{"id":15689,"date":"2014-03-14T00:00:00","date_gmt":"2014-03-14T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/deca-i-drustvene-mreze\/"},"modified":"2014-03-14T00:00:00","modified_gmt":"2014-03-14T00:00:00","slug":"deca-i-drustvene-mreze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/deca-i-drustvene-mreze\/","title":{"rendered":"Deca i dru\u0161tvene mre\u017ee"},"content":{"rendered":"

Dana\u0161nja deca se ra\u0111aju u svetu u kojem dominira online i virtuelna komunikacija. Mali\u0161ani se lako na njih privikavaju, i sve usvajaju nekako „prirodno“, brzo.\u00a0<\/em><\/p>\n

O\u010digledna kompleksnost dru\u0161tvenih mre\u017ea deluje druga\u010dije na ne\u0161to starije generacije, koje \u010desto hvata nervoza kada njihova deca pristupe internetu. Za\u0161to? Koji su problemi, opasnosti, na koje stvari bi trebalo obratiti pa\u017enju, a koje su prednosti? Kako dru\u0161tvene mre\u017ee koje va\u0161a deca koriste zaista uti\u010du na njih, u negativnom, kao i u pozitivnom smislu<\/strong>?<\/p>\n

Dok na Fejsbuku korisnici moraju da imaju najmanje 13 godina kako bi otvorili svoj profil, Tviter manje striktno navodi da njihove usluge „nisu namenjene osobama mla\u0111im od 13 godina“. Opet, u dana\u0161nje vreme roditelji su i te kako svesni da deca znaju dosta o tome kako funkcioni\u0161u dru\u0161tvene mre\u017ee i, samim tim, mogu da pose\u0107uju pomenute sajtove ispod preporu\u010dene starosne granice. Iako u politici privatnosti Tvitera pi\u0161e da „ukoliko uo\u010dimo da deca mla\u0111a od 13 godina ostavljaju li\u010dne podatke na ovoj mre\u017ei, preduze\u0107emo neophodne korake da uklonimo takve informacije i ukinemo njihov nalog“, ne mo\u017eemo a da ne primetimo da je ton ove preporuke prili\u010dno pasivan. Tviter bi trebalo da bude svestan prisustva maloletnih lica na internetu, i mogu\u0107ih negativnih posledica tih aktivnosti. Ta\u010dno je da Tviter napominje da „je ciljano zlostavljanje ili uznemiravanje…kr\u0161enje pravila i uslova kori\u0161\u0107enja Tvitera“, ali je to i dalje platforma koja se ponosi svojom politikom da „se ne bavi izmenom sadr\u017eaja ili da ne interveni\u0161e u slu\u010daju sukoba izme\u0111u korisnika“. Mada ovo nije vreme i mesto za raspravu o granicama slobode govora, verovatno je upravo takva sloboda krivac za pojavu sajber maltretiranja, o \u010demu imamo prilike da \u010ditamo svakodnevno u \u0161tampi, i to je ne\u0161to \u0161to se doga\u0111a svuda u svetu. \u0160ta mo\u017eete da u\u010dinite kako bi dr\u017eali pod kontrolom pristup dru\u0161tvenim mre\u017eama i stvorili \u0161to je mogu\u0107e pozitivnije okru\u017eenje za svoje dete?<\/p>\n

\"dru\u0161tvenePreporuka administratora na Tviteru je da „odr\u017eimo zdravu ravnote\u017eu u \u017eivotu“. Roditelji su uzori svojoj deci i trebalo bi <\/strong>„svojim primerom da im uka\u017eu na to koliko je va\u017ean balans izme\u0111u online i offline aktivnosti, tako \u0161to \u0107e u krugu porodice podsticati i jedne i druge“<\/em>.<\/strong> Balans je, o\u010digledno, klju\u010dan faktor kako bi se izbegla zavisnost od online sveta. Tako\u0111e, deca bi trebalo da ovladaju dru\u0161tvenim ve\u0161tinama koje nisu u vezi sa internetom. Za dete koje mnogo vremena provodi u online aktivnostima, taj virtuelni svet mo\u017ee da postane beg iz stvarnog \u017eivota, i mesto gde otkriva svoju li\u010dnost i upoznaje nove ljude. Zato bi roditelji trebalo da nastave da usmeravaju dete ka izgradnji odnosa sa ljudima u svetu van dru\u0161tvenih mre\u017ea.<\/strong> Primeri kao \u0161to su tragi\u010dno samoubistvo Hane Smit<\/a> pro\u0161le godine, sve zbog anonimnog maltretiranja sa kojim se suo\u010dila na popularnom sajtu za tinejd\u017eere Ask.fm, jasno pokazuje koliko ne\u010dije samopo\u0161tovanje mo\u017ee da zavisi od bezimene i bezli\u010dne online populacije.<\/p>\n

Sajber maltretiranje<\/h2>\n

Dru\u0161tvo mora da se uklju\u010di u re\u0161avanje problema sve u\u010destalijeg sajber maltretiranja, \u010dije posledice mogu da budu dalekose\u017ene. Iako dosta zavisi od samog medija koji se koristi, maltretiranje na internetu \u010desto ostavlja trajno svedo\u010danstvo o incidentu koji drugi mogu da vide, a objavljeni komentari ili aktivnosti mogu da do\u0111u do ve\u0107eg broja ljudi, nego \u0161to je to slu\u010daj sa tradicionalnim fizi\u010dkim maltretiranjem. Tako su posledice online maltretiranja trostruke – vi\u0161e ljudi koji su upoznati sa tim, trajno svedo\u010danstvo i sve ve\u0107a u\u010destalost – znatno umno\u017eavaju \u0161tetu koja mo\u017ee biti izazvana ovakvim pona\u0161anjem.<\/strong><\/p>\n

Benefiti dru\u0161tvenih mre\u017ea<\/h2>\n

Istra\u017eivanja, me\u0111utim, pokazuju da kori\u0161\u0107enje dru\u0161tvenih mre\u017ea zapravo mo\u017ee da bude veoma korisno za de\u010diji um koji se razvija.<\/strong> Doktor D\u017eim Tejlor sa Univerziteta u San Francisku napisao je \u010dlanak kod nazivom „Lo\u0161e, ru\u017ene i dobre strane de\u010dijeg kori\u0161\u0107enja dru\u0161tvenih mre\u017ea“, u kojem se podjednako bavi pozitivnim i negativnim aspektima. U razgovoru o ovom \u010dlanku, obrazlo\u017eio nam je vi\u0111enje ove tematike.<\/p>\n

\n

Pitanje nije\u00a0da li va\u0161oj deci treba da se dozvoli pristup dru\u0161tvenim mre\u017eama“, zato \u0161to \u0107e ona to svakako u\u010diniti. To je svet u kojem ona odrastaju. Pitanje je, zapravo, kako dru\u0161tvene mre\u017ee mogu da se iskoriste kao sredstvo za njihov zdravi razvoj, pre nego kao ne\u0161to \u0161to im \u0161teti.<\/p>\n<\/blockquote>\n

Po njegovom mi\u0161ljenju, to pitanje je od klju\u010dne va\u017enosti. On ne be\u017ei od mogu\u0107eg negativnog uticaja dru\u0161tvenih mre\u017ea, ukazuju\u0107i na odnos izme\u0111u preterane upotrebe dru\u0161tvenih mre\u017ea i mnogobrojnih mentalnih problema uklju\u010duju\u0107i gluma\u010dki i antisocijalni poreme\u0107aj li\u010dnosti, bipolarni poreme\u0107aj i paranoidni poreme\u0107aj li\u010dnosti. On, me\u0111utim, napominje da dru\u0161tvene mre\u017ee mogu da stimuli\u0161u um tako da se pove\u0107a empatija u virtuelnom i u stvarnom svetu, odnosno da dovede do podsticanja tehnolo\u0161kog napretka, a \u010dak umanjuje stres u nekim slu\u010dajevima<\/strong>.1<\/sup> Prema njegovim re\u010dima:<\/p>\n

\n

Dru\u0161tvene mre\u017ee mogu da budu korisne za decu, pru\u017eaju\u0107i im dodatne na\u010dine komunikacije, i da izgrade i odr\u017ee odnose sa drugim vr\u0161njacima. To je, tako\u0111e, na\u010din kojim mogu da zadovolje znati\u017eelju o drugim ljudima.<\/p>\n<\/blockquote>\n

Zavisnost od dru\u0161tvenih mre\u017ea<\/h2>\n

Osim \u0161to isti\u010de da deca mogu da razviju svoje tehnolo\u0161ke ve\u0161tine, on govori i o tome da „[deca] mogu da postanu zavisnici od dru\u0161tvenih mre\u017ea i provode nezdravo mnogo vremena na njima. Opsednutost dru\u0161tvenim mre\u017eama mo\u017ee da ih ko\u0161ta mnogo propu\u0161tenih prilika da rade ne\u0161to drugo; <\/strong>vreme koje se provede na dru\u0161tvenim mre\u017eama je vreme koje nije provedeno u spavanju, ishrani, u\u010denju, ve\u017ebanju, i direktnoj interakciji sa drugima“.<\/p>\n

\"dru\u0161tveneOvaj problem je veoma te\u0161ko re\u0161iti. Anketa koju je sprovela Common Sense Media, objavljena krajem 2013. godine, pokazala je da gotovo 45% dece mla\u0111e od dve godine koristi smart telefon, dok 75% mali\u0161ana uzrasta od osam godina ili manje ima pristup smart telefonu ili tabletu kod ku\u0107e. Mogu\u0107nost da deca budu izlo\u017eena raznim rizicima na internetu, u veoma osetljivom dobu, je iz tog razloga povezana sa njegovim sve ve\u0107im koris\u0107enjem.<\/p>\n

Nijedan roditelj ne \u017eeli da svoje dete li\u0161i dru\u0161tvenih i tehnolo\u0161kih prednosti koje pru\u017ea kori\u0161\u0107enje dru\u0161tvenih mre\u017ea. <\/strong>Ipak, ovaj neopipljivi svet mo\u017eete te\u0161ko da razumete i kontroli\u0161ete ukoliko niste deo njega. Kao i sa ve\u0107inom drugih stvari koje se odnose na roditeljstvo, nemogu\u0107e je dati jednostavan odgovor. Me\u0111utim, dobar po\u010detak bi mogla da bude moderacija.<\/strong> „Kao i sa ve\u0107inom stvari u \u017eivotu“, navodi doktor Tejlor, „roditelji moraju da postave granice o tipu dru\u0161tvenih mre\u017ea koje njihova deca koriste i koliko vremena provode na njima“. Iako ne postoji lek za sve, ne bi trebalo da zanemarimo ovu situaciju, ve\u0107 da podstaknemo decu da otvoreno pri\u010daju o svojim problemima i pitaju nas sve \u0161to ih interesuje.<\/p>\n

David Cook<\/a> je advokat specijalizovan za sajber kriminal iz kancelarije Pannone. Sagovornik mu je bio doktor D\u017eim Tejlor, autor \u20ac\u0153Vaspitavanje tehnolo\u0161ke generacije: Pripremite svoju decu za svet koji pokre\u0107u mediji\u20ac\u009d.<\/p>\n