Mi smo veliki i iskusni, a oni mali i neshvaćeni od naše strane, ukoliko bi smo sudili po njihovim rečima. Ja se često sretnem sa komentrom „Ali,mama, ti me ne razumeš!“. To jeste moj problem i moram se truditi da za dobro svog deteta, uložim maksimalan mogući trud, kako bih shvatila to što želi da mi saopšti. Sa druge strane, susrećem se i sa situacijom u kojoj bih ja mogla citirati gorepomenutu rečenicu, jer na moje reči i savete, kao odgovor dobijem prevrtanje očiju, uzdisanje, i totalnu, neskrivenu nepažnju.

Kao bi ste, za početak, Vi dobili nepodeljenu pažnju Vašeg deteta, preporučujem da prilikom sledećeg razgovora o nekim bitnim stvarima, obratite pažnju na sledeće:

• Pronađite pravi momenat za važne priče. Možete odabrati vreme pred spavanje, kada je dete u krevetu, ali nije uspavano, već se zanima nekom igračkom ili knjigom. Sedite pored kreveta ili se i sami ušuškajte pored njega i navedite priču na temu o kojoj želite da razgovarate. Takođe, to može biti i neka šetnja, važno je da se dete oseća opušteno.
• Ako dete na Vašu priču ili savete prevrće oči, skrenite mu pažnju na to i pitajte ga da li to znači da se ne slaže sa Vama.
• Ako gleda na stranu, vrti se, zamolite ga da obrati pažnju i da ćete biti kratki.
• Ugasite TV dok pričate o nečemu bitnom. On odlično skreće pažnju. Verovatno ste do sada primetili da ukoliko je uključen (i na njemu se emituje neki interesantan sadržaj- crtać npr.)dok Vi objašnjavate detetu nešto, ukolko prekinete monolog pitanjem „Razumeš me?“, najčešći odgovor će biti „Šta?!“.

Photo credit: amslerPIX / Foter / Creative Commons Attribution 2.0 Generic (CC BY 2.0)

Takođe, i Vi se morate adekvatno pripremiti za razgovor, što znači:

• Da bi Vas dete saslušalo, i Vi morate pokazati da slušate njega. To znači da kada ono govori o nečemu, bilo da iznosi svoj problem ili Vam daje odgovor na postavljeno pitanje, komentarišite sa „Aha!“, „Stvarno?!“, „Da, jeste tako.“… Klimajte ili odmahujte glavom, kako bi ono uvidelo da ga pratite.
• Ni Vi nemojte biti podložni „skretanju pažnje“. Ne dozvolite da vas telefonski poziv ili poruka prekine. Neumesno je priču o nečemu bitnom prekidati sa „Čekaj čas, samo da se javim, pa nastavljamo!“. Time ćete samo pokazati detetu da je telefonski poziv važniji od toga o čemu želite da pričate. Znači, odaberite pravo vreme i za Vas.
• Ne „držite predavanja“ bez kraja i konca. Priča bez kraja, u kojoj ste Vi glavi narator, zna da umori. Dodatno je to, da ukolkio dete zna da ste skloni tome, u startu će se isključiti i teško da će neka reč dopreti do njega. Ovde neće stići ni do onoga- „Na jedno uho uđe na drugo izađe“.
• Nemojte kritikovati. Ovo je verovatno najteži zadatak za Vas, posebno ako je tema neki detetov propust. Pokušajte da se stavite na njegovo mesto, i da kritiku ublažite na najbolji mogući način, kako je dete ne bi odmah prepoznalo kao takvu.

Photo credit: shonna1968 / Foter / Creative Commons Attribution 2.0 Generic (CC BY 2.0)

Poštujući samo neke od navedenih saveta, i Vi i dete ćete pokazati da umete da slušate jedno drugo. Tako ćete postavite osnove dobre komunikacije, koja je preduslov kvalitetnog odnosa. 

The post Komunikacija sa detetom appeared first on Novak Djokovic Foundation.