{"id":15812,"date":"2015-03-16T00:00:00","date_gmt":"2015-03-16T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/zasto-je-igranje-vazno-za-razvoj-dece\/"},"modified":"2026-06-09T08:39:37","modified_gmt":"2026-06-09T08:39:37","slug":"zasto-je-igranje-vazno-za-razvoj-dece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/zasto-je-igranje-vazno-za-razvoj-dece\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je igranje va\u017eno za razvoj dece?"},"content":{"rendered":"

Aktivnosti kao \u0161to su tr\u010danje, skakanje, preskakanje, provla\u010denje i penjanje treba \u0161to vi\u0161e dozvoljavati mali\u0161anima jer je dokazano da je igranje va\u017eno za razvoj dece.<\/strong><\/em><\/p>\n

<\/p>\n

Kako spremiti decu za sutra\u0161nji \u017eivot, izazove? Kako ih nau\u010diti korisne stvari, a da nemaju slabije razvijene centre u mozgu? Kako uskladiti potrebu deteta za kretanjem i izazov novih tehnologija koje ga doslovno mogu zarobiti?<\/p>\n

Zato moramo prona\u0107i interakciju \u0161kole, u\u010denja kroz igru, u\u010denja pomo\u0107u novih tehnologija, ali i ne\u010deg \u0161to roditelji potpuno zaboravljaju \u2013 jednostavne de\u010dije igre<\/b><\/span>, kakva je bila uobi\u010dajena do pre 10 do 20 godina: tr\u010danje, skakanje, preskakanje, provla\u010denje, penjanje… Igranje je va\u017eno za razvoj dece<\/b> jer je osnovna karakteristika ljudi uspravan hod, koji nas je evolutivno razvijao, posebno na\u0161 mozak koji je zapravo organ za pre\u017eivljavanje.<\/strong><\/span> Svi delovi mozga su na taj na\u010din uskla\u0111eni, povezani, sinhronizovano rade. Ako dete puno vremena provodi u le\u017ee\u0107em ili sede\u0107em polo\u017eaju sigurno otvara vrata za kasniju pojavu kognitivnih ispada. Treba uvesti neka pravila za decu, a ona glase – jedan sat sedenja mora se kompenzovati s dva sata igranja<\/span> <\/b>(van ku\u0107e, negde u parku, igrali\u0161tu).<\/p>\n

\"girl-playing-in-the-field\"<\/a><\/p>\n

U sada\u0161njoj ta\u010dki evolucije prestali smo da se kre\u0107emo, najve\u0107i deo dana sedimo i mozak dobija manje stimulacija i to u va\u017enim regijama, \u0161to ostavlja posledice i na fizi\u010dki razvoj. Na primer, danas 60%, a u nekim gradovima i vi\u0161e od 70% dece ima ravna stopala.<\/p>\n

Do pre dve decenije taj procenat kretao se izme\u0111u 10 i 14% i nije rastao. Toliko je genetski preodre\u0111eno, a svi ostali imaju razvojne smetnje. Isto je i sa smetnjama u govoru, \u010ditanju, koncentraciji. Neka deca su jednostavno postala nesposobna za u\u010denje. Dete se ne kre\u0107e, mozak dobija manje impulsa i tako nastaje problem. Tu roditelji treba da forsiraju motori\u010dke igre, u kojima deca ska\u010du, hvataju loptu, preska\u010du vija\u010du… zapravo de\u010dja igra defini\u0161e na\u0161e kasnije sposobnosti, zato je ona jako va\u017ena.<\/p>\n

\"mom-and-toddler-indoors\"<\/a><\/p>\n

Razvoj sinapsi<\/h3>\n

Pre 15 godina, dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi.<\/strong><\/span> Ranije se mislilo da se one stvaraju isklju\u010divo pre ro\u0111enja, a onda je utvr\u0111eno da se 50% sinapsi razvija do pete godine, 75% do sedme, a sve do 12 godine.<\/strong> <\/span>Posle toga vi\u0161e ne mo\u017eemo da uti\u010demo na inteligenciju deteta ili mo\u017eemo, ali jako malo.<\/p>\n

Prvu gre\u0161ku pravimo \u010dim dete iznesemo iz porodili\u0161ta. Devoj\u010dice stavimo u potpuno roze, a de\u010dake u plave sobe. Prva stimulacija razvoja sinapsi dolazi od kontrasta. U sobi mora da postoji vi\u0161e boja.<\/p>\n

\"cute-toddler-girl-playing-in-child-room\"<\/a><\/p>\n

\u010cim dete prohoda, roditelji ga sputavaju u kretanju, ne daju mu da tr\u010di, ska\u010de, vrti se. I time spre\u010davaju stimulativne aktivnosti.<\/p>\n

Roditeljski uticaj na razvoj broja sinapsi njihovog mali\u0161ana mogu\u0107 je ve\u0107 od dana ro\u0111enja. Dete mora da ima stimulativnu sredinu u svakoj fazi razvoja.<\/b><\/span> U najranijoj fazi \u201emeke“, pastelne boje nisu dobar izbor. Mnogo je bolje da boje i oblici, koji dete okru\u017euju, budu kontrasni, kako bi oko jasno razaznavalo predmete i oblike. Najve\u0107i uticaj roditelja mogu\u0107 je u fazi kada dete ve\u0107 slu\u0161a i razume \u0161ta mu se pri\u010da, a to je sa dve i po, najkasnije tri godine.<\/p>\n

Dete intuitivno radi ve\u017ebe koje stimuli\u0161u razvoj sinapsi, ali roditelji ga u tome spre\u010davaju, nesvesni da mu time nanose \u0161tetu.<\/p>\n

\"shutterstock_95627920\"<\/a><\/p>\n

Na listi korisnih aktivnosti nalaze se:<\/strong><\/span><\/p>\n