{"id":15468,"date":"2015-03-11T00:00:00","date_gmt":"2015-03-11T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/zasto-je-skolski-sistem-u-japanu-jedan-od-najboljih-u-svetu\/"},"modified":"2015-03-11T00:00:00","modified_gmt":"2015-03-11T00:00:00","slug":"zasto-je-skolski-sistem-u-japanu-jedan-od-najboljih-u-svetu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/zasto-je-skolski-sistem-u-japanu-jedan-od-najboljih-u-svetu\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je \u0161kolski sistem u Japanu jedan od najboljih u svetu?"},"content":{"rendered":"

Da li ste znali da su, prema najnovijim istra\u017eivanjima, u\u010denici iz Japana me\u0111u najboljima na svetu u \u010ditanju, pisanju i ra\u010dunanju? \u0160ta je to \u0161to \u0161kolski sistem u Japanu \u010dini tako posebnim i druga\u010dijim od ostatka sveta, i \u010demu on to sve mo\u017ee da nas nau\u010di?<\/i><\/b><\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Koliko brzo mo\u017eete da izra\u010dunate koliko je 21 puta 13? Jedan minut? Pola minuta? Probajte da pomno\u017eite 123 i 321? To ve\u0107 zvu\u010di malo komplikovanije, zar ne? Ipak, mali\u0161ani u Japanu i ovakve, \u201cte\u017ee\u201d, zadatke re\u0161avaju za tren oka, i to samo uz pomo\u0107 nekoliko linija, crte\u017ea i igranja.<\/p>\n

U Japanu, svako dete zna da mno\u017ei, \u010dak i petogodi\u0161njaci<\/strong><\/span>. Me\u0111utim, oni ne u\u010de tablicu mno\u017eenja napamet, ve\u0107 tako \u0161to se igraju i crtaju.<\/p>\n

\"japanese-child-playing-and-learning\"<\/a><\/p>\n

Pitate se kako je to mogu\u0107e?\u00a0<\/strong>To je zato \u0161to nastavnici u „Zemlji izlaze\u0107eg sunca“ pa\u017enju posve\u0107uju kvalitetu, a ne kvantitetu; odnosno trude se da u\u010de decu da ne usvajaju stvari u\u010denjem napamet, ve\u0107 efikasnijim metodama.<\/p>\n

Uostalom, pogledajte ovaj kratak video i uverite se i sami:<\/p>\n

https:\/\/www.youtube.com\/watch?v=e-P5RGdjICo<\/p>\n

Kako izgleda jedan \u010das matematike u Japanu<\/b><\/h3>\n

\u010cas po\u010dinje tako \u0161to u\u010denici do\u010dekuju nastavnika sa tradicionalnim pozdravom (aisatsu)<\/strong>. Zatim, sledi njegovo pitanje da li u\u010denici znaju da re\u0161e problem ispisan na tabli.<\/p>\n

U\u010denik koji prvi re\u0161i zadatak di\u017ee ruku. Nastavnik mu prilazi, pregleda zadatak i zaokru\u017euje ga kao znak da ga je u\u010denik ta\u010dno re\u0161io. U\u010denik tada ustaje sa svog mesta. Jo\u0161 jedan se javlja da je re\u0161io zadatak. Me\u0111utim, u ulozi nastavnika ovog puta je u\u010denik koji se prvi javio sa ta\u010dnim re\u0161enjem, i koji kontroli\u0161e zadatak drugog u\u010denika.<\/p>\n

Matematika je svojevrstan jezik. Ba\u0161 kao i engleski, japanski, dru\u0161tvene nauke. Zato se postavlja pitanje za\u0161to za matematiku ne bismo imali isti pristup u u\u010denju kao za te predmete.<\/b><\/span><\/p>\n

Ukoliko dete nekog drugog u\u010di onim stvarima koje je ve\u0107 savladalo, upamti\u0107e oko 90 odsto gradiva, tvrde Japanci.<\/strong> Ukoliko, me\u0111utim, nastavnik samo stoji za tablom i predaje, pasivnim slu\u0161anjem u\u010denici \u0107e zapamtiti mnogo manje – nekih 40 odsto. Zato je daleko efikasniji pristup da zajedno re\u0161avaju zadatke i u\u010de jedni od drugih.<\/strong> Tako\u0111e, va\u017eno je da se prave \u0161to kra\u0107e pauze, odnosno da se proces u\u010denja \u0161to manje prekida. Potrebno je da nastavnik konstantno motivi\u0161e svoje u\u010denike.<\/p>\n

\"japanese-girl-lecturing\"<\/a><\/p>\n

Hajde da se sada osvrnemo i na japansko pismo, odnosno jezik.<\/b><\/span><\/p>\n

U\u010denici \u0161irom sveta, u proseku, u\u010de oko 26-33 slova (izuzev nekih azijskih jezika koji su usvojili piktografski sistem). Da li, pak, znate koliko znakova Japanci moraju da nau\u010de kako bi mogli da \u010ditaju i pi\u0161u? Sigurno vi\u0161e od 26.<\/p>\n

Roditelji u Japanu znaju koliko je te\u0161ko da deci pomognu da nau\u010de sve znakove kako bi mogli da ih koriste u govoru, pisanju i komunikaciji. Ipak, zahvaljuju\u0107i kvalitetnom pristupu u nastavi, dok ne zavr\u0161e osnovnu \u0161kolu deca u Japanu ve\u010d znaju<\/b> 1,006 kand\u017ei znakova<\/b><\/a><\/span>. Sa 15 godina, kada zavr\u0161avaju obavezno obrazovanje, u\u010denici znaju jo\u0161 1,130 novih takvih znakova.<\/p>\n

Osim kand\u017ei znakova, japanski jezik ima dva fonemska pisma<\/b><\/a><\/span>, hiraganu i katakanu, svako sa po 46 znakova. Sva tri pisma imaju svoje mesto i na\u010din kori\u0161\u0107enja. Dok se pojedini kand\u017eiji ili grupe kand\u017eija koriste za zapisivanje imenica i korena glagola, hiragana se koristi, u kombinaciji sa kand\u017eijima, za zapisivanje gramati\u010dkih nastavaka (glagolska vremena, komparacije prideva, i sl.), gramati\u010dkih re\u010di (veznici, \u010dlanovi itd.) i japanskih re\u010di za koje ne postoje kand\u017eiji. Katakanom se pi\u0161u strane re\u010di i onomatopejski izrazi, a ponekad se koristi i za nagla\u0161avanje pojedinih re\u010di. Zvu\u010di vam komplikovano? Japancima ne predstavlja nikakav problem da nau\u010de sve ove znakove.<\/p>\n

\"japanese-girl-reading\"<\/a><\/p>\n

\u0160ta to \u0161to \u010dini \u0161kolski sistem u Japanu tako posebnim?<\/h3>\n

Njihov <\/b>dr\u017eavni obrazovni sistem<\/b><\/a><\/span> je ne\u0161to na \u0161ta je cela nacija izuzetno ponosna, a odlikuje ga tradicionalni pristup, koji je pomogao u\u010denicima u Japanu da lako nadma\u0161e svoje vr\u0161njake \u0161irom sveta.<\/b> Njihovi rezultati na PISA testovima<\/b><\/a><\/span> dokaz su toga.<\/p>\n

\u0160kolski sistem u Japanu sastoji se od:<\/strong><\/span><\/p>\n