{"id":15816,"date":"2015-03-27T00:00:00","date_gmt":"2015-03-27T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/da-li-programi-na-televiziji-mogu-negativno-da-uticu-na-decu\/"},"modified":"2015-03-27T00:00:00","modified_gmt":"2015-03-27T00:00:00","slug":"da-li-programi-na-televiziji-mogu-negativno-da-uticu-na-decu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/da-li-programi-na-televiziji-mogu-negativno-da-uticu-na-decu\/","title":{"rendered":"Da li programi na televiziji mogu negativno da uti\u010du na decu?"},"content":{"rendered":"

Scene nasilja mogu negativno da uti\u010du na de\u010dije pona\u0161anje, ba\u0161 kao i poruke koje sti\u017eu preko reklama, \u0161to \u010desto niko ne kontroli\u0161e.<\/i><\/b><\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Koliko vremena dnevno va\u0161a deca i vi provodite ispred TV ekrana?<\/strong> Prema istra\u017eivanju iz 2010. godine<\/strong><\/span><\/a>, mali\u0161ani u Americi provode oko 4,5 sata dnevno uz male ekrane. Iako se istra\u017eiva\u010di bave ispitivanjem uticaja gledanja televizije na decu, jo\u0161 od kako je ova naprava izmi\u0161ljena, i dalje ne mo\u017eemo da budemo u potpunosti\u00a0sigurni kakve efekte ima na njihovo pona\u0161anje.<\/p>\n

Na primer, roditelji su oduvek bili zabrinuti \u0161to njihovi mali\u0161ani gledaju scene nasilja na televiziji, pla\u0161e\u0107i se da to mo\u017ee da ostavi negativne posledice na\u00a0pona\u0161anje dece.<\/strong> Tako je doktor Frederik Verthem<\/strong><\/span><\/a>, po profesiji psihijatar, postao poznat bore\u0107i se protiv iskazivanja nasilja u stripovima. Rezultat te borbe bilo je usvajanje \u201cStripovskog kodeksa\u201d kao vrste reforme celokupne \u0161tamparske industrije. Ironi\u010dno, poku\u0161aji Verthema da se na isti na\u010din izbori i sa televizijskim nasiljem neslavno su se zavr\u0161ili. \u010cak je i u to vreme televizijsko nasilje bilo ne\u0161to poput Pandorine kutije, koju se niko nije usu\u0111ivao da otvori.<\/p>\n

\"watching-tv-with-sweet-teddy-bear\"<\/a><\/p>\n

Da li gledanje scena nasilja na televiziji zaista uti\u010de na de\u010dije pona\u0161anje?<\/h3>\n

Da li ste culi za \u010duveni eksperiment sa\u00a0Bobo lutkom<\/strong><\/span><\/a>\u00a0(lutkom na naduvavanje) iz 1961 koji je sproveo Albert Bandura? Albert Bandura je bio profesor psihologije na Stanfordu i pokrenuo je ceo\u00a0eksperiment sa Bobo lutkom kako bi dokazao da ljudsko pona\u0161anje proizlazi iz dru\u0161tvene imitacije, a ne naslednih genetskih faktora.\u00a0U pomenutom eksperimentu, u\u010destvovala su deca starosti od 37 do 69 meseci. On ih je rasporedio u\u00a0tri grupe u kojoj je\u00a0jedna bila izlo\u017eena odraslim ljudima koji pokazuju agresivno pona\u0161anje prema Bobo lutki; druga koja je bila izlo\u017eena odraslim ljudima koji se mirno igraju sa Bobo lutkom, i\u00a0tre\u0107a koja je bila kontrolna grupa. Rezultati tog eksperimenta su pokazali da su deca izlo\u017eena agresivnom modelu u ve\u0107ini slu\u010dajeva i sama pokazala agresivno pona\u0161anje prema lutki, za razliku od djece koja su bila izlo\u017eena pasivnom igranju sa lutkom.<\/strong><\/p>\n

Od te davne\u00a01961. godine,\u00a0uticaj modela pona\u0161anja na nasilje koje\u00a0deca kasnije iskazuju bila je, i ostala, kontroverzna tema, kako za istra\u017eiva\u010de, tako i za roditelje. Nazalost, iz eti\u010dkih razloga,\u00a0koji podrazumevaju da\u00a0istra\u017eivanja na deci nisu moralno prihvatljiva, i dalje se ne zna koji je pravi uticaj na iskazivanje nasilja\u00a0zbog poruka u\u00a0medijima. Bez ozbira na to,\u00a0veza izme\u0111u gledanja televizije i nasilja i dalje je jaka, \u010dak i kada se isklju\u010de alternativna obja\u0161njenja<\/strong>.<\/p>\n

Druga<\/span>\u00a0s<\/a>tudija<\/a>\u00a0<\/span><\/strong>koja je sprovedena u cilju testiranja ovog problema je u rasponu od<\/span><\/span><\/span>\u00a017 godina pratila grupu od 707 dece. Zaklju\u010dci studije su da je gledanje televizije u ranom uzrastu veoma povezano sa kasnijim agresivnim pona\u0161anjem, \u010dak i kada se uzmu u obzir ostali faktori koji takvom pona\u0161anju doprinose, kao \u0161to su roditeljsko zanemarivanje mali\u0161ana, nasilje u kom\u0161iluku i prihodi u porodici.<\/strong><\/p>\n

Sli\u010dne studije ukazale su na vezu izme\u0111u gledanja seksualnih sadr\u017eaja na televiziji i kasnijeg kopiranja takvog seksualnog pona\u0161anja<\/strong><\/span>.<\/a> Iako istra\u017eiva\u010di ne tvrde da su sva deca koja gledaju seksualne sadr\u017eaje i nasilje na televiziji sklona da ono \u0161to su videla i ponove, potencijalni \u0161tetni uticaj gledanja televizije ne mo\u017ee da se zanemari.<\/p>\n

Problem je postao jo\u0161 ve\u0107i imaju\u0107i u vidu da\u00a0ve\u0107ina roditelja slabo kontroli\u0161e \u0161ta njihova deca gledaju na televiziji. Nacionalno istra\u017eivanje spovedeno 2010. godine<\/strong><\/span><\/a>, o vezi izme\u0111u gledanja televizije i pona\u0161anja dece, pokazalo je da je 72% mali\u0161ana izjavilo kako televiziju mogu da gledaju koliko god \u017eele, dok je 52% njih reklo da imaju slobodu da gledaju \u0161ta god ho\u0107e na televiziji. Iako je 39% dece izjavilo da moraju da po\u0161tuju odre\u0111ena pravila u vezi sa gledanjem televizije, takva pravila su se primenjivala „s vremena na vreme ili re\u0111e od toga“<\/em>.<\/p>\n

\"little-girl-holding-remote\"<\/a><\/p>\n

Sa druge strane, istra\u017eivanje medija pokazalo je, tako\u0111e, da gledanje televizije mo\u017ee i\u00a0pozitivno\u00a0da uti\u010de na decu<\/strong><\/span><\/a>. Posmatraju\u0107i ljude koji se pona\u0161aju i ophode jedni prema drugima na pozitivan na\u010din mo\u017ee da uti\u010de na to kako mali\u0161ani reaguju u sli\u010dnim situacijama.<\/strong><\/p>\n

Na osnovu zabrinutosti oko sna\u017enog uticaja koji televizijski sadr\u017eaji mogu da imaju na decu, posebno na one najmla\u0111e, ameri\u010dki Kongres usvojio je Zakon o telekomunikacijama<\/span><\/strong><\/a> 1996. godine. Osim \u0161to je to bila najve\u0107a reforma telekomunikacionih prava u poslednjih 60 godina, ovaj zakon je uspostavio formalni sistem rangiranja<\/strong> za odre\u0111eni uzrast kako bi omogu\u0107io gledaocima da znaju kada program ima sadr\u017eaje koji nisu prikladni za malu decu.<\/em><\/p>\n

Kakva je situacija sa televizijskim reklamama?<\/h3>\n

\"happy-family-watching-TV\"<\/a><\/p>\n

Iako dete, u proseku, odgleda vi\u0161e od 40,000 reklama godi\u0161nje, istra\u017eivanje uticaja koje televizijske reklame imaju na mali\u0161ane do sada je bilo ograni\u010deno.<\/strong> Prema Rod\u017eeru Dezmondu sa Univerziteta Hartford i Rodu Karvetu sa Morgan Stejt Univerziteta u meta-analizi<\/strong><\/span><\/a> objavljenoj 2007. godine, reklame mogu da uti\u010du na decu na tri razli\u010dita na\u010dina:<\/strong><\/p>\n