{"id":15362,"date":"2013-08-30T00:00:00","date_gmt":"2013-08-30T00:00:00","guid":{"rendered":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sumski-vrtici\/"},"modified":"2013-08-30T00:00:00","modified_gmt":"2013-08-30T00:00:00","slug":"sumski-vrtici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/novakdjokovicfoundation.org\/sr\/sumski-vrtici\/","title":{"rendered":"\u0160umski vrti\u0107i"},"content":{"rendered":"

Ove nedelje ne\u0107emo toliko da govorimo o sadr\u017eaju nastavnog programa ili na\u010dinima njegovog sprovo\u0111enja, ve\u0107 \u0107emo se osvrnuti na to kakvo sve okru\u017eenje za u\u010denje mo\u017ee da bude.<\/em><\/strong><\/p>\n

<\/p>\n

Mi, odrasli, svesni smo mno\u0161tva opasnosti koje vrebaju decu, i na\u0161a najve\u0107a \u017eelja je da ih za\u0161titimo. Ve\u0107ina konkretnih, vidljivih i opipljivih rizika koji bi mogli da zadese decu de\u0161avaju se napolju: rizik od saobra\u0107aja na ulicama, rizik od davljenja u rekama ili jezerima, rizik od pada sa drveta i lomljenja, u najboljem slu\u0107aju ruke, a u najgorem – vrata.\u00a0 Me\u0111utim, \u010dini se da je na\u0161a optere\u0107enost i potreba da dr\u017eimo decu \u201cpod staklenim zvonom\u201d imala kontra-efekat, pa je kao posledica toga do\u0161lo do naru\u0161avanja njihovog razvoja. Tim povodom je Richard Louv 2005. godine objavio knjigu pod nazivom \u201cPoslednje dete u \u0161umi<\/em>\u201d, i osmislio novu kovanicu \u201cporeme\u0107aj nedostatka prirode\u201d<\/strong>, termin koji se odnosi na \u201ccenu koju \u010dovek pla\u0107a zbog otu\u0111enja od prirode. On se povezuje sa smanjenim kori\u0161\u0107enjem \u010dula, dekoncentrisano\u0161\u0107u, i ve\u0107om stopom fizi\u010dkih i emotivnih bolesti<\/strong>\u201d. Iako u su\u0161tini nije re\u010d o stvarnom poreme\u0107aju, termin je i te kako koristan kako bi se opisao ovaj aktuelni fenomen koji postoji u na\u0161em dru\u0161tvu.<\/p>\n

Nadovezuju\u0107i se na ovu knijgu, Nacionalni fond Velike Britanije naru\u010dio je studiju pod nazivom Detinjstvo u prirodi<\/em>. Studija se bavila istra\u017eivanjem tri posebne kategorije: zdravstvenim problemima, uklju\u010duju\u0107i gojaznost, problemom mentalnog zdravlja kao i rastu\u0107om nesposobno\u0161\u0107u dece da procene rizike, kako po sebe tako i po druge. Prou\u010davane su posledice pove\u0107anog jaza izme\u0111u dece i prirode, s obzirom na to da deca \u0161irom sveta provode vi\u0161e vremena ispred ekrana, dok sve manje vremena provode napolju.<\/p>\n

Jedna vrsta ranog obrazovanja mogla bi da bude re\u0161enje. \u0160umski vrti\u0107i, koji su nastali u Skandinaviji, danas su prisutni u sve ve\u0107em broju zemalja u Evropi. U \u0161umskom vrti\u0107u, tradicionalno, celokupno u\u010denje se odvija na otvorenom prostoru u \u0161umama, mada postoje i druga\u010dije varijante. U nekim slu\u010dajevima se, tako, koriste i livade i pla\u017ee, a vreme koje se provede napolju varira od celog dana, do pola dana, ili jednom nedeljno. Program rada u velikoj meri vode deca koja prate svoja interesovanja i tako napreduju.<\/p>\n

U\u010denje napolju stimuli\u0161e ma\u0161tu, formira se realno okru\u017eenje, poput onog u stvarnom svetu, i podsti\u010de reakcija na razne vrste rizika.\u00a0<\/strong> Sva \u010dula su stimulisana i deca razvijaju samopouzdanje da \u0161to lak\u0161e i bolje prihvate rizike. To je jedan od najva\u017enijih aspekata ovog modela obrazovanja. Ne mo\u017eemo da elimini\u0161emo rizik iz \u017eivota, i zato je va\u017eno da nau\u010dimo decu da procenjuju rizike i pravilno reaguju na njih jo\u0161 od malih nogu. To bi trebalo da se sprovede na kontrolisan i nadgledan na\u010din kao i da se:<\/p>\n