Donirajte

Vaša deca nisu ista zato što Vi niste isti roditelji

by , 24. Jul 2020.

U jednom sasvim običnom razgovoru pitanje moje tetke mi je nametnulo novu temu za istraživanje. Razgovarale smo o deci i onda je usledilo: „Zašto su deca koja odrastaju u istoj porodici, u istim uslovima skroz različita? Isti roditelji su ih rodili, isti vaspitali i opet budu potpuno drugačija“. Na trenutak sam zaista zastala i onda je usledilo objašnjenje koje sam nekako ograničila na troje dece kao reprezentativan uzorak koji vrlo lepo i lako može da se preslika i na porodice sa više od troje dece.

  1. Temperament

U nekoliko svojih prethodnih tekstova sam govorila o temperamentu kao urođenoj predispoziciji koju niko od nas ne može da izabere, a koju nam kanališu i usmeravaju roditelji nadograđujući naš karakter. Deca su vam toliko različita, ako jesu, pre svega zbog temperamenta. Jedno dete se rodilo da bude „mirna beba“, tiho dete, poslušno, poprilično nesvadljivo čak i u situacijama kada bi možda trebalo da se „okrene i odgovori“. Drugo dete je, na primer, baš nasuprot, rođeno kao veoma živahno, ono koje „stalno traži pažnju“, koje je moralo da otvori svaku fioku u dnevnoj sobi, koje zna da se posvađa, naljuti i viče. Treće, najčešće bude neka neobična kombinacija ona prva dva. I sve to ima svoje objašnjenje.

Rodili su se sa razvijenijim sposobnostima da imaju određene osobine i sposobnosti više nego neke druge, da li ih čujete – da li znate koje su to?

  1. Vi nikako niste „isti“ roditelji

Panta rei – sve teče, sve se kreće, sve se menja – svakog dana bez izuzetka. Razmislite, da li ste vi isti u ulozi roditelja prema prvom, prema drugom, prema trećem detetu? Ne, to je nemoguće i potpuno je prirodno da bude nemoguće. Kada se rodi prvo dete rodite se i vi ponovo, baš tog dana prvi put u ulozi roditelja. Sve što je novo i nepoznato zahteva da se istraži, ispita, proveri, učini, pogreši i nauči. Baš tako izgleda vaše prvo roditeljstvo. Priznaćete, najčešće bude pomalo stegnuto, uplašeno, nesigurno.

Da, danas postoje razni edukativni materijali na temu roditeljstva, ali da budemo iskreni najviše učite iz svoje lične prakse i to, onom klasičnom metodom – putem pogrešaka i pogodaka.

Kada vidite da je nešto što ste uradili nije dalo odgovarajuće rezultate sledeći put to promenite. U jednoj seriji sam čula rečenicu koja me je nasmejala, ali mislim da je najbolja definicija roditeljstva: „Radiš ono što misliš da je najbolje u tom trenutku i moliš Boga da ispadne kako treba!“ Sve ono što smatrate a ste grešili kod vaspitanja prvog deteta, ispravljate kod vaspitanja drugog deteta. Sve ono što smatrate da ste grešili kod vaspitanja prvog i drugog deteta ispravljate kod vaspitanja trećeg deteta.

Zašto su deca koja odrastaju u istoj porodici, u istim uslovima skroz različita? Isti roditelji su ih rodili, isti vaspitali i opet budu potpuno drugačija

Zašto su deca koja odrastaju u istoj porodici, u istim uslovima skroz različita? Isti roditelji su ih rodili, isti vaspitali i opet budu potpuno drugačija.

Kada se pogleda retrospektivno „sa balkona“ vaše prvo i treće roditeljstvo nemaju mnogo dodirnih tačaka. Postoji tu i jedna tehnička stvar prosto nazvana – rutina ili praksa. Naučili ste nešto u ulozi mame ili tate prvi put i sada više nije tako teško, zastrašujuće, nepoznato, stegnuto i nesigurno. Znate u šta se upuštate i pristupate sa manje pritiska i to poprima drugo „agregatno stanje“ koje daje drugačije rezultate samog vaspitanja pa se onda deca istih roditelja baš mnogo razlikuju.

  1. Zauzimanje svoje uloge

Može da zvuči pomalo strogo i čudno, ali – vi ste najodgovorniji za prvo dete. Vi ste jedini uzori, oni u koje gleda, oni koje sluša i sve upija, o čemu je već bilo govora. Prvo dete je došlo na jedan „potpuno prazan papir“ i piše svoje uloge – najboljeg učenika, dobrog fudbalera, mirnog deteta, uspešne balerine, tatine princeze, maminog sina…

Često sam u krugovima psihologa i psihoterapeuta čula da je uloga prvorođenog deteta dar i prokletstvo jer bira svoje uloge, a sve su slobodne, ali raste pod većim pritiskom roditelja od svoje braće i sestara.

Ako uzmemo za primer da je prvo dete devojčica koja je mirna, fina, dobra, poslušna, odličan đak i tatina princeza, šta mislite šta će biti drugo dete? Sve ono što prvo nije jer su te uloge već „popunjene“. Eto objašnjenja zašto se često desi da je jedno dete u porodici jako fino, a drugo poprilično problematično; ono prvo je odličan đak, rado viđen pobednik republičkih takmičenja, a drugo ne voli školu, jedva prelazi iz razreda u razred i bavi se pisanjem grafita. Poruka glasi: moraš da me voliš zbog onoga što sam ja, a ne zato što ću da oponašam svoju dobru sestru, jer koliko god da se trudim ta uloga je već njena.

„On je dobar, raste, ja ga stalno poredim sa starijom devojčicom , pa sam do skoro umeo da kažem da nije zanimljiv kao ona kada je bila mala, ali sam shvatio da je on zanimljiv na svoj načim“, gasila je rečenica jednog tate koju sam čula na praksi – i da, divno je to što je shvatio!

Prva deca su često i „treći“ roditelj drugoj deci i kada dodate to vašem drugačijem pristupu roditeljstvu i samom detetu – nikako ne mogu biti ista, a nekada čak ni slična.

Zamislite onda treće dete koje na samom početku ima „pet roditelja“ i opet jedan potpuno nov pristup odgajanju i vaspitanju, daleko opušteniji nego pre. Oni često odrastaju sa najmanje pritiska od strane roditelja, sami sebe istražuju i postaju u najvećoj meri „ono što treba da budu“ jer im je dozvoljeno mnogo više nego prethodnoj deci koja su probila led za sve zabrane i kazne i trasirala put trećem članu o kome još i posebno brinu  jer „on/a je mali/a“. Svako bira ulogu koja je slobodna.

Da sumiramo, to nisu deca „istih“ roditelja jer kako kažu: „Prvo dete smo kupali u kadici u spavaćoj sobi, drugo nad kadom ili lavaboom u kupatilu, a treće eno ga kupa se samo“.

2 komentara

Napiši odgovor

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE