{"id":15681,"date":"2014-02-24T00:00:00","date_gmt":"2014-02-24T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/nasilje-u-skolama\/"},"modified":"2014-02-24T00:00:00","modified_gmt":"2014-02-24T00:00:00","slug":"nasilje-u-skolama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/nasilje-u-skolama\/","title":{"rendered":"Nasilje u \u0161kolama"},"content":{"rendered":"

\u0160kola je veoma va\u017ean deo odrastanja svakog deteta. To je mesto gde deca sti\u010du znanje, drugove, iskustva koja su va\u017ena ne samo za spoznaju na\u010dina na koji kolektiv funkcioni\u0161e, ve\u0107 i samih sebe i svojih mogu\u0107nosti i granica<\/em>.<\/p>\n

Neprijatna iskustva uglavnom se vezuju za nasilje me\u0111u \u0161kolarcima koje se mo\u017ee ispoljiti u razli\u010ditim oblicima. Veoma je va\u017eno da ga kao \u010dlanovi porodice, drugovi ili nastavnici prepoznamo i zajedno poku\u0161amo da \u0161kolu u\u010dinimo bezbednim mestom boravka dece u kojoj se po\u0161tuje i prihvata razli\u010ditost svakog u\u010denika.<\/p>\n

Nasilje u \u0161koli je veliki problem, prisutan u manjoj ili ve\u0107oj meri u svakom dru\u0161tvu. Prilikom spomena \u0161kolskog nasilja, meni najpre na pamet pada verbalno nasilje koje je me\u0111u \u0161kolarcima zna\u010dajno zastupljeno<\/strong>. Zastra\u0161ivanje, omalova\u017eavanje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima i pretnje samo su neki od izraza verbalnog nasilja. Dete koje je introvertno i nesigurno usled neprijatnih re\u010di upu\u0107enih od strane vr\u0161njaka mo\u017ee se jo\u0161 vi\u0161e uvu\u0107i u svoju \u010dauru, izgubiti veru u svoje mogu\u0107nosti i izrasti u osobu koja se bori sa ose\u0107anjem nesigurnosti i odbija da se prihvati izazova, strahuju\u0107i da ne\u0107e mo\u0107i da ispuni o\u010dekivanja i postigne uspeh. Strah od neuspeha sputava ne samo tokom daljeg obrazovanja, ve\u0107 i u svakodnevnim \u017eivotnim situacijama. Povodi za ruganje mogu biti razli\u010diti. Neretko se de\u0161ava da se deca koja imaju odli\u010dan uspeh i veoma su posve\u0107ena \u0161koli bivaju izlo\u017eena ruganju i neprihvatanju vr\u0161njaka. Nekada se de\u0161ava da deca, do nedavno odli\u010dni u\u010denici, namerno po\u010dnu da dobijaju lo\u0161e ocene samo da bi bila prihva\u0107ena u dru\u0161tvu. Razli\u010dita interesovanja, navike, druga\u010diji stil obla\u010denja, govora, boja ko\u017ee jo\u0161 neki su od razloga zbog kojih deca mogu biti \u017ertve verbalnog nasilja.<\/p>\n

Kada je re\u010d o fizi\u010dkom nasilju, tipi\u010dni primeri su udaranje, guranje, \u0161tipanje, \u0161utiranje, pljuvanje<\/strong>. U fizi\u010dko nasilje tako\u0111e spada i otimanje i uni\u0161tavanje stvari kao i gestovi i kontakti koji nisu bolni (poput grimasa, prezrivog pogleda, spre\u010davanja prolaza, telesnog stava), ali poni\u017eavaju ili povre\u0111uju ose\u0107anja deteta kojem su upu\u0107eni. U poslednje vreme sve je vi\u0161e primera fizi\u010dkog nasilja me\u0111u \u0161kolskom decom, \u010dak i me\u0111u u\u010denicima ni\u017eih razreda<\/strong>. Deca koja su povu\u010dena, nesigurna, manje popularna, depresivna, anksiozna, deca koja imaju tek nekoliko drugara i ne uklapaju se u dru\u0161tvo, deca koju do\u017eivljavaju kao slabu i nesposobnu da se sama odbrane – \u010de\u0161\u0107e su izlo\u017eena nasilnom pona\u0161anju u \u0161koli.<\/p>\n

\"nasilje-u-skolama\"<\/p>\n

Ogovaranje, \u0161irenje neistina, ignorisanje, izbegavanje i izolovanje iz zajednice vr\u0161njaka tipi\u010dni su primeri takozvanog socijalnog nasilja.<\/strong> Kao posledice izlo\u017eenosti nasilnom pona\u0161anju u \u0161koli, deca mogu izrasti u nesigurne odrasle ljude sa manjkom samopo\u0161tovanja, osobe koje se radije povla\u010de i vreme provode same umesto u dru\u0161tvu, ne veruju drugima i \u010dije se poverenje te\u0161ko zadobija, osobe koje te\u0161ko kontroli\u0161u svoja ose\u0107anja…<\/p>\n

Razvoj tehnologije doneo je jo\u0161 jedan oblik, ili bolje re\u0107i sredinu u kojoj se nasilno pona\u0161anje mo\u017ee ispoljiti. Virtuelno vr\u0161nja\u010dko nasilje sve je zastupljenije i manifestuje se slanjem fotografija, tekstualnih ili video poruka sa ciljem da se uznemiri i povredi neko dete<\/strong>. Deca danas imaju pristup izuzetno popularnim dru\u0161tvenim mre\u017eama koje se sve \u010de\u0161\u0107e koriste i kao sredstvo za \u0161irenje nasilja. One omogu\u0107avaju da veliki broj ljudi vidi fotografiju ili uvredljivi komentar, za veoma kratko vreme. Klikom na dugme \u201esvi\u0111a mi se\u201c iliti \u201elike\u201c vr\u0161njaci iskazuju svoje mi\u0161ljenje o fotografijama, objavama, stavovima koje deca iznose. Zbog mogu\u0107nosti koje internet pru\u017ea, dete mo\u017ee da do\u017eivi neprijatnosti tokom celog dana, a u virtuelnom okru\u017eenju \u010desto je te\u0161ko otkriti identitet nasilnika.<\/strong> Primera je puno, a ovakav vid nasilja mo\u017ee ne samo dovesti do povre\u0111enih ose\u0107anja, gubitka samopouzdanja, ve\u0107 i znatno ozbiljnijih posledica<\/b>.<\/p>\n

Zbog svega prethodno navedenog, veoma je va\u017eno da na vreme otkrijemo ukoliko je na\u0161e dete, \u010dlan porodice, drug ili u\u010denik izlo\u017een nasilju.<\/strong> Deca se \u010desto pla\u0161e da prijave nasilje, bilo da su samo posmatra\u010di ili \u017ertve istog. Uglavnom je prisutan strah<\/b> da \u0107e prijavljivanje nasilja biti okarakterisano kao tu\u017eakanje, pa da \u0107e nakon toga biti izlo\u017eeni jo\u0161 ve\u0107em maltretiranju. Tako\u0111e deca \u010desto ne veruju da \u0107e odrasli mo\u0107i da ih za\u0161tite, pogotovo \u0161to se nasilje odigrava kada su deca bez nadzora. Zato su va\u017eni udru\u017eeno delovanje i podr\u0161ka vr\u0161njaka i odraslih<\/strong>. Me\u0111utim, treba biti svestan da trajnu za\u0161titu od nasilja mo\u017ee pru\u017eiti samo organizovano i sistemsko delovanje na nivou zajednice (podr\u0161ka \u017ertvama, utvr\u0111ivanje jasnih pravila, sprovo\u0111enje adekvatnih mera protiv nasilni\u010dkog pona\u0161anja,…).<\/p>\n

\u0160ta mo\u017eemo da uradimo?<\/b><\/h3>\n