0107e prave izbor ka namirnicama koje je majka jela tokom trudno\u0107e. Nakon sedam meseci beba mo\u017ee da otvori o\u010di i da vidi. U osmom mesecu dete naglo dobija na kila\u017ei. Me\u0111utim, kada uzmemo u obzir razvoj \u010dula i do\u017eivljaje koje je dete primalo dok je bilo u materici, u neurolo\u0161kom smislu ro\u0111enjem se ni\u0161ta bitno ne menja. U pona\u0161anju bebe, naravno osim prilago\u0111avanja na potpuno druga\u010diju sredinu, razlike su tako\u0111e neznatne. Beba jede u meri u kojoj je jela. Spava onoliko koliko je spavala. Do prvih promena u pona\u0161anju dolazi tek nakon \u00a0mesec dana od ro\u0111enja.<\/span><\/p>\n Copyright: Dasha Muller<\/p><\/div>\n <\/p>\n Me\u0111utim, nije samo razvoj \u010dula ono \u0161to govori u prilog tome da bebin psiholo\u0161ki \u017eivot po\u010dinje mnogo pre ro\u0111enja. Istra\u017eivanja koja su ura\u0111ena na Univerzitetu Severne Karoline govore u prilog prenatalnog u\u010denja. Majke su dobile instrukciju da \u010ditaju odre\u0111enu pri\u010du naglas kada su bile trudne. Kada su se bebe rodile, istra\u017eiva\u010di su \u017eeleli da utvrde da li su bebe zapamtile pri\u010du koja im je \u010ditana, kao i maj\u010din glas. Analizom je utvr\u0111eno da su bebe prepoznavale pri\u010du, kao i maj\u010din glas. Tako\u0111e su primetili da bebe prepoznaju i vi\u0161e reaguju na svoj maternji jezik nego na druge jezike. Nakon ovakvih istra\u017eivanja mo\u017eemo tvrditi da bebe pamte dok su u stomaku.<\/span><\/p>\n Za\u0161to su ova istra\u017eivanja va\u017ena i \u0161ta nam govore? Govore da deca mnogo ranije po\u010dinju da u\u010de nego \u0161to smo mi do sada pretpostavljali. Deca u\u010de o maj\u010dinom glasu. U\u010de i pamte jezik. Pamte ukuse hrane koju majka jede. Na taj na\u010din pripremaju metabolizam i druge fiziolo\u0161ke reakcije na sredinu u kojoj \u0107e \u017eiveti. Majka \u0161alje informacije o svom na\u010dinu hranjenja, o vremenu spavanja, ritmu dana, kao i druge informacije; beba u\u010di i prilago\u0111ava se. Majka ima ulogu prenosioca informacija o svetu, koje dete upija kao sun\u0111er kako bi imalo \u0161to vi\u0161e znanja o mestu na kojem \u0107e \u017eiveti. Majka sa detetom deli sve uticaje koji se de\u0161avaju, vazduh, hranu, nivo buke, kulturne obi\u010daje. <\/span><\/p>\n Ljudski fetus je aktivni u\u010desnik svog razvoja, koji skuplja informacije koje \u0107e mu biti va\u017ene za \u017eivot posle ro\u0111enja. Na osnovu informacija koje majka pru\u017ea fetus se priprema za \u017eivot. Ukoliko beba u\u010di o svetu preko na\u0161ih navika i ose\u0107a na\u0161e emocije, to zapravo govori da vaspitanje deteta po\u010dinje mnogo pre ro\u0111enja. Posao i uloga majke i oca (indirektno, kroz odnos sa majkom) i na\u0161e aktivno u\u010destvovanje u njima je prisutno i tokom tih devet meseci stvaranja novog \u017eivota. Bebin psiholo\u0161ki \u017eivot po\u010dinje pre ro\u0111enja. <\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mogu li iskustva koja beba do\u017eivi pre ro\u0111enja uticati na promene u pona\u0161anju i psiholo\u0161kom razvoju bebe? Da li je mogu\u0107e da ljudski fetus sti\u010de znanja i pre svog ro\u0111enja?<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":16470,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[20,21],"tags":[1552],"class_list":["post-16469","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blog-posts","category-rani-razvoj","tag-psiholoski-zivot"],"acf":[],"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/wp-content\/uploads\/2016\/05\/portrait-of-loving-father-with-baby-boy-months-his-son-at-home-on-whit.jpg\")