{"id":15372,"date":"2013-10-02T00:00:00","date_gmt":"2013-10-02T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/obrati-paznju-kako-deca-reaguju-na-jednu-ovakvu-naredbu\/"},"modified":"2026-06-09T08:41:28","modified_gmt":"2026-06-09T08:41:28","slug":"obrati-paznju-kako-deca-reaguju-na-jednu-ovakvu-naredbu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/obrati-paznju-kako-deca-reaguju-na-jednu-ovakvu-naredbu\/","title":{"rendered":"\u201cObrati pa\u017enju!\u201d Kako deca reaguju na ovakvu naredbu?"},"content":{"rendered":"

Svi pamtimo detinjstvo kao period \u017eivota u kom smo bili puni energije. Igrali smo se bez prestanka, bavili se sportom, u\u010dili, mesto nas nije dr\u017ealo.<\/em><\/p>\n

Deca jesu pokreta\u010dka snaga cele planete, ali njihovu energiju, me\u0111utim, ponekad mo\u017eemo da uporedimo sa rekom koja samo \u0161to se nije izlila i poplavila sve u okolini.
\nSamim tim, velikom broju dece je potrebno da kanali\u0161u svoju \u017eivahnost, kao \u0161to su i reci potrebne \u010dvrste obale kako se ne bi izlivala.<\/p>\n

Neretko deca pate od poreme\u0107aja koji se odnosi na njihovo pona\u0161anje. Danas, sre\u0107om, postoje mnoge metode za dijagnostikovanje razli\u010ditih poreme\u0107aja koji se potom odgovaraju\u0107e tretiraju.
\nJedan od naj\u010de\u0161\u0107ih problema koji se javlja u detinjstvu je hiperkineti\u010dki poreme\u0107aj ili deficit pa\u017enje sa hiperaktivno\u0161\u0107u (ADHD).<\/strong>
\nKao i niz drugih psiholo\u0161kih poreme\u0107aja, opis ADHD je sindromski. Re\u010d je o skupu simptoma koji obuvataju hipeaktivnost, nedostatak pa\u017enje i slabu kontrolu impulsa.<\/p>\n

Me\u0111utim, veoma je bitno da se \u017eivahnost i radoznalost, kojim slu\u010dajem, pogre\u0161no ne protuma\u010de kao pomenute pote\u0161ko\u0107e u kontrolisanju preterane aktivnosti.<\/p>\n

Na koji, onda, to na\u010din roditelj mo\u017ee da prepozna da li njegovo dete pati od ADHD?<\/h2>\n

Ova vrsta poreme\u0107aja javlja se uglavnom oko 2-3 godine, mada lako mo\u017ee da se prepozna i kod dece koja idu u \u0161kolu. U ovoj fazi \u017eivota deca lako kontroli\u0161u kretanje i pokrete, dok hiperaktivna deca imaju pote\u0161ko\u0107e u vezi sa tim.<\/p>\n

Glavne karakteristike de\u010daka i devoj\u010dica sa deficitom pa\u017enje i hiperaktivno\u0161\u0107u su:<\/strong><\/p>\n

    \n
  • u stalnom su pokretu<\/li>\n
  • odbijaju da sede mirno<\/li>\n
  • ne obaziru se na nare\u0111enja odraslih<\/li>\n
  • impulsivni su<\/li>\n
  • ne mogu na ne\u0161to da se koncentri\u0161u du\u017ee od 30 minuta<\/li>\n
  • u lo\u0161im su odnosima da decom istog uzrasta<\/li>\n
  • imaju problema u komunikaciji<\/li>\n
  • pa\u017enju mo\u017ee da im odvrati najobi\u010dnija buka ili zvu\u010dni signal<\/li>\n<\/ul>\n

    Na koji na\u010din mo\u017ee da se dijagnostikuje ADHD poreme\u0107aj?<\/h2>\n

    ADHD je posebna vrsta poreme\u0107aja: ne postoji specifi\u010dan test za dijagnostikovanje ADHD, ve\u0107 samo dobra saradnja izme\u0111u roditelja i razli\u010ditih stru\u010dnih lica mo\u017ee da pru\u017ei odgovor na pitanje na da li dete pati od ovog poreme\u0107aja ili ne. Kako bismo sa sigurno\u0161\u0107u znali da li neko dete ima ADHD potrebna je procena lekara, neuropsihologa, nastavnika i socijalnog radnika. Me\u0111utim, iako nije lako dijagnostikovati ADHD, deca koja od njega pate mogu normalno da rastu i razvijaju se, ostvare sve svoje snove i ambicije i budu sasvim ispunjena u \u017eivotu.<\/p>\n

    \u010cime ADHD deca mogu da se bave u \u017eivotu?<\/h2>\n

    U principu, za njih ne postoje prepreke, i ona mogu da se bavi \u010dime po\u017eele, samo \u0161to je za to potrebno mnogo zajedni\u010dkog rada i strpljenja.<\/strong><\/p>\n

    Danas postoje razni edukativni i didakti\u010dki programi za decu sa deficitom pa\u017enje i hipeaktivno\u0161\u0107u, kojima se daje prednost u odnosu na tretiranje ovog poreme\u0107aja sa lekovima. U radu sa ADHD decom dosta pa\u017enje se posve\u0107uje razvijanju njihove motivacije i koncentracije.<\/p>\n

    Da li \u0107e hiperaktivno dete biti bolje, ako se izmori?<\/h2>\n

    Ne!!<\/strong> Jasno je da ADHD deca treba da se bave sportom, kao i svi ostali. Me\u0111utim, naprezanje i zamor smanjuju sposobnost da se odr\u017ei koncetracija, jer kada smo umorni koristimo i tro\u0161imo vi\u0161e energije.<\/p>\n

    \u0160ta mo\u017eemo da u\u010dinimo kod ku\u0107e?<\/h2>\n

    Nisu roditelji krivi ako njihovo dete ima problema sa nedostatkom pa\u017enje.
    \nI mami i tati je sve vreme potrebna pomo\u0107!
    \nPorodi\u010dne terapije koje su organizovane kroz sastanke stru\u010dnjaka, roditelja i nastavnika jedan su od na\u010dina kako da se pomogne onima koji imaju ADHD dete.<\/strong>
    \nRoditelji treba da podele svoja iskustva kako bi dobili odgovaraju\u0107i savet, a u isto vreme na\u0161li odgovore na mnoga pitanja.<\/p>\n

    \u0160ta mo\u017eemo da u\u010dinimo u \u0161koli?<\/h2>\n

    U svakom razredu, posebno onom u kojem ima ADHD u\u010denika, nastavnici treba da privuku pa\u017enju<\/strong> tako \u0161to \u0107e:<\/p>\n

      \n
    • Postaviti zanimljivo pitanje pokazuju\u0107i fotografije i ilustracije.<\/li>\n
    • Ispri\u010dati pri\u010du o ne\u010demu \u0161to interesuje decu<\/li>\n
    • Pona\u0161ati se kao glumci, koriste\u0107i razli\u010dite glasove i mimiku, biti duhoviti<\/li>\n
    • Biti „misteriozni“ u svojim predavanjima<\/li>\n
    • Koristiti krede u boji kada pi\u0161u po tabli<\/li>\n
    • Gledati u\u010denike u o\u010di<\/li>\n
    • \u0160etati po u\u010dionici<\/li>\n
    • Koristiti lampu u boji kako bi privukli pa\u017enju u\u010denika<\/li>\n
    • \u010cesto prozivati svoje u\u010denike po imenu i prezimenu kada ne\u0161to obja\u0161njavaju<\/li>\n
    • Pohvaliti u\u010denika kada ne\u0161to dobro uradi ili kada da ta\u010dan odgovor<\/li>\n<\/ul>\n

      Da li postoje neke jednostavne tehnike koje mo\u017eemo da koristimo kod ku\u0107e?
      \nKada je ADHD dete kod ku\u0107e, roditelji mogu, na primer, da mu pomognu da napravi poster, na kome uvek mo\u017ee da vidi i nau\u010di ku\u0107na pravila i dnevni raspored aktivnosti.<\/p>\n

      \"Ku\u0107ni<\/p>\n

      Na ovaj na\u010din deca su uklju\u010dena u ono \u0161to \u017eele da rade i motivisana su da ostvare svoje \u017eelje.
      \nPa, tako mo\u017eete da nagradite dete<\/strong>: ako ostvari dnevni cilj, ono dobija 3 zvezdice, a ako uradi ne\u0161to pogre\u0161no gubi poene. Vremenom mo\u017eete da pove\u0107ate kriterijume za nagra\u0111ivanje tako da ADHD dete mora da uradi sve vi\u0161e i vi\u0161e stvari kako bi dobilo svoju nagradu.
      \nRoditelji, tako\u0111e, mogu da vode dnevnik o tome kako se menja pona\u0161anje njihovog deteta.<\/p>\n

      \"Dnevnik<\/p>\n

      Mislite pozitivno!<\/h2>\n

      Nije lako odgajati dete sa ADHD-om, ali takva deca, kao i sva ostala, imaju svoje vrline i mane. ADHD ne predstavlja isklju\u010divo problem. Deca sa takvim poreme\u0107ajem su \u010desto vrlo kreativna, puna energije i po mnogo \u010demu posebna.<\/strong><\/p>\n

      Jednom od najboljih pliva\u010da svih vremena, Majklu Felpsu je u detinjstvu dijagnostikovan deficit pa\u017enje i hiperaktivnost. Uz pomo\u0107 svoje porodice on je uspeo da savlada poreme\u0107aj. U bazenu je kanalisao svoju energiju i usmerio je na plivanje. Na taj na\u010din je nau\u010dio kako da hiperaktivnost koristi na najbolji na\u010din i postane veliki \u0161ampion.<\/p>\n

      Kratak video koji mo\u017ee da pomogne roditeljima:<\/p>\n