Donirajte

Uticaj nasilnog iseljenja na zdravlje deteta

by , 13. Feb 2020.

Iseljenje gura porodice dublje u siromaštvo, narušava stabilnost njihovog svakodnevnog života i smanjuje sposobnost roditelja da pomognu svojoj deci da se izbore sa tim izazovima. Dok se istraživači i dalje trude da pronađu tačne podatke koji pokazuju koliko je dece godišnje pogođeno ovim problemom, postoji još jedno pitanje koje je otvoreno – uticaj iseljenja na zdravlje dece. Inspirisan ličnim iskustvom, Gabrijel Švarc, jedan od stipendista Fondacije Novak Đoković, odlučio je da popuni ovaj jaz u literaturi o javnom zdravlju.

Iseljenje može dovesti do brojnih negativnih posledica za porodice – uključujući depresiju, slabije zdravlje i veći nivo stresa. Za decu nestabilnost izazvana ovim problemom može rezultirati lošijim ishodima u obrazovanju, zdravlju i budućem zaposlenju. Iseljenje među američkom decom je uobičajeno. Nijedna federalna ili čak državna agencija ne prati te informacije na način koji je dostupan, tako da najbolje procene daju veće ankete.

Nedavno istraživanje Univerziteta Prinston pod nazivom ’Fragile Families’ (Ugrožene porodice) otkrilo je da 1 od 7 dece koja žive u američkim gradovima iskusilo je iseljenje do svoje 15. godine života.

S obzirom da studija uzima u obzir samo formalna iseljavanja, onda to može biti i netačan broj. Vlasnici stana takođe mogu da izbace stanare tako što stanove naprave neprlikadnim za život ili koriste pretnju pravnim postupkom kao način da zastraše stanare i isteraju ih iz svojih domova. Dakle, stvarni broj dece koja su izložena iseljenju može biti mnogo veći. Studija iz Milvokija u Viskonsinu, otkrila je da je između 2009. i 2011. jedna od deset porodica koje iznajmljuju životni prostor bila prisiljena da napusti svoj dom. Podaci iz 2013. godine pokazali su da jedna od osam siromašnih porodica koje iznajmljuju stan ne može da plati stanarinu, a svaka osma porodica veruje da će uskoro biti iseljena. To je poražavajući podatak.

Centar za razvoj deteta pri Univerzitetu Harvard i Fondacija Novak Đoković su pokrenuli Đoković stipendije 2016. godine, sa ciljem da stvore novu generaciju lidera koji će koristiti nauku za inovacije u pristupu ranom detinjstvu. Gabrijel je jedan od četiri studenta sa Harvarda kojima je dodeljena stipendija ove godine.

Centar za razvoj deteta pri Univerzitetu Harvard i Fondacija Novak Đoković su pokrenuli Program stipendiranja mladih naučnika i inovatora Fondacije Novak Đoković  2016. godine, sa ciljem da stvore novu generaciju lidera koji će koristiti nauku za inovacije u pristupu ranom detinjstvu. Gabrijel je jedan od četiri studenta sa Harvarda kojima je dodeljena stipendija ove godine.

Gabrijel Švarc, jedan od naših stpendista i student četvrte godine doktorskih studija o zdravlju stanovništva, što je program postdiplomskih studija umetnosti i nauka na Univerzitetu Prinston u saradnji sa Fakultetom za Javno Zdravlje T.H. Chan Univerziteta Harvard, misli da uticaj ovog iseljavanja na decu nije dovoljno istražen.

„Potrebno nam je više istraživanja koja su fokusirana na promenu onog pristupa koji utiče na zdravlje dece i njihovo učenje. Istraživanje o iseljenju je jedan od akutnijih pitanja za decu iz porodica sa malim primanjima. Jedno treba istražiti – apstraktno i u izolaciji – kako mobilnost prebivališta, porodična nestabilnost i finansije domaćinstva utiču na razvoj dece. Ali iseljenje je nešto što može da promeni sve te stvari odjednom, tako da njihovo istraživanje kao zasebnih problema promašuje čitav opseg onoga kroz šta prolaze porodice. A ukoliko vidimo da iseljenje narušava zdravlje deteta, sprečavanje toga može biti mnogo lakši način da se pristupi svakom od ovih problema izloženosti“.

Deo Gabrijelovog cilja je da postavi pitanje kako fenomeni koji su već dobro proučeni u urbanoj sociologiji – iseljavanje, segregacija, sprovođenje zakona, društveno raslojavanje – utiču na zdravlje siromašnih zajednica i razvoj dece.

Takva vrsta istraživanja zahteva rad u više disciplina, tako da je Program stipendiranja mladih naučnika i inovatora Fondacije Novak Đoković bio prirodan izbor za njegov program. Centar za razvoj deteta pri Univerzitetu Harvard i Fondacija Novak Đoković su pokrenuli Programa stipendiranja mladih naučnika i inovatora 2016. godine, sa ciljem da stvore novu generaciju lidera koji će koristiti nauku za inovacije u pristupu ranom detinjstvu. Gabrijel je jedan od četiri studenta sa Harvarda kojima je dodeljena stipendija ove godine.

Nedavno istraživanje Univerziteta Prinston pod nazivom ’Fragile Families’ (Ugrožene porodice) otkrilo je da 1 od 7 dece koja žive u američkim gradovima iskusilo je iseljenje do svoje 15. godine života.

Nedavno istraživanje Univerziteta Prinston pod nazivom ’Fragile Families’ (Ugrožene porodice) otkrilo je da 1 od 7 dece koja žive u američkim gradovima iskusilo je iseljenje do svoje 15. godine života.

Njegovo iskustvo kao zdravstvenog savetnika u dečijoj zdravstvenoj klinici inspirisalo ga je da postavi formalna epidemiološka pitanja o nasilnom iseljenju na koja bi doktori i zakonodavci mogli da utiču i sa kojima bi opštinski zdravstveni savetnici mogli da nastave političke diskusije na ovu temu. Zato je odlučio da kao temu svoje doktorske disertacije uzme uticaje nasilnog iseljenja na dečije zdravlje, i da izučava da li nasilno iseljenje povećava rizik od trovanja olovom ili narušava njihov kognitivni razvoj.

„Svaki put iznova najhitniji problem mojih klijenata je bio smeštaj: nasilno iseljenje, osećaj opterećenja izazvan kirijom, pokušaj da se pronađe sigurno mesto za podizanje dece. Nesigurnost smeštaja uznemirava gotovo sve u njihovim životima. Isterala je troškove hrane i obrazovanja iz fokusa; izvrnula je naopako dečije rutine i rastavljala porodice, a roditelji su bili pod stresom i osećali se nesposobnim da troše onoliko vremena sa decom koliko bi oni želeli. Nekoliko mojih klijenata čiji se smeštaj stabilizovao tokom našeg zajedničkog rada kasnije su pronašli bolje poslove, osećali se sigurnije u svoj život i ostajalo im je više novca na kraju meseca koji su oni onda mogli da ulože u dobrobit svoje dece. Ali porodice koje nisu mogle da pronađu stabilno mesto za život često su nestajale sa mape ili su se njihova deca iznova pojavljivala sa istim bolestima“, kaže Gabrijel.

Sa objavljivanjem knjige Iseljeni (Evicted) autora Metjua Dezmonda 2016. godine, svesnost javnosti o kritičnom nivou stope nasilnih iseljenja je počela da raste. A porodice sa decom su izložene većem riziku od drugih odraslih osoba.

Pitanje zašto je ovo tako ostaje nerazjašnjeno.

Gabrijelova pretpostavka je da se uglavnom radi o novcu. Podizanje dece je skupo, a sve manja podrška vlade porodicama sa malim primanjima znači da je sve manje javnog novca za raspodelu. Deca se razboljevaju, što odvlači roditelje sa posla. Može se javiti potreba za čuvanjem dece ili jaslicama, a obrazovanje, zdrava hrana i mogućnosti da istražuju svoja interesovanja mogu biti skupi. Roditelji s malim primanjima su u neizvesnom ekonomskom položaju; jedno greška, poput jače prehlade koja vas drži nedeljama van platne liste, može vas toliko unazaditi po pitanju kirije da je nikad nećete nadoknaditi.

Etnografski rad Metjua Dezmonda ukazuje i na druge uzroke. Uobičajena igra može ugroziti decu: deca su „preglasna“ (mnogi gradovi imaju pravilo da se ljudi isele ako je policija previše puta pozvana, na primer zbog buke), slučajno oštećenje imovine itd može biti uzrok izbacivanja porodica iz iznajmljenog smeštaja, čak i ako je manji prekršaj. Postoji vrlo malo prostora za decu u porodicama sa malim primanjima.

Za decu nestabilnost izazvana ovim problemom može rezultirati lošijim ishodima u obrazovanju, zdravlju i budućem zaposlenju.

Za decu nestabilnost izazvana ovim problemom može rezultirati lošijim ishodima u obrazovanju, zdravlju i budućem zaposlenju.

Dokazi upućuju na to da iseljenje ima široko remetilački efekat, što dovodi do nižeg kvaliteta smeštaja, selidbe u opasnije delove grada, depresiju roditelja, stres, pogoršano siromaštvo, narušavanje društvenih veza iseljenih porodica, i generalno lošije zdravlje. Sve to dolazi uz haos preseljenja generalno: istraživanja o stambenoj nestabilnosti pokazuju da iznenadne promene u fizičkom prostoru i dnevnim rutinama dece veliki je izazov za zdrav kognitivni razvoj i održavanje bliskih odnosa unutar porodica.

„To je ubistvena kombinacija: dublje siromaštvo i produžen, neublažen stres. Ali ima još mnoga posla da se uradi pre nego što istraživači budu imali jasnu kliničku sliku o svim zdravstvenim efektima koje iseljenje ima ili nema. Ja mislim da iseljenje može da dovede do povećane izloženosti toksinima iz okoline, na primer, kao i narušenoj sposobnosti učenja“.

Ako se pokaže da je to tačno, tvorci politika imaju mnogo mogućnosti za sprečavanje štetnih uticaja iseljenja. Gabrijel predlaže da se nakon iseljenja angažuju stručna lica koja će raditi sa decom koja su bila izložena iseljenju: da se pomogne roditeljima da nađu bolje zaposlenje i siguran smeštaj, da se deci omogući rad sa psiholozima i da se pruži podrška roditeljima u zakonskom zastupanju u procesu borbe za svoja stambena prava koja su često prekršena od strane stanodavca usled čega se i dogodilo iseljenje na prvom mestu. Naravno, kaže on, najefikasniji način da se zaštite deca je omogućavanje stanovanja pristupačnijim: povećanje plata, izgradnja stambenog prostora za ljude sa manjim primanjima, da se lakše dođe do vlasništva nad nekretninom uz pomoć državnih institucija i obnavljanje saveznih državnih programa stambenog zbrinjavanja. Ove promene su teže, ali su neophodne za dugoročno, održivo rešenje za porast problema iseljenja.

Dodali bismo da podržavanje bistrih mladih umova poput Gabrijelovog je još jedan način da rešimo ozbiljne probleme, poput iseljenja.

„Želim da pomognem deci da napreduju. Nadam se da će moje istraživanje pomoći zajednicama da se zajedno suoče sa zdravstvenim nejednakostima, i da oblikuje pristup. Biće potrebno da svi mi – roditelji, zajednice, politički pokreti, obrazovni radnici, istraživači – postignemo stvarne promene za decu“, kaže Gabrijel.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE