Bez obzira na to da li je vaša ćerka nova Bijonse ili voli da pevuši samo za sebe, sva deca imaju korist od muzičkog obrazovanja. Istraživanja pokazuju da poznavanje nota i te kako može da pomogne mališanima da intelektualno napreduju.

Više od obične muzike

Istraživanja su pokazala da muzičko obrazovanje pomaže deci da dobro nauče i ostale predmete u školi, i da unaprede sposobnosti i veštine koje koriste u drugim sferama života. Meri Lehrisen, izvršni direktor Nacionalnog udruženja muzičkih umetnika, udruženja koje promoviše prednosti muziciranja, kaže:

Pevanje u horu, slušanje muzike, ili ples, uz određene taktove, donosi višestruku korist za mališane tokom njihovog školovanja.

Za muziciranje je potrebno više od glasa ili ruku na instrumentu; potrebno je da dete koje uči muziku ovlada brojnim veštinama, jer će ih često koristiti istovremeno. Na primer, ljudi koriste uši i oči, kao i velike i male grupe mišića, kaže Kenet Gilmartin, jedan od osnivača “Music Together”, programa ranog muzičkog obrazovanja za decu u vrtićima, gde mališani na časovima učestvuju zajedno sa roditeljima ili vaspitačima.

Muzičko obrazovanje stimuliše sve vrste učenja. Ne radi se o tome da nas Mocartova muzika čini pametnijima, već je zapravo reč o integrisanoj, stimulativnoj razonodi ili aktivnosti – kaže Gilmartin.

Copyright: Juta

Jezički razvoj

Kada pogledate decu od 2 do 9 godina, jasno je da muzika doprinosi jezičkom razvoju, koji je veoma važan u ovom uzrastu – kaže Lehrisen.

Iako se deca rađaju sa urođenom sposobnošću da dešifruju zvuke i reči, muzičko obrazovanje im pomaže da takve sposobnosti još više unaprede. Po njenim rečima, odrastanje u muzičkom okruženju često veoma pozitivno utiče na jezički razvoj kod dece. Međutim, Lehrisen dodaje da ti urođeni kapaciteti moraju da se jačaju, vežbaju i podstiču, kod kuće, ili u formalnijem muzičkom okruženju – školi.

Prema analizi Dečije muzičke radionice, uticaj muzičkog obrazovanja na jezički razvoj može da se uoči na mozgu: Nedavne studije jasno su pokazale da muzičko obrazovanje fizički razvija deo leve strane mozga koji je odgovoran za govor i razumevanje jezika, koji može da pokrene moždane vijuge na specifičan način. Povezivanje poznatih pesmica sa novim informacijama takođe može da pomogne da deca takve informacije lakše zapamte.

Veza muzike i jezičkog razvoja korisna je i za društveni razvoj dece.  Dr. Kajl Prut, klinički profesor dečije psihologije na Jejlovoj medicinskoj školi i muzički edukator, ističe:

Jezički razvoj vremenom teži da unapredi one delove mozga koji doprinose procesuiranju muzike. Govor je osnova društvene egzistencije. Muzičko iskustvo jača kapacitet verbalne sposobnosti.

Veći koeficijent inteligencije

Studija E. Glen Šelenberg, na Univerzitetu Toronto u Misisagi, objavljena u izdanju “Psihološke nauke” iz 2004. godine, otkrila je mali porast koeficijenta inteligencije kod šestogodišnjaka, koji su svake nedelje imali časove pevanja i klavira. Šelenberg je omogućila da desetak mališana, uzrasta od 6 godina, pohađa časove pevanja i klavira, i to u periodu od devet meseci. Druga grupa šestogodišnjaka je išla na dramsku sekciju (kako bi se videlo da li generalno izlaganje dece umetnosti nasuprot izloženosti samo muzici pravi neku razliku), dok treća grupa dece nije pohađala nikakve časove. Koeficijent inteligencije dece se zatim proveravao pre njihovog polaska u školu, a onda ponovo pre drugog razreda.

Deca koja su pohađala časove muzičkog tokom školske godine na testovima inteligencije imala su tri boda više od ostalih grupa. Deca sa dramske sekcije nisu ostvarila isti uspeh na testovima, iako su značajno unapredila svoje društvene veštine i ponašanje u odnosu na decu koja su pohađala samo časove muzičkog.

Mozak brže radi

Istraživanja pokazuju da mozak muzičara, čak i dece, funkcioniše drugačije od onih ljudi koji se ne bave muzikom. Dr. Erik Rasmusen, direktor odseka za rano muzičko obrazovanje na Džon Hopkins Univerzitetu, gde predaje specijalizovan muzički program za decu uzrasta od dva meseca do devet godina, ističe:

Određena neurološka istraživanja pokazuju da je kod dece koja imaju direktan kontakt sa muzikom primetan veći rast moždane aktivnosti nego kod ljudi bez muzičkog treninga. Kada ste muzičar i svirate instrument, morate više da koristite mozak.

Zapravo, studija koju predvodi Elen Viner, profesor psihologije na Bostonskom koledžu, i Gotfrid Šlaug, profesor neurologije na Beth Israel Deaconess medicinskom centru i Hardvardovoj medicinskoj školi, otkrili su da su deca koja su 15 meseci išla na nedeljne časove muzičkog obrazovanja i praksu unapredili sposobnost prepoznavanja zvukova. Takođe, došlo je do poboljšanja finih motoričkih sposobnosti, dok su snimci pokazali da je došlo do razvoja sinapsi koje su direktno povezane sa tim sposobnostima (prema izveštaju Dana fondacije, privatne filantropske organizacije koja podržava istraživanja mozga).

Prostorno – vremenska orijentacija

Istraživanje je otkrilo i uzročno-posledičnu vezu između muzike i prostorne inteligencije, što znači da razumevanje muzike može da pomogne deci da vizualizuju razne elemente koji idu jedni uz druge, kao što se dešava i kada rešavaju zadatak iz matematike.

Prut, koji je pomogao osnivanje udruženja “Performing Arts Medicine Association”, objašnjava:

Imamo pouzdane podatke da muzičko obrazovanje unapređuje prostorno – vremensku orijentaciju kod dece.

Ove sposobnosti dolaze do izražaja prilikom rešavanja zadataka u više koraka, koji se javljaju u arhitekturi, inženjerstvu, matematici, umetnosti, igricama, a posebno u radu sa kompjuterima.

Bolji rezultati na testovima

Studija koju je 2007. godine objavio Kristofer Džonson, profesor muzičkog obrazovanja i muzičke terapije na Univerzitetu u Kanzasu, otkrila je da su učenici u osnovnim školama sa programima naprednog muzičkog obrazovanja postizali oko 22 odsto bolje rezultate iz engleskog i 20 odsto bolje rezultate iz matematike na standardizovanim testovima, u poređenju sa školama sa manje kvalitetnim muzičkim programima (bez obzira na društveno-ekonomske razlike među školama ili mestima gde se škole nalaze). Džonson tu poredi koncentraciju koju zahteva muzički trening, sa fokusom potrebnim za postizanje dobrih rezultata na standardizovanim testovima.

Osim rezultata na testovima, Džonsonova studija ukazuje na pozitivne efekte koje kvalitetno muzičko obrazovanje može da ima na uspeh deteta. Lehrisen objašnjava ovaj psihološki fenomen u dve rečenice:

Škole koje imaju rigorozne programe i visoko kvalitetne nastavnike muzičkog i likovnog, verovatno imaju visoko kvalitetne nastavnike i iz drugih predmeta. Okruženje u kom ima mnogo ljudi. koji rade kreativne, pametne i zanimljive stvari sa svojim učenicima, može pozitivno da utiče i na ljude koji to ne čine i tako ih podstakne da poboljšaju svoj način edukacije.

Međutim, tu nije kraj. Zajedno sa boljim rezultatima iz zadataka koji se zasnivaju na koncentraciji, muzički trening može da pomogne da se unaprede osnovne sposobnosti pamćenja. Prut napominje:

Formalno obrazovanje u muzici povezano je sa ostalim kognitivnim sposobnostima, kao što je verbalna sposobnost prisećanja. Ljudi, koji su imali formalan muzički trening, se prilično dobro sećaju verbalnih informacija sačuvanih u memoriji.

Muzikalnost

Muzika može da pomogne vašem detetu da bolje uči i bude uspešno u ostalim zadacima koje obavlja. Međutim, važno je da znate da nas muzika ne čini pametnijim osobama. Kako Prut objašnjava, prednost muzičkog obrazovanja obuhvata disciplinovanost, učenje pevanja i sviranja, kontrolu izvođenja, pomaže vam da budete deo nečega na šta možete da budete ponosni, čak donosi i sposobnost da napredujete sa manje dobrim nastavnikom.

Važno je da se ne preteruje sa pristupom koliko, i da li, muzika može da vas učini pametnijim. Muzika doprinosi da vaše dete bude zainteresovano i srećno, dok je pamet nešto što dolazi kasnije. Muzika obogaćuje dečiju zainteresovanost za stvari koje donose zadovoljstvo vama i dragim ljudima iz vašeg okruženja.

Copyright: gpointstudio

Iako se neki roditelji nadaju da će, time što dete upišu u muzičku školu, pomoći mališanu da postane bolji đak, primarni razlozi da pruže muzičko obrazovanje svom detetu trebalo bi da budu drugačiji: da mu se pomogne da bude muzikalnije, da ceni sve aspekte muzike, kao i da poštuje proces učenja sviranja nekog instrumenta ili pevanja, što je samo po sebi dragoceno iskustvo za njega.

Na kraju, Rasmusen kaže:

Ogromne prednosti muzike još uvek ne razumemo u potpunosti, ali to je individualna stvar. Muzika je tu zarad muzike. Zahvaljujući muzičkom obrazovanju postajete muzikalni. To vam omogućava da bolje razumete sebe. Vidici su širi kada se bavite muzikom. Vaše razumevanje umetnosti i sveta, načina na koji možete da razmišljate i da se izrazite, su time unapređeni.

Izvor: www.pbs.org

The post Kako muzičko obrazovanje utiče na razvoj dece? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Klinci se sa klasičnom muzikom sreću u detinjstvu, gledajući crtane filmove, ali njena uloga u razvoju deteta značajna je u toj meri da je ne bi trebalo prepustiti slučaju. Benefiti slušanja klasične muzike i muzičkog obrazovanja su brojni, a klince je potrebno pažljivo uvesti u muzički svet, na njima prilagođen način.

Vaše dete će biti ljubaznije, spremnije da pomogne čak 30 puta više u odnosu na vršnjake koji se ne bave muzikom, a sviranje će ga učiniti analitičnim i boljim u rešavanju problema – pokazala su skorašnja istraživanja. Zašto?

Šta se to dešava sa našim mozgom kada ga okružimo klasičnom muzikom?

Da bi procesirao različite elemente, kao što su melodija i ritam, mozak pali brojne motore, a najnovija neurološka istraživanja pokazuju da su tada angažovane obe moždane hemisfere, i to istovremeno! Sve ovo se dešava u deliću sekunde, koliko nam obično i treba da nogom počnemo da „udaramo ritam“ kada čujemo neku dobru melodiju. Međutim, vatromet koji se dešava u glavi slušaoca tek je zagrevanje za ono što se dešava u glavi muzičara. Iako spolja muzičari deluju smireno i opušteno, čitanje nota i izvođenje preciznih pokreta iznutra pokreće pravu žurku. Simultana obrada različitih informacija dešava se u zamršenim, povezanim, neverovatno brzim sekvencama pa sviranje tako angažuje vizuelni, auditivni i motorni korteks. Orkestrirajući sve ove funkcije, trenirani mozak muzičara konstantno razvija i ojačava moždane funkcije.

Razlika između slušanja i sviranja muzike je ta što sviranje razvija finu motoriku, kombinuje matematičku i lingvističku preciznost, dirigovajući aktivnostima i sa leve i sa desne strane mozga. Fini mostić koji povezuje ove hemisfere, corpus callosum, kod muzičara je „istreniraniji“ pa su oni efikasniji i kreativniji u rešavanju problema.

Rano muzičko obrazovanje pomaže u razvoju onih delova mozga koji su odgovorni za govor i razmišljanje. Povezano je, takođe, i sa razvojem prostorne (spacijalne) inteligencije, odnosno sa sposobnošću učenja i razmišljanja u slikama. Mali trik – koristite muziku da decu naučite nečem novom, povezivajući pesmu sa aktivnostima, recimo, pustite Krcka orašćića dok zajednički pripremate kolače.

Rezultati u muzici postižu se tek uz mnogo truda i rada, jer se svaka greška lako čuje, bilo da je reč o raštimovanom instrumentu ili pogrešno pročitanom notnom tekstu, pa deca uče koliko je važno truditi se da bi postignuti rezultat bio bez greške. Na taj način, ona ustvari uče da cene sebe i svoj rad i stiču dobre radne navike. Svako izvođenje muzike, pa makar bilo i u 4 uha, pomoći će detetu da se oslobodi straha i treme, i da preuzima rizik.

Za kraj teksta ostavljam vest da je nauka nedavno dokazala nešto što svi roditelji znaju iz iskustva – uspavanke smiruju puls i smanjuju osećaj boli kod dece. Možda ćete baš večeras odlučiti da decu ušuškate uz malo Mocarta!

Sledeći put kada sa klincima govorite o moru i podvodnom svetu, ne propustite da svoju priču oslikate i muzički – pustite im Akvarijum iz Karnevala životinja, Kamija Sen-Sansa. Ako im to ne bude dosta, pređite na Kokoške i petlove, Kraljevski marš lavova, Kengure, Slona”¦ Ispričajte im da godišnja doba mogu i da čuju – a uz poznatu muziku ih upoznajte i sa „čika“ Vivaldijem, koji je pre 300 godina napisao po jedan koncert za svako godišnje doba.

[divider]

Featured photo: Copyright: Amir Bajrich/Shutterstock.com

The post Značaj klasične muzike za decu appeared first on Novak Djokovic Foundation.