Depresija može da izazove smetnje u socijalnom, emocionalnom i akademskom razvoju najmlađih ne samo u detinjstvu već i kasnije tokom života. Ipak, malo je poznato šta doprinosi razvijanju depresivnih simptoma kod mališana. Istraživači sa Univerziteta Misuri ustanovili su da nivo jezičkih sposobnosti koje deca poseduju u ranom uzrastu može da predvidi verovatnoću pojave dečje depresije.

Napredak u istraživanjima mentalnog zdravlja dece

Kit Herman, profesor sa Univerziteta Misuri – Kolumbija, otkrio je da su deca koja su od treće godine doživela mali nivo jezičke stimulacije sklonija zakasnelom jezičkom razvoju dok ne krenu u školu, kao i da imaju tri puta veće šanse da obole od depresije do trećeg razreda.

Očigledno je da je obim jezika kojem su deca izložena u ranom detinjstvu veoma važan za njihov razvoj. Bilo da jezik slušaju i koriste u vrtiću, razgovoru sa roditeljima i starijom braćom i sestrama ili putem medija kao što su televizija ili knjige, veća izloženost jeziku i vokabularu doprinosi pripremi mališana za društveni i akademski uspeh kada započnu svoje formalno obrazovanje. Ukoliko deca već imaju izražene jezičke poteškoće i, kao posledica toga, probleme u socijalnom i akademskom kontekstu do prvog razreda, vrlo je verovatno da će nastaviti da zaostaju za svojim vršnjacima, što može da rezultira negativnim mišljenjem o sebi i depresivnim simptomima do trećeg razreda, ističe Herman. 

Herman je zajedno sa timom stručnjaka ispitivao podatke studije koja je sprovedena na Havajima a u kojoj je učestvovalo 587 mališana, uglavnom iz siromašnih porodica. Podaci su obuhvatali jezičke veštine i stepen jezičke stimulacije mališana kod kuće od njihove treće godine (npr. prebrojavanje knjiga i ostalog štampanog materijala koji su deci bili dostupni). Istraživači su uzeli u obzir to koliko češto roditelji razgovaraju sa detetom, kao i koliko jezika je dete u prilici da čuje oko sebe kako bi utvrdili da li je kućno okruženje adekvatno za učenje. Deca su prošla test jezičkih sposobnosti u prvom razredu, a potom i ispitivanje depresivnih simptoma u trećem. I pored varijabli kao što su siromaštvo, dečji temperament i depresija majke, istraživanje je otkrilo da su učenici koji su bili više izloženi jeziku uz odgovarajuću jezičku stimulaciju kao trogodišnjaci u većini slučajeva pokazali bolje od prosečnih jezičkih veština u prvom razredu. Oni su takođe imali mnogo manje šanse da se suoče sa depresijom u trećem razredu. Sa druge strane, kod dece kojoj je nedostajala adekvatna jezička stimulacija u ranom detinjstvu uočena je veća verovatnoća da pokažu više nego skromne jezičke sposobnosti i da iz tog razloga dožive depresiju.

Lek za depresiju

Ovakva otkrića su značajna zato što možemo da identifikujemo ključne faze dečjeg razvoja koje mogu da odrede mentalno zdravlje najmlađih tokom života i njihove profesionalne karijere. Uz razumevanje da je količina jezika kojoj je dete izloženo u prvim godinama važna, možemo preventivno da delujemo i osmislimo posebne programe kako bismo pomogli roditeljima i vaspitačima da unaprede izloženost jeziku tokom kritičnog perioda dečjeg razvoja. Osim toga, možemo da identifikujemo učenike prvog razreda kojima nedostaju jezičke veštine i posvetimo im dodatnu pažnju kako bismo im omogućili da nadoknade zaostatak u pogledu svog akademskog i socijalnog razvoja pre nego što postanu depresivni, navodi Herman.

U cilju sprečavanja pojave depresije kod najmlađih, Herman predlaže narativni pristup u interakciji i igri sa malom decom. Umesto da postavljaju previše pitanja, roditeljima se savetuje da stalno podstiču razgovor sa mališanom tokom različitih aktivnosti i prepuste mu da on vodi glavnu reč.

Otkrili smo da usmeravanjem roditelja da ostvare ovakvu vrstu interakcije sa svojom decom, ona doprinosi ne samo razvoju njihovog vokabulara već i socijalnih veština, ističe Herman.

Copyright: FamVeld

„Granice mog jezika su granice mog sveta“

Uz roditelje koji traže način na koji mogu da izleče depresiju, rešavanje delikatnijeg pitanja – kao što su mame i tate kojima laptop, mobilni telefoni i ostala tehnologija odvlače pažnju za trpezarijskim stolom – može da unapredi interakcije koje se pozitivno odražavaju na jezički razvoj dece. Promene, kao što je razgovor sa mališanom tokom porodičnog ručka ili angažovanost roditelja kako bi izdvojili dovoljno vremena i češće čitali svom detetu, ne samo da mogu da ga pripreme za akademski uspeh kasnije tokom života, zaključuju stručnjaci, već i brinu o njegovom mentalnom blagostanju.

Poznati filozof Ludvig Vitgenštajn jednom je rekao: „Granice mog jezika su granice mog sveta“. U tom smislu, jasno je da će jezička nesposobnost ne samo izložiti dete omalovažavanju i isključenju iz društvenih tokova već će potencijalno usporiti njegov razvoj. Um svakog mališana prepun je neverovatnih pitanja, kreativnih ideja i pametnih misli koje čekaju samo „jednu“ priliku da oblikovane kroz reči ugledaju svetlo dana. Zato roditelji imaju ključnu ulogu u tome da im takvu priliku što pre omoguće.

The post Da li ste znali da rana jezička stimulacija štiti decu od depresije? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Što više deca čitaju, njihova veština čitanja biće sve bolja i sve više će saznavati o svetu koji ih okružuje. Sa druge strane, mališani koji manje praktikuju ovakvu aktivnost obično imaju poteškoće sa čitanjem – plaše se da čitaju naglas jer misle da neke reči neće pravilno izgovoriti, ili sporije čitaju i potrebno im je više vremena da pređu nekoliko stranica knjige u odnosu na ostale vršnjake. Za njih čitanje postaje svojevrsna borba, pa se trude da ga izbegnu kad god je to moguće.

Motivisati decu da čitaju jedan je od težih zadataka sa kojim se svaki roditelj i nastavnik suoči pre ili kasnije. Zato je važno da prvo porazgovarate sa mališanom i otkrijete razloge zbog kojih ne voli ili ne želi da čita. To će vam olakšati da pronađete najbolji način da podstaknete svoje dete da zavoli knjige i otkrije zašto je čitanje ne samo korisno već i interesantno.

Svaki dan tokom letnjeg raspusta, posle doručka pa sve do ručka, mama je sestri i meni zadavala da pišemo sastave. Iako sam u početku to mrzeo, vremenom sam sve više uživao da iskustva i stvari koje sam doživeo i video, kao i svoja osećanja, prenesem na papir. Mami mogu da zahvalim što je podstakla moju ljubav prema pisanju – rekao je jednom prilikom Džejk Markionet, najmlađi pisac na Njujork Tajms listi bestselera i najmlađi autor u istoriji izdavačke kuće Penguin Books, koja je sa ovim poznatim izdavačem potpisala ugovor.

Copyright: Soloviova Liudmyla

Razlozi zbog kojih neka deca ne vole da čitaju:

1. Mama, zar ekranizovani romani nisu interesantniji i praktičniji od štampanih izdanja?

Čuda tehnike već neko vreme omogućavaju ljudima da u aktuelnim naslovima i književnim klasicima uživaju na nov, moderan način. Priče i knjige kao izvor virtuelnih svetova dobile su konkurenciju koja je zavodljiva, jer zahveta manje napora. Umesto da čitamo i zamišljamo, sada je dovoljno samo da se udobno smestimo i odgledamo Harija Potera na DVD-u ili Gordost i predrasude na nekom od televizijskih kanala.

2. Čitanje je dosadno.

Ne očajavajte ukoliko je ovo odgovor vašeg deteta na čitanje suvoparne lektire u školi. Umesto toga, potrudite se da ga kod kuće sačeka mnoštvo knjiga i drugih sadržaja koji su u skladu sa njegovim interesovanjima. Na taj način osvojićete njegovu pažnju. Zaokupljeno avanturama najdražeg junaka, dete neće biti ni svesno toga da je za samo nekoliko dana pročitalo više od 100 strana.

3. Voleo bih da je čitanje knjiga podjednako zabavno kao igranje u parku.

Za neke mališane, posebno one koji imaju poteškoće sa čitanjem, knjige izazivaju uznemirenost. Čak i deca koja nemaju takve probleme, posle napornog dana provedenog u školi radije će otići napolje da se igraju sa drugarima umesto da opet nešto čitaju. Potrudite se da čitanje više ne doživljavaju kao obavezu kako bi mogli u njemu da uživaju.

4. Nemam vremena da čitam knjige.

Deca imaju mnogo obaveza. Njihov dan ispunjen je u potpunosti: škola, treninzi, prijatelji, rešavanje domaćih zadataka i pomaganje oko kućnih poslova. Zato pomozite mališanu da reorganizuje svoj raspored kako bi se u njemu našlo mesta i za čitanje.

Copyright: ESB Professional

Dodatni saveti kako da vaše dete postane strastveni čitalac

1.    Podstaknite ih da sami pronađu odgovore na svoja pitanja

„Mama, koliko je Sunce udaljeno od Zemlje? ”¦ kako je kornjača uspela da pobedi zeca u trci?…“ Samo u toku jednog dana deca mogu da postave zilion pitanja i ne umore se od smišljanja novih. Zato iskoristite njihovu radoznalost. Kada vas sledeći put nešto pitaju, nemojte odmah da im odgovorite. Umesto toga neka otvore enciklopediju ili knjigu i sami potraže odgovor. Lišeni vašeg odgovora moraće da posegnu za drugim, alternativnim rešenjem, tj. da čitaju. Pretvorite čitanje u potragu za informacijama kao blagom!

2.    Stvorite ambijent koji će ih motivisati da čitaju

Svaki roditelj voli da dekoriše dečju sobu tako da mališanu boravak u njoj učini što lepšim i prijatnijim. Ipak, umesto tapeta sa Pokemonima ili Moćnim rendžerima, okačite sličice sa scenama iz njihove omiljene priče ili knjige, kao kada je Pepeljuga na stepenicama zamka izgubila staklenu cipelicu, ili tri musketara koji su ukrstili mačeve kao znak svog čuvenog pozdrava. Takođe, odredite kutak u svom porodičnom domu za mini-biblioteku sa kolekcijom knjiga omiljenog žanra vašeg mališana.

3.    Neka vam razni pokloni i nagrade posluže kao „mamac“

Poklonite mališanu lepo ukrašenu korpu sa olovkama, markerima, šarenim papirima, bukmarkerima i ostalim priborom koji koristimo kada nešto čitamo ili pišemo. Kao nagradu za svaku knjigu koju su pročitali ili svaku ispisanu stranicu eseja, obradujte ih novom knjigom, olovkama ili sličnim stvarima koje imaju literarnu konotaciju.

Copyright: Vasilyev Alexandr

4.    Učinite čitanje zabavnim

Neka čitanje i pisanje postanu deo igre – npr. obezbedite sve što je potrebno za pravljenje menija zamišljenog restorana ili predložite čitanje priče naglas plišanim igračkama ili lutkama. Pozovite mališana da vam se pridruži u takmičenju ko će pre da pročita knjigu. Takođe, možete da primenite metodu Džejkove mame. Ili pozovite drugare svog deteta na zabavno književno veče i koristite uticaj vršnjaka na vaše dete, koji u ranom uzrastu nije zanemarljiv, u pozitivnom smeru. Uživite se u čitanje priče i neka glavni junaci progovore vašim izmenjenim i smešnim glasovima. Zadajte im da dodele osobine različitih likova iz knjige ljudima iz okruženja, kao što su njihovi prijatelji, porodica i poznanici. Povezivanje izmišljenih književnih likova sa osobama iz stvarnog sveta dobar je način da deca zapamte priču dok je sa uživanjem slušaju. Osim toga, neka zapišu i istraže značenja, sinonime i antonime svake neobične ili nove reči na koju su naišli tokom čitanja. Pre svega budite kreativni kako biste podstakli njihovu ljubav prema knjigama i drugim pisanim sadržajima.

5.    Dozvolite im da kopiraju vaš pozitivan primer

Deca vole da oponašaju svoje roditelje. Iz tog razloga važno je da im date dobar primer. Čitajte knjige, ne samo „pred njima“ već i „sa njima“. Pokažite im svoju ljubav prema knjigama i odaberite dobro vreme za čitanje, bilo da je to pred odlazak na spavanje ili dok ste u parku. Pročitajte im naslove novinskih članaka kako bi stekli naviku da budu u toku sa aktuelnim dešavanjima. Postanite uzor koji će ponosno slediti.

Kako ste vi podstakli svoje dete da zavoli knjige i razvije čitalačke navike? Da li je i zbog čega imalo odbojan stav prema čitanju? Podelite sa nama vaša iskustva, priče i savete.

The post Kako da podstaknete dete da obogati svoju listu pročitanih knjiga appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Meni je to pitanje ostalo u sećanju, a pamtim da sam obično odgovarala kako bih želela da prodajem sladoled i da skupljam teniske loptice na Vimbldonu! Smešno, zar ne? Pa, deca ponekada zaista imaju maštovite ideje o tome čime bi želeli da se bave kada odrastu…

Međutim, i tu postoji svojevrstan „šablon“, jer klinci obično biraju poznate i priznate poslove kao što su profesija lekara, medicinske sestre, nastavnika ili mašinovođe. Sa druge strane, u 2014. neka od najčešćih zanimanja su stručnjak za digitalni marketing, instruktor zumbe ili, na primer, analitičar, a njih nikada nema među maštarijama dece. Pitanje je – zašto?

Među 259,000,000 članova mreže LinkedIn ovi najtraženiji poslovi skoro da nisu ni postojali pre šest godina¹. Uprkos trenutnoj situaciji na tržištu rada, utisak je da današnja deca žive u zastarelom svetu, koji se zasniva na stručnim i tradicionalnim zanimanjima. Ako se poslovni svet drastično promenio u poslednjih osam godina, na koji to način pripremamo decu za budućnost kada nismo u stanju da predvidimo šta će se desiti za narednih 15 godina? Kako možemo da uskladimo ono što svakog dana uče u školi sa poslovima budućnosti, a da ih u isto vreme motivišemo i podstaknemo da se opredele baš za neki od njih?

Photo credit: evilpeacock / Foter / Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)

Dok kodiranje postaje deo nastavnog plana i programa u osnovnim školama, Primary Futures nastoji da pruži odgovore na ova pitanja. Reč je o nastavku veoma uspešnog programa pod nazivom Inspiring the Future u kojem učestvuje 75% svih državnih srednjih škola u Velikoj Britaniji. Čak 13,500 volontera posećuje škole i učenike, i upoznaje ih sa tim kako izgleda njihov dan na poslu. Tako mogu da zainteresuju decu za karijere o kojima ranije nisu razmišljala, a njihove priče mališanima pomažu da prošire svoje vidike i da stvore neke nove ambicije. Deca, takođe, mogu da uvide koliko je važna sposobnost računanja, pisanja i čitanja za svaki posao.

Russell Hobby, generalni sekretar Nacionalnog udruženja direktora škola, podržao je ovaj program:

Za osnovce nije lako da se uspostavi veza između onoga što uče u školi i načina kako da to znanje primene u poslovima kojima će se baviti kada odrastu. Cilj Primary Future je da to promeni. Ovaj program ne služi da pruža savete o pojedinim zanimanjima, ili da jedanaestogodišnjake opredeli za jednu profesiju kojom će se baviti u budućnosti. Reč je o tome da se deci otvore i prošire vidici na temu šta bi mogli da rade jednog dana. Za učenike je, takođe, korisno da steknu uvid u praktične zahteve tržišta rada, što može da ih motiviše da unaprede svoju sposobnost čitanja, pisanja i računanja.

Potrebno je da našoj deci i mladim ljudima pomognemo da sagledaju mogućnosti koje su im dostupne, tako da shvate zašto je važno da uče i učeći razvijaju svoje ambicije. Nikada nije suviše rano za tako nešto. Takođe, neophodna je i bolja povezanost škola sa tržištem rada.”¹

S obzirom na to da su u pitanju deca i da se trenutak kada će početi da rade čini još suviše dalekim, aktivnosti volontera obuhvataju:

• Volonteri govore o svojim zanimanjima i mogućnostima koje postoje
• Govore o svojim biografijama i o tome kako su počeli da se bave određenim poslom.
• Čitaju deci ili slušaju decu kako čitaju i govore o tome koliko je važna sposobnost čitanja i pisanja.
• Govore o matematičkim veštinama koje su im bile potrebne i osmišljavaju određene aktivnosti koje deca pokušavaju da izvedu.
• Imaju ulogu sudija u školskim takmičenjima

Photo credit: Referenceace–Switching Gears / Foter / Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 2.0 Generic (CC BY-NC-SA 2.0)

Budućnost deluje sve neizvesnije. To je svet koji će naša deca da naslede. Koji je najbolji način da ih pripremimo za ono što ih čeka i kako možemo da im obezbedimo spektar izbora i mogućnosti? Škole nisu stakleno zvono koje štiti decu do trenutka kada su slobodna da zakorače u veliki, otvoreni svet. One se svakodnevno trude da osposobe učenike da se nose sa sadašnjim trenutkom, i sa onim što im budućnost donosi. Kako u pogledu onoga što uče iz određenih predmeta, tako i u pogledu veština kojima tokom školovanja ovladavaju. Kako vi možete da pomognete? Ukoliko ste zainteresovani da se pridružite mnogobrojnim volonterima koji posećuju škole, više informacija možete naći na ovom linku.

Kako bi deca verovala u svoje snove, potrebno je da im pružimo nešto o čemu će moći da maštaju. Zar ne?

Resources:

1. http://talent.linkedin.com/blog/index.php/2014/01/top-10-job-titles-that-didnt-exist-5-years-ago-infographic
2. http://www.inspiringthefuture.org/schools-colleges/primary-schools.aspx

The post Šta bi da budeš kada porasteš? appeared first on Novak Djokovic Foundation.