{"id":15385,"date":"2014-01-03T00:00:00","date_gmt":"2014-01-03T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/prevencija-poremecaja-vezivanja-kod-dece\/"},"modified":"2014-01-03T00:00:00","modified_gmt":"2014-01-03T00:00:00","slug":"prevencija-poremecaja-vezivanja-kod-dece","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/prevencija-poremecaja-vezivanja-kod-dece\/","title":{"rendered":"Prevencija poreme\u0107aja vezivanja kod dece"},"content":{"rendered":"

Emocionalno vezivanje ozna\u010dava odnos naklonjenosti izme\u0111u dve osobe. Javlja se ve\u0107 sa prvim kontaktom izme\u0111u bebe i majke, a ta prisnost detetu potom slu\u017ei kao osnova za sve budu\u0107e odnose, na\u010dine razmi\u0161ljanja i pona\u0161anja. Ova rano stvorena veza prati nas kroz ceo \u017eivot i ostavlja veliki trag.<\/em><\/p>\n

Poreme\u0107aj vezivanja nastaje onda kada mala deca ne uspevaju da formiraju normalnu vezu ili ne ose\u0107aju privr\u017eenost prema roditeljima ili starateljima. Do ovog poreme\u0107aja obi\u010dno dolazi pre nego \u0161to dete napuni tri godine. To mo\u017ee trajno da promeni strukturu de\u010dijeg mozga u razvoju, kao i da negativno uti\u010de na sposobnost da se uspostave budu\u0107i odnosi sa ljudima.<\/strong><\/p>\n

Razdvajanje deteta od primarne figure privr\u017eenosti jedan je od uzroka nastanka poreme\u0107aja vezivanja.<\/p>\n

To je samo jedan od razloga za\u0161to je „Podr\u0161ka porodici u riziku“1<\/sup>, projekat koji su podr\u017eali Fondacija „Novak \u0110okovi\u0107“, UNICEF i Ministarstvo rada, zapo\u0161ljavanja i socijalne politike Republike Srbije, toliko va\u017ean. Usluga porodi\u010dnog saradnika, kao deo projekta \u201cPodr\u0161ka porodici u riziku\u201d, ima za cilj o\u010duvanje porodica u riziku i prevenciju odvajanja dece od njihovih porodica. 2<\/sup><\/p>\n

Poreme\u0107aj vezivanja<\/h2>\n

Mnogi faktori mogu da doprinesu da kod deteta do\u0111e do poreme\u0107aja vezivanja. Kao i sa mnogim drugim poreme\u0107ajima, ovaj poreme\u0107aj mo\u017ee da varira od umerenog do kranje ozbiljnog, kada se \u010desto naziva i reaktivni poreme\u0107aj vezivanja.<\/p>\n

Kod poreme\u0107aja vezivanja primarno ose\u0107anje deteta je napu\u0161tenost.<\/strong><\/p>\n

Faktori koji doprinose razvoju ovog poreme\u0107aja obuhvataju:<\/p>\n

    \n
  • Razdvajanje od majke ili primarnog staratelja<\/li>\n
  • \u010ceste promene hranitelja ili institucionalni sme\u0161taj<\/li>\n
  • Promena staratelja u dnevnom boravku<\/li>\n
  • Izlo\u017eenost deteta traumama, drogama i alkoholu pre ro\u0111enja<\/li>\n
  • Zlostavljanje (fizi\u010dko, emocionalno, seksualno)<\/li>\n
  • Zanemarivanje (neodazivanje na bebin pla\u010d)<\/li>\n<\/ul>\n

    Kako se pona\u0161a dete sa poreme\u0107ajem vezivanja?<\/h2>\n

    \"grumpy\"Dete koje pati od ovog poreme\u0107aja mo\u017ee da ispolji niz simptoma kao \u0161to su:<\/p>\n

      \n
    • Nedostatak savesti<\/li>\n
    • Nemogu\u0107nost da razmi\u0161lja o uzrocima i posledicama<\/li>\n
    • Problemi u ishrani – guta hranu bez \u017evakanja, odbija da jede, jede \u010dudne stvari, krije hranu<\/li>\n
    • Laganje<\/li>\n
    • Krade stvari<\/li>\n
    • Ekstremna naklonost, \u010dak i prema strancima<\/li>\n
    • Nedostatak kontrole impulsa<\/li>\n
    • Hiperaktivno poana\u0161anje<\/li>\n
    • Lo\u0161i odnosi sa vr\u0161njacima<\/li>\n
    • Lo\u0161a higijena (npr. mokrenje u krevetu)<\/li>\n<\/ul>\n

      S obzirom na to da obi\u010dno ne nau\u010de da veruju odraslima u ranom detinjstvu, deca sa poreme\u0107ajem vezivanja ne dozvoljavaju ljudima da ih kontroli\u0161u na bilo koji na\u010din, \u0161to dovodi do problema i po pitanju roditeljstva.<\/p>\n

      Takva deca su tako\u0111e \u010desto manipulativna – naizgled su \u0161armantna i veoma su anga\u017eovana van ku\u0107e, dok su u okviru porodice potpuno van kontrole.<\/p>\n

      Deca sa poreme\u0107ajem vezivanja smatraju da ne mogu da se oslone na odrasle ljude i prepuste im da vode brigu o njima – ose\u0107anje koje su razvili u najranijim godinama. Ona veruju da \u0107e biti bezbedna jedino ukoliko dr\u017ee roditelje i ostale odrasle na distanci, emotivno i fizi\u010dki ih guraju\u0107i od sebe.<\/p>\n

      Deca sa poreme\u0107ajem vezivanja \u010desto se ose\u0107aju manje vredno i imaju negativno mi\u0161ljenje o sebi.<\/p>\n

      Dijagnoza i terapija<\/h2>\n

      Simptomi poreme\u0107aja vezivanja mogu da dovedu do pogre\u0161ne dijagnoze – pa, tako detetu umesto ovog poreme\u0107aja mo\u017ee da bude dijagnostikovan ADHD.<\/p>\n

      Terapeuti specijalizovani za ovakav poreme\u0107aj rade sa detetom i porodicom ili starateljima kako bi se razvio odnos privr\u017eenosti izme\u0111u njih, posle \u010dega mo\u017ee da se pristupi re\u0161avanju psiholo\u0161kih, emotivnih i bihevioralnih problema.<\/p>\n

      Jedan vid terapije je Theraplay (terapija igrom)<\/strong> koja koristi razli\u010dite aktivnosti kako bi pru\u017eile visok nivo senzorne stimulacije. Ona se bazira na interakciji izme\u0111u deteta i staratelja po „psihobilo\u0161kom principu“3<\/sup>.<\/p>\n

      Deca obi\u010dno primaju senzorne povratne informacije kao \u0161to su dodir, prizor, zvuk i miris, od svojih primarnih staratelja tokom ranog detinjstva. Ukoliko se to ne dogodi, ona ne dobijaju stimulus iz svoje okoline kako bi razvila emocionalnu
      \nkontrolu. Su\u0161tina Theraplay je u tome da ona stimuli\u0161e desnu stranu mozga koriste\u0107i kontakt o\u010dima, dodir, ritmi\u010dke pokrete sa primarnim starateljem.<\/p>\n

      Video koji sledi govori o terapiji Theraplay Instituta4<\/sup>.<\/p>\n