{"id":15486,"date":"2015-05-01T00:00:00","date_gmt":"2015-05-01T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/zaustavimo-deciji-rad\/"},"modified":"2023-03-21T12:18:03","modified_gmt":"2023-03-21T12:18:03","slug":"zaustavimo-deciji-rad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/zaustavimo-deciji-rad\/","title":{"rendered":"Zaustavimo de\u010diji rad"},"content":{"rendered":"

Danas se \u0161irom sveta obele\u017eava 1. maj, Me\u0111unarodni praznik rada. Mada ve\u0107ina ljudi ovaj dan proslavlja u lepom raspolo\u017eenju, ne bi trebalo da zaboravimo na to da se mnoga deca nalaze me\u0111u radno aktivnim stanovni\u0161tvom, uglavnom ne svojom odlukom. <\/b><\/strong><\/em><\/p>\n

<\/p>\n

Ta deca pre\u017eivljavaju u\u017easna \u017eivotna iskustva i trpe razli\u010dita poni\u017eenja, torturu, odrasli ih izrabljuju i prisiljavaju da rade te\u0161ke fizi\u010dke poslove.<\/p>\n

Uostalom, procena UNICEF-a je da \u010dak 246 miliona dece radi \u0161irom sveta.<\/b> Oko 70 procenata njih radi u u\u017easnim uslovima – uklju\u010duju\u0107i rad u rudnicima, rad sa hemikalijama i pesticidima koji se koriste u poljoprivredi, ili rad sa opasnim ma\u0161inama. Ta deca su svuda, ali ih mi ne vidimo, zato \u0161to su \u010desto skriveni od pogleda dok rade na planta\u017eama, iza zidova radionica, u ku\u0107ama gde su posluga…<\/p>\n

Mnogi roditelji u siroma\u0161nim zemljama teraju svoju decu da rade iz nu\u017ede i nema\u0161tine<\/a>.<\/strong><\/span> Zbog nemogu\u0107nosti da sami izdr\u017eavaju svoju porodicu, roditelji smatraju da nemaju drugog izbora nego da primoraju mali\u0161ane na rad.<\/strong> Bez obzira na razloge, \u010dinjenica je da su takva deca izlo\u017eena velikoj patnji. Svakog dana… Svakog minuta.<\/p>\n

Tih 246 miliona mali\u0161ana nikada ne\u0107e imati lepo i nasmejano detinjstvo kakvo zaslu\u017euju, ili \u017eivot svojih vr\u0161njaka koji odrastaju u razvijenim dru\u0161tvima sa zakonima koji ih \u0161tite i spre\u010davaju da nikada ne postanu radna snaga.<\/strong><\/p>\n

\"little-kidnapped-girl\"<\/a><\/p>\n

[divider]<\/h3>\n

Sledi nekoliko stra\u0161nih primera de\u010dijeg rada \u0161irom sveta:<\/h3>\n

Obala Slonova\u010de, fabrika \u010dokolade<\/h3>\n

Abdul je jedan od radnika koji je va\u017ean \u0161raf u svakodnevnoj proizvodnji \u010dokolade, industriji vrednoj milijarde dolara.<\/strong> On \u017eivi i radi na jednoj farmi u Obali Slonova\u010de, sa grupom od desetak bera\u010da kakao plodova. Jedan od njegovih zadataka je da uzdu\u017e polo\u017ei \u017euti kakao plod i sa dva jaka udarca ga slomi, kako bi se raspukao, da bi potom mogao da ga otvori i izvadi mle\u010dno bela kakao zrna. Zrna potom odla\u017ee na gomilu.<\/p>\n

Abdul ima 10 godina i ve\u0107 je iskusan u ovom poslu koji obavlja ve\u0107 tri godine.<\/strong><\/p>\n

Ipak, on nikada nije okusio \u010dokoladu.<\/a><\/span><\/strong><\/p>\n

U zemljama kao \u0161to su Gana i Obala Slonova\u010de, gde se obavlja 60 odsto svetske proizvodnje kakaa, nelegalni de\u010diji rad odvija se svaki dan<\/a><\/strong>. Roditelji nekih od ovih mali\u0161ana rade na planta\u017eama kakaa kao poljoprivrednici, dok su drugi mali\u0161ani prisiljeni na \u017eivot znatno te\u017ei od onog na planta\u017ei.<\/p>\n

Procenjuje se da preko 500,000 dece radi na planta\u017eama kakaa i \u017eivi u jako lo\u0161im uslovima.<\/strong> \u010cesto su u pitanju siro\u010di\u0107i ili mali\u0161ani bez krova nad glavom, koji su silom prokrijum\u010dareni ili namamljeni da rade uz obe\u0107anja o boljem \u017eivotu. Deca su toliko mala da mnoge radne zadatke ne mogu da obave a da se ne povre\u0111uju. Jedan od tih zadataka je ko\u0161enje trave o\u0161trom ma\u010detom.<\/p>\n

\"mekong-delta-vietnam-july-child-labor-at-asia\"<\/a><\/p>\n

Tanzanija, de\u010diji rudnici zlata<\/h3>\n

Osmogodi\u0161nja deca rade u Tanzaniji u rudnicima zlata, izlo\u017eena ozbiljnim zdravstvenim i \u017eivotnim rizicima.<\/a><\/strong><\/span><\/p>\n

Mali\u0161ani kopaju i bu\u0161e u dubokim jamama koje svakog \u010dasa mogu da se obru\u0161e, rade\u0107i pod zemljom duge smene, koje ponekad traju i puna 24 sata.<\/strong> Tako\u0111e, oni su zadu\u017eeni za transport te\u0161kih tovara zlatne rude koju potom razbijaju na manje delove. Deca rizikuju da se povrede usled obru\u0161avanja rudokopa ili da do\u017eive nezgode sa alatkama. Tu su i dugoro\u010dne \u0161tetne posledice po zdravlje zbog izlo\u017eenosti \u017eivi, udisanja pra\u0161ine i no\u0161enja tereta.<\/p>\n

Prva faza iskopavanja zlata u rudarstvu manje proizvodnje podrazumeva ru\u010dno kopanje jama. Raspon je od nekoliko metara do \u010dak 70 metara dubine.<\/p>\n

To je te\u017eak posao. Stene su tvrde i te\u0161ko se lome. Ju\u010de sam to radio prvi put. Ruke me sada u\u017easno bole – ka\u017ee 11-godi\u0161nji de\u010dak, D\u017eelil H.<\/strong><\/span><\/p>\n

Kada sam kopao jednu od stena, deo kamena me je pogodio u ruku. Od toga mi je ostao o\u017eiljak. Prona\u0161ao sam par\u010de tkanine da previjem povre\u0111eno mesto i nastavio da radim.<\/p><\/blockquote>\n

Dok ve\u0107ina dece za kopanje koristi obi\u010dnu lopatu, \u010deki\u0107 i pijuk, nekolicina koristi i bu\u0161ilice. Ovaj alat je posebno opasan jer je te\u017eak i svuga unaokolo baca sitno kamenje.<\/p>\n

\"tanzania-circa-march-child-gold-miners\"<\/a><\/p>\n

Indija, de\u010dije ropstvo<\/h3>\n

Nakon \u0161to su je izbavili iz prisilnog rada, 13-godi\u0161nja Lak\u0161mi je krhka i veoma upla\u0161ena devoj\u010dica<\/a><\/strong><\/span>. Ona je pre \u010detiri godine bila oteta iz svog sela na severo-istoku Indije.<\/p>\n

Dok je nisu spasili, radila je po ku\u0107ama ljudi \u0161irom zapadnog Delhija – kuvala je, \u010distila i brinula o drugoj deci.<\/p>\n

Nisu mi dozvoljavali da se odmorim. Ako bih u\u010dinila ne\u0161to pogre\u0161no, ili ne\u0161to \u0161to oni nisu \u017eeleli, udarili bi me.<\/p>\n

Ako bih htela sa sednem na kratko zato \u0161to sam iscrpljena, vikali bi na mene.<\/p>\n

Nikada nisam smela da iza\u0111em iz ku\u0107e, tako da nisam znala da sam u Delhiju. Moj poslodavac mi je rekao da se nalazimo u Madrasu u Ju\u017enoj Indiji.<\/p><\/blockquote>\n

Najjeftinija i najugro\u017eenija radna snaga su deca – naro\u010dito devoj\u010dice<\/b><\/a><\/span>. Potra\u017enja za jeftinom radnom snagom uti\u010de i na porast trgovine decom i njihovo krijum\u010darenje iz udaljenih krajeva Indije u velike gradove.<\/p>\n

\"trafficking-or-the-concept-of-human-rights-violations\"<\/a><\/p>\n

Evo jo\u0161 nekoliko stra\u0161nih \u010dinjenica o de\u010dijem radu sa sajta<\/strong> borgenproject.org<\/b><\/a><\/span>:<\/p>\n