Sezona sporta je uveliko u toku. Krenula je Olimpijada, ispratili smo Evropsko prvenstvo u fudbalu, za Rolan Garos i Vimbldon svi već dobro znamo. Zemlja tenisa od ovog ponedeljka organizuje još jedan međunarodni turnir, u pitanju je Belgrade Ladies Open, a donacija loptica i javni čas tenisa poslužili su kao dobra uvertira za ovaj događaj.

Naš osnivač Novak Аoković je neko ko živi svoj san ali isto tako želi da inspiriše druge da veruju u sebe i svoje snove, slede ih i bore se za njih. Međutim, u većini situacija, želje i snovi nisu dovoljni na putu do uspeha, već je neophodno da budu podržani od strane roditelja, učitelja i trenera, i svih onih koji deci u ovom uzrastu pružaju neophodnu podršku. Donacija loptica omogućiće deci širom Srbije da treniraju i igraju se u boljim uslovima, jer sport u ovom uzrastu prvenstveno i treba da bude upravo to – igra.

„Presrećni smo i ponosni što smo danas ispred Novak Аoković Fondacije i programa „Putem šampiona“ uručili donaciju dečijih teniskih loptica za teniske klubove u Srbiji koji aktivno rade na omasovljenju tenisa i koji su svojim kvalitetnim radom sa najmlađim kategorijama potvrdili da se nalaze na jedinom pravom putu šampiona koji kroz igru vodi do uspeha. Proširenje projekta donacije i na renomirane klubove iz regiona izražava i Novakova lična iskustva i uverenja da sport povezuje ljude, briše prepreke i granice – i neraskidivo ih zbližava u jedan pobednički tim na svim svetskim meridijanima, bilo da se oni nalaze u našem delu sveta ili – kao Novak trenutno – u Tokiju!“ – istakla je naša Ana Jovanović, menadžerka i autorka programa „Putem šampiona“ i bivša reprezentativka naše zemlje u tenisu.

A, šta su sve to budući šampioni radili za vreme javnog časa? Trčali su, skakali, sakupljali loptice, savladavali poligone, vežbali forhend i bekhend”¦ neko se možda i sapleo, neko malo isprljao – Bože moj! Važno je da smo se svi lepo zabavili i upoznali nove drugare! Pod budnim okom Kaće, Robija, Dragana i ostalih sjajnih trenera iz Teniskog centra Novak, deca su trenirala i ponela divne utiske u Kragujevac, Šid, Valjevo i druge gradove.

„Bitno je da dečica krenu da se bave sportom od pete godine kako bi razvijali takmičarski duh i kako bi naučili pravilno da se kreću, stvarajući osnove za sve ostale sportove. Do desete godine je bitno da sve to bude kroz igru i da probaju što više sportova, kako bi kasnije odlučili kojim sportom će se baviti. Danas smo trenirali na dva terena podeljena na četiri poligona. Razvijali smo motoriku i koordinaciju dece i objašnjavali smo načine kretanja na teniskom terenu. Ostvarivali smo kontakt, učili forhend i bekhend i dodavanje između dečice. Određeni klubovi iz Srbije su dobili donaciju u vidu teniskih loptica i to je jako bitno u njihovom daljem razvoju, da im se pruži mogućnost da ostvare Tenis 10s u svojim klubovima, odnosno da imaju mogućnost da igraju sa mekanim lopticama kako bi se ostvarila bolja tehnika udaraca.” – poručila je Katarina Vranić – Kaća, jedan od trenera sa događaja.

Kada smo pitali mališane šta je to što im se najviše dopalo na druženju, dobili smo interesantne odgovore: Veri, Leni, Nađi i Miši su najzanimljiviji bili trčanje i poligoni; dok su se Andrea, Rej, Saša, Moma i Andreja odlučili za vežbe sa lopticom – dodavanje i prebacivanje preko mreže. Petogodišnjem Andreju, našem najmlađem drugaru, najviše se dopalo druženje i „dobácovanje“, kako je on to slatko rekao. A naše male diplomate, Tara, Luka i Janko, rekli su nam da im je ama baš sve bilo super.

Hvala vam, drugari, to je ono što hoćemo da čujemo!

A, koji su to njihovi snovi i šta bi želeli da budu kad porastu? Rej je odlučna da postane teniserka, Andrea će biti glumica, a Andreja – konobar! Vidi ti njih!

Za sve naše buduće sportiste, pilote, moreplovce i astronaute koji kreću putem šampiona, Novak Аoković Fondacija vredno radi da im pruži maksimalnu podršku u saradnji sa svima iz njihovog okruženja koji im, kao i mi, žele sve najbolje.  

Usled Novakove iskrene želje da zbliži i ujedini sve ljude kroz sport, a sa ciljem da ga što većem broju dece približi i učini dostupnim, donacija teniskih loptica će se u narednom periodu proširiti i na zemlje u regionu.

Hvala vam što podržavate našu misiju. Nastavite da pratite dečicu i loptice na putu šampiona!

The post Od šampiona budućim šampionima: Novak Аoković Fondacija nastavlja da podstiče decu da se bave sportom appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Koliko puta ste čuli izraz da su sportisti najbolji ambasadori svoje zemlje? Kod nas u Srbiji je to već prilično učestala fraza, znajući koliko su naši sportisti uspešni u svetu. Zvanje ambasadora je u prethodnom primeru predstavljeno u prenesenom značenju, ali vrlo dobro znamo da postoje visoki državni zvaničnici koji obavljaju pomenutu funkciju. Jedan takav čovek – Njegova Ekselencija Demetrios Teofilaktu, ispred Ambasade Republike Kipar u Beogradu, došao je na ideju da organizuje diplomatski teniski turnir humanitarnog karaktera.

Upravo se na terenima Teniskog Centra Novak proteklog vikenda održao „Dimplomatski teniski turnir za decu“ na kom su, pored Nj. E. gospodina Teofilaktua, učestvovali i predstavnici ambasada i konzularnih odeljenja Velike Britanije, Grčke, Slovačke, i drugih. Rezultat je, naravno, bio u drugom planu.

U prijateljskom razgovoru sa nama, Ambasador, inače bivši šampion Kipra u trci na 800 metara i veliki ljubitelj tenisa, podelio je kako je došao na ovu zanimljivu ideju i usput odgovorio na još par naših pitanja:

„Kada sam stupio na dužnost Ambasadora, pre skoro sedam meseci, jedan od prioriteta mi je bio da, pored kulturološke, ekonomske i tradicionalne, promovišem i – sportsku diplomatiju.“ Tim povodom, lik i delo našeg osvajača Novaka Аokovića su ga inspirisali iz dva razloga: „prvi je taj što ga poštujem, kao sportistu i kao čoveka; a zatim i zbog činjenice da sam svestan koliko su Novak i Jelena uključeni u humanitarni rad, naročito sa decom – odlučio sam da će većina moje pažnje zapravo ići u tom pravcu.“ Ambasador je pohvalio i rad naše Fondacije, pritom ga opisujući kao ozbiljan i sistematičan. Ocenio je da je turnir bio uspešan i nagovestio planove za budućnost: „Napomenuo bih da je nekolicina mojih kolega, uključujući Delegaciju Evropske Unije, izrazila želju da aktivnije učestvuje u organizaciji narednog Diplomatskog teniskog turnira, za koji verujemo da će se održavati svake godine, počev od 2022.“ On takođe smatra da su učesnici i organizatori turnira poslali jasnu poruku koja se tiče humanitarnog cilja ovog događaja, a to je značaj ranog razvoja i podizanja svesti i pružanja konkretne podrške deci predškolskog uzrasta. Kada smo ga pitali o sličnostima Srba i Kiprana, zaključio je da „iako se razlikujemo u geografskom i reljefnom smislu, ipak delimo iste vrednosti, verovanja i kulturološke obrasce koji čine jednu posebnu povezanost između naših država i naroda.“  

Uporedo sa teniskim mečevima, organizovane su i radionice za mališane uzrasta 6 do 10 godina. Naši dugogodišnji volonteri, koji su uvek tu za naše najmlađe i prepoznaju značaj ovakvih manifestacija, pridružili su se dečjem ateljeu „Zona umetnosti“ u osmišljavanju i organizovanju radionica. Unutar radionica, deca su dobila slobodu da dizajniraju i naprave sopstvenu sportsku opremu, poput lopti, dresova i rukavica. Sve ove aktivnosti će umnogome doprineti njihovom kreativnom izražavanju, isprobavanju novih metoda i tehnika, te usvajanju novih znanja iz oblasti kulture, geografije i sporta. Nova poznanstva, puno smeha, zabave, i nasmejana dečja lica zapravo i predstavljaju najveći trofej koji su učesnici turnira poneli sa sobom.

Uprkos toplim letnjim danima, igrao se atraktivan tenis i atmosfera je bila sjajna. Na kraju turnira, ček sa prikupljenim sredstvima u iznosu od 5.000 evra uručen je Emini Potrić, našem menadžeru za saradnju sa donatorima. Emina je ispred Fondacije zahvalila kiparskoj Ambasadi i ostalim inicijatorima ovog događaja i shodno tome poželela da će sličnih inicijativa biti i ubuduće:

„Želela bih da se zahvalim kiparskoj Ambasadi, Njegovoj Ekselenciji Ambasadoru Demetriosu Teofilaktuu i svim učesnicima na ovako plemenitoj inicijativi da zajedno organizujemo ovaj turnir. Događaji poput ovog podižu svest o važnosti ulaganja u rano obrazovanje i zato bih pozvala sve vas da nastavite da podržavate naš rad. Uz vašu pomoć, svakim danom smo sve bliži našem cilju, a to je da do 2030. godine više od 90% dece u Srbiji ima pristup predškolskom obrazovanju.“

U prethodnom periodu bilo je i sličnih projekata iniciranih van same Fondacije, poput modne izložbe istaknute dizajnerke Roksande Ilinčić kojom je podržala naše Školice života, ili posete Ljukovu naše donatorke Dragane Radišić iz Amsterdama ispred Rotary kluba, između ostalog.

The post Tenis na diplomatski način za ulaganje u rani razvoj appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Razlog zašto je naš tim već sedmi put zaredom organizovao kamp Drugarijadu za decu širom Srbije, jeste kako bi im pružili nezaboravna iskustva koja će obogatiti njihove živote i dati im krila za sve poduhvate koji ih čekaju. Međutim, na Drugarijadi pored toga postoji još nešto što nas uvek zatekne pomalo nespremne – a to je njihova moć prijateljstva. Njihova međusobna podrška, želja za zajedništvom i nepogrešiv osećaj za deljenje nas sve inspiriše da i mi još više otvorimo srca jedni za druge.

Želeli smo i sa vama, našim čitaocima, da podelimo delić atmosfere sa ovogodišnje Drugarijade kao i 7 životnih lekcija koje su nas naučili naši drugari. Neka vas ove lekcije motivišu da probudite dete u sebi koje je spremno da se hrabro suočava sa svojim strahovima, da neustrašivo prelazi sve prepreke i koje veruje da je samo nebo granica.

1. Ukoliko svakom izazovu priđeš sa osmehom i verom u sebe – ne postoji prepreka koju ne možeš da pređeš.

I ove godine su učesnici Drugarijade uživali u Avantura parku na Kopaoniku.

2. Kada otvorimo srce novim stvarima koje želimo da naučimo, život će nas odvesti do pravih učitelja.

Na 7. Drugarijadi smo organizovali i jednu novu radionicu – pletenje! Baka iz Brzeća je sa zadovoljstvom podelila svoj talenat sa mališanima.

3.  Svako od nas u sebi krije magične boje. Četkice u ruke i neka celi svet bude vaše platno!

Svih 132 drugara su naslikali na platnima kako oni vide Drugarijadu.

4. U nekim trkama nije bitno ko će prvi do cilja, nego koliko ste se usput zabavili i stekli novih prijatelja.

Ove godine, Novak i Jelena Аoković su otvorili Drugarijadu i učestvovali u brojnim aktivnostima zajedno sa decom.

5. Strah samo treba pogledati direktno u oči, nabaciti širok osmeh i reći mu: „Sad kada imam roze kapicu, ne možeš mi ništa!“

Sva deca su dobila priliku da nauče da plivaju!

6. Ponekad i u malim stvarima koje nas okružuju možemo naći velike odgovore koje tražimo.

Deca su se našla i u ulozi istraživača i imala su priliku da isprobaju razne eksperimente.

7. Zagrljaj je najbolji poklon – jer jedna veličina odgovara svima.

Značajnu podršku su pružili i naši volonteri na Drugarijadi.

Neka vas ove lekcije vode do sledeće godine, kada ćemo organizovati osmu Drugarijadu po redu i steći još novih malih prijatelja. Ne možemo ni da zamislimo kakva nas avantura tada čeka!

The post 7 lekcija koje smo naučili na 7. Drugarijadi appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Pre mnogo godina, pre nego što sam postao ono što sam danas, bio sam samo običan dečak od 6 godina koji je imao veliki san. Imao sam tu veliku sreću što sam pored sebe imao porodicu koja je verovala u moj san i koja je bila spremna da uradi sve što je potrebno da se on i ostvari. Takođe sam pored sebe imao i verne prijatelje koji su bili uz mene na svakom koraku. A kao što znate, u tom periodu mi je veliku podršku pružala i moja neverovatna mentorka i trener, Jelena Genčić. Ona je pored tenisa negovala i moj intelekt i ljubav prema učenju, i redovno me inspirisala da razvijam svoju radoznalost.

Zahvaljujući svemu tome, mogao sam neumorno da težim da postanem najbolji teniser na svetu, jer su moje osnove bile jake poput moje porodice, prijatelja, vrednosti i mog obrazovanja.

Da li znate koliko dece na svetu može reći to za sebe?

– Jako malo.

Upravo me taj mali detalj inspirisao da raširim svoja krila i da na sve načine pokušam da im pomognem. Da se izborim za svakoga od njih kako bi i oni mogli da žive kvalitetne živote. I zaista verujem da je to moguće – i to sada, u ovom vremenu u kojem živimo.

Pre nekoliko godina, predivna devojčica Malala, je rekla nešto što će mi zauvek ostati u sećanju:

,, Jedno dete, jedan učitelj, jedna knjiga i jedna olovka mogu promeniti svet.“

I sa time se u potpunosti slažem.

Obrazovanje zaista može promeniti svet. To je upravo ono što moja Fondacija i ja pokušavamo da postignemo – da jednom po jednom detetu pružimo bolju budućnost.

Moj rođendanski zavet

Inspirisan od strane moja dva divna deteta, moje supruge i tima u Fondaciji, prošle godine sam odlučio da budem odvažan i da uradim nešto potpuno drugačije za svoj rođendan.

Proteklih godina, moja Fondacija i ja smo organizovali razne fundrejzing kampanje i održavali Gala večere – sve sa ciljem da prikupimo sredstva koja bi deci u Srbiji pružila više šansi za bolji život. Međutim, nikad nisam mislio da bi i moj rođendan mogao da izazove neke promene i donese neko dobro drugome. Sve do prošle godine.

Uz pomoć tima Novak Аoković Fondacije, pokrenuo sam stranicu za prikupljanje donacija i pozvao sve moje prijatelje, porodicu i verne #NoleFam pratioce, da umesto poklona koje mi daju svake godine – doniraju novac mojoj fundrejzing kampanji.

Odjednom, donacije su počele jako brzo da pristižu.

U početku, zaista nisam očekivao puno. Znao sam da će moja porodica i prijatelji sigurno donirati. Ali ono što me je jako obradovalo je to što se puno brižnih ljudi iz svih delova sveta priključilo kampanji.

Za samo 7 dana prikupili smo $31,000!

Ne mogu ni da vam opišem koliko mi je to značilo! Zahvaljujući svima vama, fenomenalnim ljudima, moj 31.rođendan su krasili vera i san da stvarno možemo promeniti svet ukoliko udružimo snage i srca zarad nečeg dobrog.

Zahvaljujući tom prikupljenom iznosu, prošle godine smo opremili dva nova vrtića u Svilajncu i pružili generacijama dece iz te oblasti priliku da rašire svoja krila. Samo zato što smo mi, odrasli odlučili da zajedno ,,verujemo u njihove snove“.

Ove godine, obzirom da sam malo stariji (punim 32 godine), moj san je malo veći.

Cilj mi je da ove godine prikupimo $32,000 kako bismo izgradili i otvorili jedan novi vrtić za decu u Srbiji. Kako vam to zvuči?

Moju rođendansku kampanju možete da podržite klikom ovde. Novac koji podignemo u ove dve nedelje će biti iskorišćen da stvori bolje uslove za lepšu budućnost naše dece!

Hvala vam unapred, prijatelji moji.  

S puno ljubavi, 
Novak

The post Želim da posvetim svoj 32. rođendan deci u Srbiji appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Poštovani i dragi prijatelji,

 

Žao što mi je što večeras nisam sa vama. Čeka me uzbudljiva nedelja na mastersu u Majamiju, poželite mi sreću.

 

Primio sam sa velikom radošću i zahvalnošću vest da ste Novak Аokovic Fondaciju proglasili najboljom humanitarnom fondacijom, a mene humanitarcem godine.

 

Od malena sam puno toga sanjao i želeo – i veliki broj tih snova i želja sam ostvario na terenu. Osvajanje trofeja je preraslo u jednu drugu strast. Moje pobede nisu više samo moje. Sredstva, glas i uticaj koji imam koristim za one kojima je pomoć najpotrebnija. To su deca koja treba da se ostvare i postanu uspešni pojedinci. Danas više nego ikad preispitujemo naše roditeljske veštine, i osećamo potrebu da učimo o tome kako da budemo prava i iskrena podrška u razvoju dece. Učim i ja i to je sigurno jedna od najvažnijih lekcija za mene.

 

Iako sam na terenu singl igrač, u polju života i humanitarnih dela nikako nisam usamljen.

 

Voleo bih da se osvrnem i simbolično na ovu nagradu i posvetim je onima koji svakodnevno igraju mečeve na terenu humanosti – mom timu u fondaciji na čelu sa mojoj suprugom, našim partnerima, organizacijama koje strastveno kao i mi rade na menjaju statistike, svim divnim nastavnicima i učiteljima, roditeljima.

Drago mi je da ste moj tim prepoznali kao tim od poverenja i radujem se da vas pozovem da nam se pridružite u našim projektima i podržite aktivno naš rad.

 

Onda smo svi pobednici. 

 

Srbija danas ima nekoliko stotina predškolskih objekata više, zahvaljujući svima nama koji verujemo u rani razvoj. Za 20 – 30 godina neko će sedeti umesto nas tu gde smo danas. Već sada o tome treba misliti. Neka nas zamene bolji od nas. Hajde da zajedno verujemo u njihove snove. 

 

 

 

Hvala vam,

Novak Аoković

The post Novak Аoković, nagrada za Humanitarca godine: ,,Hajde da zajedno verujemo u dečije snove“ appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sećate li se tog čuvenog: ,,Šta ćeš biti kada porasteš?“, možda i jedinog pitanja na koje smo kao mali sa lakoćom odgovarali. Svi ti dečiji snovi i želje… Jedni od onih koje kao deca upisujemo u svoje tajne dnevnike, a onda ih u već ,,poodmaklim“ godinama čitamo i često se ponosimo što smo baš te, tada tako daleke i nedostižne snove ipak ostvarili.

Ali šta je sa onom decom koja gotovo nikada ne dobiju priliku da pokažu svoje mogućnosti i talente, otkriju i odsanjaju svoje snove? Bili biste iznenađeni koliki broj tajnih dnevnika punih snova ostane zaboravljeno u prašnjavim kutijama na starom tavanu.

Kada tokom godina čitaš i slušaš statistike o neadekvatnom pristupu obrazovanju i uslovima za učenje dece u Srbiji i neiskorišćenim potencijalima, imaš dve opcije: da te preplavi sažaljenje i osećaj nemoći što neka deca nemaju iste šanse kao druga ili da nešto uradiš po tom pitanju. U septembru ove godine imala sam priliku da volontiram i budem deo tima koji već dugo bira samo drugu opciju.

Veruj u njih i njihove snove

Tokom nekoliko dana u septembru, svakodnevica i život više od sto pedesetoro dece iz isturenih odeljenja osnovnih škola u Srbiji poprimili su potpuno drugu dimenziju i obojili se nekim veselim, svetlim bojama. Bojama mogućnosti, snova, želja, osmeha, drugarstva, učenja i nadanja.

Zajedno sa svojim učiteljima, veliki broj mališana imao je priliku da bude deo edukativnog kampa prijateljstva ,,Drugarijada“, koji organizuje Fondacija Novak Аoković. Na kampu se kroz različite zabavne i edukativne aktivnosti, već pet godina zaredom, podstiču rani razvoj dece, njihova mašta, interesovanja, telenat, motorika, intelekt. Ovde, na Kopaoniku, oni su se učili vrednostima kao što su prijateljstvo, deljenje, solidarnost, prihvatanje drugačijeg.

Kada dobiješ priliku da budeš deo ovakvog projekta i radiš ono do čega ti je veoma stalo, nisi siguran šta da očekuješ – barem ja nisam bila. Protivno svim načelima i koliko god se trudiš da budeš otvorenog uma, jer znaš da je tako ispravno, ipak imaš i određene sumnje, pa i sulude predrasude. Setiš se svih statistika koje si pročitao, čitaš imena dece i sela iz kojih dolaze, od kojih za većinu nikada nisi čula, i čini ti se kao da je to negde na kraju sveta… I iznova sumnjaš. Po hiljaditi put prelaziš listu aktivnosti pripremljenih za decu i plašiš se da li će oni sve to moći, da li će razumeti i kako ćeš se ti u svemu tome snaći.

Onda te ta ista deca koja, u velikom broju slučajeva, nisu imala priliku da se susretnu sa nečim sličnim, tokom tih nekoliko dana iznenade svojim pitanjima, načinom na koji razmišljaju, brzinom kojom rešavaju zadatke.

Vidiš kako se, kao od šale, snalaze i uživaju u raznovrsnim aktivnostima. Kako im se oči cakle od sreće kada jedini u grupi tačno odgovore na pitanje o eko-sistemu i životinjama, kada predano uče i slušaju o recikliranju i značaju Sunčeve energije. Kako zaborave na umor i vetar od koga su im obrazi već toliko crveni, kada se kanap koji drže zategne do kraja, a zmaj koji je na njemu vine toliko visoko da jedva mogu da ga vide, dok trče koliko ih noge nose, ostavljajući sve odrasle u prašini.

Tokom nekoliko dana posmatraš dečaka neobično visokog za svoje godine, upadljivo višeg od svih drugara u razredu. Pomisliš kako će sigurno biti odličan sportista i kako već uveliko trenira košarku i ne čudi te što se u ,,sportskom danu“ pokazao kao najspretniji sa loptom. Onda posmatraš tog istog dečaka na radionicama nauke i robotike i čuješ ga kako odgovara na, čak i odraslima, teška pitanja i zagonetke, kako ga zanimaju svemir, fizika i naučni eksperimenti. Zapitaš se koliko se još skrivenih talenata krije u tom malom-velikom čoveku.

Od ostalih volontera slušaš priče o dečaku koji se plaši visine, ali koji je uz podršku i navijanje ostale dece uspešno prešao poligon u Avantura parku i popeo se na sam vrh veštačke stene. Sa ponosom uručuješ diplomu o uspešno položenom kursu plivanja osmogodišnjoj devojčici za koju znaš da je baš tu prvi put naučila da pliva. Sa jednakim zadovoljstvom diplomu za najboljeg programera daješ dečaku koji je najbolje napravio igricu na IT radionici.

Uhvatiš sebe kako sa entuzijazmom – poput onog dečjeg – slušaš predavanja na radionici Crvenog krsta, učiš kako da previjaš rane, oživljavaš čoveka, praviš lažne posekotine i zaštitiš se od sunčanice.

Pokušavaš da zadržiš suze i ponašaš se odraslo kad na kreativnim radionicama baš tebi naprave i poklone narukvicu i snežnu kuglu, iako su mogli da je zadrže za sebe. Smeješ se njihovim dovitljivim pitanjima koje postavljaju glumcima nakon pozorišne predstave. Smeješ se i sama sebi kada nakon pravljenja i ukrašavanja pinjate u kosi imaš više brašna i na prstima više lepka nego deca.

Tokom tih nekoliko dana kampa nebrojano puta obilaziš decu i prolaziš pored njihovih soba. U hodu često čuješ njihove međusobne razgovore, razgovore sa roditeljima i njihova razmišljanja. Na hodniku srećeš dečaka koji držeći telefon, neprirodno velik za njegove male šake, iznova i iznova prepričava roditeljima sve ono što je toga dana radio, sve ono što je naučio i video, koga je sve upoznao.

Onda obećaš sebi da ovakvo iskustvo nikad nećeš zaboraviti i nadaš se da oni neće zaboraviti tebe, a dok poslednjeg dana, na tom dugo očekivanom maskenbalu, prolažiš pored malih vila, klovnova, gusara i Pipi Dugih Čarapa, pitaš se i nadaš se samo jednom – da će možda baš večeras neko od tih malih junaka pod maskom u svoj tajni dnevnik upisati svoj san.

Volontiranje kao životna škola

Nakon ,,Drugarijade mnogi su me pitali zašto sam volontirala, šta ja imam od toga, kad ne dobijam ništa zauzvrat.

Volontiranje na ,,Drugarijadi“ bilo je iskustvo koje ništa, baš ništa, ne bi moglo da zameni. Prilika da bar jednim delom učestvujem u stvaranju možda najlepših uspomena u životu mnoge dece, da menjam njihove poglede na svet i ulepšam im detinjstvo – nema cenu. Ukoliko je nešto što sam ja ispričala, objasnila ili pokazala na nekoj od radionica bar jednom detetu pomoglo da nauči nešto novo, da shvati u čemu je najbolje ili mu jednostavno ulepšalo dan, više je od bilo čega što bih mogla da tražim.

Prilika da sa još velikim brojem volontera, mojim vršnjacima i kolegama delim razmišljanja, životne stavove, entuzijazam i veru da se dobrim delima zaista može napraviti promena, nešto je na čemu sam neizmerno zahvalna.

Čvrsto verujem da ukoliko se deci da potreban ,,alat“, ukoliko se podstaknu i usmere na pravu stranu, mogu da ostvare ono što ni u najluđim snovima ne bismo zamislili. Zato želim da verujem da je ,,Drugarijada“ za ovu, kao i mnogu decu pre i posle njih, nešto više od običnog kampa. Verujem da će baš zahvaljujući ,,Drugarijadi“ i onome što je tu naučio, onaj visoki dečak možda jednog dana odlučiti da bude naučnik, dok će onaj drugi kome glava jedva izviruje iza ekrana kompjutera postati programer. Neko doktor ili uspešan sportista, glumica ili balerina.

U trenutku dok me obuzima jedan od onih momenata svrhe od kojih sve cveta – društvo, pojedinci, mogućnosti, razmišljam šta bih rekla kada bih ,,Drugarijadu“ i celo ovo iskustvo morala da opišem u jednoj rečenici. Onda se setim, te sada već toliko puta ponovljene, ali jednako istinite rečenice Mahatme Gandija: „Budi promena koju želiš da vidiš u svetu“.

The post Volontiranje kao životna škola appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Globalni direktor Novak Аoković fondacije Alberto Liđi razgovarao je sa stipendistima o istraživanjima na kojima trenutno rade, kao i o njihovim razmišljanjima i očekivanjima vezanim za fondacijski program stipendiranja mladih naučnika i inovatora. Upoznajte Rebeku Lebovic.

– Rebeka, zamolio bih Vas da sa nama podelite nekoliko detalja iz svoje impresivne akademske biografije.

– Moji počeci vezani su za sektor državnih škola u Vašingtonu, gde sam radila kao nastavnica engleskog i španskog jezika. Deca kojoj sam predavala bila su većinom učenici trećeg razreda koji su pohađali bilingvalnu školu. Stekla sam sertifikat iz specijalnog obrazovanja, što je podstaklo moje interesovanje za teškoće sa čitanjem kod dece. Tako sam magistrirala na smeru Obrazovanje, jezik i pismenost na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja i postala licencirani specijalista za ovladavanje veštinom i tehnikom čitanja.

Tokom magistarskih studija proces istraživanja za mene je postao značajan izvor motivacije, zbog čega sam se prijavila za doktorat. To je potpuno promenilo sliku koju sam imala o sebi – od nekoga ko naučna istraživanja koristi u praksi do onoga ko radi na takvim istraživanjima i praktično ih primenjuje.

– Možete li da nam otkrijete nešto više o istraživanju na kojem trenutno radite?

– U fokusu mog istraživanja su vaspitači, kao osobe koje se brinu o deci tokom njihovog ranog razvoja, zbog čega sam konkurisala upravo za ovaj stipendijski program. Zainteresovana sam za proučavanje kvaliteta i kapaciteta vaspitača, posebno jer je potencijal ranih edukatora u Americi nedovoljno iskorišćen, uz nedostatak podrške i resursa za njihovo stručno usavršavanje i napredovanje. Takva situacija negativno se odražava na decu, što vodi do njihovog zanemarivanja. Osim toga, pasionirano sam posvećena proučavanju sistema profesionalnog razvoja, naročito obuke vaspitača kako da u radu sa decom primene prakse bazirane na najnovijim naučnim istraživanjima.

Planiram da svoje istraživanje uobličim u disertaciju prikazanu kroz spoj kvalitativnih i kvantitativnih podataka. Kvantitativni deo koristi veliki skup podataka studije o profesionalnom razvoju na temu inicijative za trening u edukaciji vaspitača, koju je sproveo Nacionalni centar za istraživanje ranog obrazovanja. Nastojim da odgovorim na pitanje: „Koliko je takve inicijative potrebno kako bi se unapredio kvalitet nastave?“ Kvalitativni deo disertacije odnosi se na korišćenje intervjua kako bi se stekao uvod u odnos između instruktora i vaspitača sa kojima rade. Znamo da trening u edukaciji vaspitača može da doprinese povećanju njihovih kapaciteta, ali u ovoj fazi nije nam poznato na koji način. Želim da otkrijem kako vaspitači doživljavaju rad i saradnju sa instruktorima, kao i šta je to što ih motiviše da unaprede svoju edukativnu praksu.

– Čini se da još uvek nemate konačne planove u pogledu svog budućeg akademskog angažovanja?

– Upravo tako. Savet koji bi mi pomogao da otkrijem šta je sledeće što želim da uradim uvek je dobrodošao. Verovatno ću biti deo školskog sistema i raditi kao profesor prakse ili tome slično. Mislim da nikada neću želeti da potpuno izgubim kontakt sa praktičnom primenom naučnih saznanja i istraživanja. Ipak, strpljiva sam da vidim kako će se stvari odvijati na terenu kada se, nadam se uskoro, zaposlim.

– Kakva su Vaša očekivanja u vezi sa fondacijskim programom stipendiranja mladih naučnika i inovatora?

– Posebno se radujem interdisciplinarnom radu kao jednom od delova programa koji sa sobom nose najveću dozu entuzijazma. Biće zanimljivo posmatrati na koji način ćemo svi mi, kolege stipendisti, koji dolazimo iz različitih akademskih sredina, kroz međusobnu saradnju pretvoriti naša istraživanja u praktične strategije i politike.

– Ukoliko biste izdvojili samo jedan segment trenutnog stanja u oblasti ranog razvoja, šta bi to bilo?

– U medicini postoji jasna, gotovo besprekorna veza između istraživanja i prakse, i očigledno je da se naučna saznanja i rezultati različitih studija koriste za informisanje i unapređenje strategija i metoda koje se primenjuju na terenu. Sa druge strane, kod ranog obrazovanja takvo premošćavanje zapravo ne postoji, ili je veoma slabo i traje izuzetno dug vremenski period. Veliki deo sprovedenih istraživanja ostaje izolovan od praktične primene. Zato smatram da je potrebno da podržimo vezu između istraživanja iz oblasti obrazovanja i obrazovne prakse jer ćemo samo tako moći da proizvedemo stvaran pozitivan uticaj na živote najmlađih.

The post Upoznajte prve stipendiste programa za nauku i inovaciju NАF na Harvardu – Rebeka Lebovic appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Sećamo se kako smo se u početku sa suzama u očima pozdravljali sa mamom ili tatom uz molbu da što pre dođu po nas i odvedu nas kući, trenutka kada smo iznenada otkrili da smo talentovani za crtanje, ili kada smo se ponosno pohvalili vaspitačici kako smo sami uspeli da vežemo pertlu na cipeli ili složimo komplikovanu slagalicu.

Bilo da ste voleli da idete u vrtić ili ne, činjenica je da ste ga svakog dana pohađali. Takva sećanja, znanja i iskustva oblikovala su vas i vodila dalje kroz život. Ona su u većoj ili manjoj meri zaslužna za ono što ste danas. Za ogromne i skromne uspehe koje ste postigli. Za pozitivne crte vaše ličnosti – za dobro u vama, za vašu osećajnost, istrajnost, samopouzdanje, lepe manire i ponašanje, i ponos koji zbog svega toga osećate.

Sa druge strane, mnogi mališani širom sveta jednoga dana kao odrasli pojedinci neće imati takve uspomene.

Oni neće imati slična iskustva i sećanja zato što opcija odlaska u vrtić u ovom trenutku za njih ne postoji. Ili neće početi da uče i otkrivaju nove stvari u isto vreme kao njihovi ostali vršnjaci. Iz tog razloga nemaju jednake startne pozicije u životu i šansu da dostignu svoj puni potencijal. Ta deca će biti u zaostatku koji najverovatnije nikada neće moći da nadoknade.

Njihovi životi će zauvek ostati u senci onoga što su mogli da postanu jer im je uskraćeno osnovno pravo na rano obrazovanje koje je dato vama i meni. Kada je reč o Srbiji, zemlji doskora pogođenoj sukobima i ratovima, kojoj je preko potrebna nova generacija snažnih, sposobnih, humanih i promišljenih lidera, edukatora, roditelja i intelektualaca, takvi mališani čine polovinu. Svako drugo dete u Srbiji, nažalost, nema priliku da pohađa vrtić i predškolsko.

Zašto je rano obrazovanje toliko važno?

Naučno je dokazano da rano obrazovanje pozitivno utiče na dečji mozak i budući potencijal. Ono ih doslovno predodređuje za uspeh. Deca koja nisu bila u mogućnosti da pohađaju predškolske programe dugoročno se suočavaju sa velikim životnim problemima i izazovima: veća je verovatnoća da će takvi mališani kao odrasli biti nezaposleni i ostati u začaranom krugu siromaštva. Još tragičnije je da se neretko odaju kriminalu, alkoholizmu i narkomaniji.

Zato vas pozivamo da nam se pridružite i doprinesete menjanju života hiljade mališana u Srbiji, Evropi i širom sveta nabolje. Hajde da što pre zajedno počnemo da radimo na tome. Zato što je svaki početak važan.

Sigurno se često pitate šta vi možete da učinite i kako da pomognete kada je tako mnogo loših stvari u našem društvu. Ili ste možda već donirali novac u određene humanitarne svrhe, ili na drugi način učestvovali u nekoj dobrotvornoj akciji, ali niste osetili da je vaš doprinos proizveo trajan pozitivan uticaj?

Ipak, još uvek postoji nešto gde možete da napravite razliku. I to veliku.

Možete da pomognete i uradite nešto dobro za najmlađe u Srbiji i šire, i to već danas. Ono što možete da date sada – bez obzira na to da li je to malo ili mnogo – trenutno će uticati na život mališana.

Uvek ćemo vas informisati o tome gde tačno odlazi novac koji ste donirali, zato što 100% svih vaših donacija ulažemo u programe i projekte namenjene deci kako bismo im obezbedili najbolje moguće uslove za igru, učenje i odrastanje.

Možete da nam pomognete da izgradimo vrtić ili organizujemo stručne seminare i radionice za vaspitače i nastavnike. Možete da donirate knjige kako bismo opremili školsku biblioteku tako da deci nikada ne ponestanu reči kada opisuju svoje velike ideje i snove. Možete da nas podržite da napravimo teren za fudbal na kojem će se izboriti mnoge važne pobede, probuditi timski rad i duh i sklopiti nova prijateljstva.

Deci možete da date mnogo više od novčanih donacija. Možete da im darujete uspomene. One koje traju i oplemenjuju život svakog od nas.

The post Uspomene iz vrtića kao najvredniji dar za svu decu sveta appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Koja je prva stvar koja vas asocira na Vlasotince? Kulturno bogatstvo tog malog ponosnog grada na jugu Srbije? Predivna priroda koja se prostire svuda oko vas? Čist vazduh, jezero, planine? Sve zajedno?

Slažemo se. I da ste i nas pitali pre samo godinu dana o Vlasotincu, i mi bismo vam ponudili sličan odgovor.

Ipak, za nas je danas Vlasotince nesto više – danas je Vlasotince simbol nove nade i početka. Danas je Vlasotince dokaz da kada radimo zajedno, nista nije nemoguće.

Kako je sve počelo?

Pre godinu dana na konkursu za nove projekte dobili smo molbu da obnovimo jedan vrtić u ovom gradu. Naš tim je otišao u izvidnicu, i prva stvar koja nam je zapala za oko bili su mališani koji nisu mogli da provode kvalitetno vreme u vrtiću jer je loša izolacija propuštala vetar i zimu u prostorije u kojima su se oni igrali.

Marko, Ana, Milica i Dunja su nam ostali u sećanju tog dana, možda baš zbog njihove predusretljivosti i pričljivosti. Kada smo ih pitali koja je prva stvar na koju pomisle kada dođe zima, mislili smo da će reći – grudvanje i pravljenje Sneška Belića. Ali oni su nam tada rekli da oni ne vole mnogo zimu, jer im je onda hladno i napolju i u vrtiću i onda ne mogu lepo da se igraju jedni sa drugima. Da bi im bilo toplo, i unutra moraju da nose zimske jakne i da sede sa kapama na glavi.

Otišli smo tog dana nazad za Beograd teškog srca ali sa rešenošću da ta ista deca sledeću zimu dočekaju u toplim prostorijama, gde će njihov razvoj i edukacija biti jedina briga njihovih vaspitača – a ne da li će i kada će se prehladiti.

Danas, nekoliko meseci kasnije, ulazimo u taj isti vrtić i znamo da smo uspeli u našoj nameri. Marko, Ana, Milica i Dunja su i dalje tu”¦ I danas su oni naši najglasniji domaćini. Dočekuju nas raširenih ruku, pozdravljaju kao stare prijatelje, pokazuju nam sa ponosom nove „stare“ prostorije i dobacuju nam onako usput da im je sad toplo i onda trčećim korakom odlaze u drugu prostoriju da se pridruže novoj igri koju im je vaspitačica upravo pokazala. Jer igra nikog da čeka.

Marko, Ana, Milica i Dunja nisu samo imena za nas. Oni su simbol i dokaz da kada radimo zajedno, postižemo sjajne stvari! Ali ne smemo zaboraviti da ima još mnogo dece poput njih, koja u istim ili još gorim uslovima provode svoje prve momente u vrtiću.

Hajde da im zajedničkim snagama pomognemo da im ti prvi koraci ka odrastanju budu sto lakši, kvalitetniji i bezbrižniji. 

The post Kako je zima konačno napustila vrtić u Vlasotincu appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Naše aktivnosti i projekti svake godine obuhvataju sve veći broj dece. Susreti sa njima, prilikom otvaranja vrtića, donacije knjiga, igračaka i novogodišnjih paketića potvrda su da činimo prave stvari za njih i daju nam novu snagu i motiv da istrajemo u svojim naporima i napravimo razliku u njihovom životu. Iznova nas oduševljavaju njihova dečja i živahna radoznalost, velika očekivanja, snovi i pozitivan, avanturistički duh. Dok posmatramo veselu igru i graju, znamo da nam je svaki mališan podjednako važan. Deca su ta koja nas pokreću, inspirišu i čine naš svet lepšim i boljim mestom za život i za njih se vredi boriti. Mi želimo da im uzvratimo tako što ćemo u učionicama vrtića i škola čiju izgradnju i rekonstrukciju smo podržali i pomogli otvoriti njihov prozor u svet i aktivno doprineti stvaranju podsticajnog okruženja koje će im omogućiti da otkriju svoje skrivene talente i neograničeni potencijal.

Naša misija je promovisanje i ulaganje u programe ranog obrazovanja i razvoja dece u Srbiji kao i pružanje podrške humanitarnim organizacijama širom sveta kako bi ostvarile isti cilj. Mnogobrojna istraživanja pokazuju da je obrazovanje u ranom detinjstvu od ključnog značaja za dečji mozak, koji se razvija. Deca koja od svoje 3-4 godine redovno pohađaju vrtić postižu bolje rezultate ne samo u školi već i kasnije tokom života u odnosu na vršnjake koji nisu bili deo predškolskog obrazovanja. Ipak, rano obrazovanje ne čini samo jednu ili dve godine u životu deteta izuzetnim. Ono postavlja temelj za dugoročan uspeh mališana u adolescentskom i odraslom dobu. Zahvaljujući takvom obrazovanju jednog dana oni će postati stručnjaci u svom poslu, dobri i brižni roditelji i građani sveta velikog srca. Naš cilj je da što većem broju dece obezbedimo pristup kvalitetnim predškolskim programima i tako im pružimo priliku da dostignu svoj puni potencijal, ostvare svoje snove i uživaju u srećnom, razdraganom i bezbrižnom detinjstvu. Za nas to nisu samo deca željna igre, otkrivanja i istraživanja novih stvari. Mi ih vidimo i kao buduće generacije pametnih i talentovanih mladih ljudi koji tek treba da se izbore za svoje mesto pod suncem. Srećni smo i privilegovani što možemo da računamo na nesebičnu podršku i pomoć ljudi dobre volje, kako bismo izgradili i renovirali škole i vrtiće za mališane širom Srbije. Na taj način nastojimo da im osiguramo jednake šanse da konstantno napreduju, svesno odgovore na sve životne izazove i postanu šampioni na svim poljima.

Naš najnoviji projekat vezan je za rekonstrukciju stare zgrade osnovne škole „Milan Rakić“ za potrebe otvaranja modernog i potpuno opremljenog vrtića u Medoševcu. Rad na ovom projektu ujedinio je lokalnu zajednicu, lokalnu samoupravu i osnovnu školu, koje su kroz partnerstvo sa našom fondacijom učinile sve kako bi deca iz Medoševca i okolnih mesta dobila najbolje moguće uslove za učenje i odrastanje. Tako će po završetku projekta vrtić dočekati više od 100 mališana, uzrasta od 3 do 6 godina. Osim toga, svake naredne godine isti broj novih dečaka i devojčica moći će da učestvuje u raznim zabavnim, interesantnim, kreativnim i edukativnim aktivnostima sa svojim vršnjacima i iskoristi sve benefite koje pruža rano obrazovanje.

Uz inicijalnu donaciju, u iznosu od približno 7,7 miliona dinara, kao i dodatna sredstva u vrednosti od 3 miliona dinara koje je naša fondacija obezbedila u toku implementacije samog projekta i sredstva koje je izdvojio grad Niš u iznosu od 3 miliona dinara, u rekonstrukciju i opremanje 250 m2 prostora novog vrtića u Medoševcu biće ukupno uloženo 13,7 miliona dinara.

Adaptacija objekta obuhvata izvođenje unutrašnjih radova kao što su zamena dotrajale stolarije, sanacija i krečenje zidova i plafona, postavljanje novih podova, i uvođenje novih elektroinstalacija i protivpožarnih sistema.

Novi vrtić zadovoljiće sve potrebne standarde predškolskih ustanova koji se odnose na zdravlje dece i njihovu bezbednost. U prostoru će biti renovirane tri radne sobe, distributivna kuhinja, sobe za izolaciju i vaspitače, kao i toaleti.

Kako bi vrtić u Medoševcu zablistao u punom sjaju, i zadovoljio estetske kriterijume enterijera i eksterijera, otišli smo korak dalje i obezbedili dodatna sredstva za izvođenje spoljašnih radova koji uključuju sređivanje fasade, rekonstrukciju krova, zatvaranje i zastakljivanje spoljnih ulaza u objekat kako bi se obezbedili svi uslovi za dobijanje energetskog pasoša objekta, kao i postavljanje rampe za lica sa invaliditetom na ulazu u objekat.

Odlučili smo da svoj entuzijazam zbog implementacije ovog značajnog projekta, koji smo izabrali i podržali u okviru našeg konkursa za nove projekte, podelimo sa onima kojima je on namenjen i organizovali druženje Novaka Đokovića sa porodicama i decom u Medoševcu, koja sa nestrpljenjem iščekuju prvi dan koji će provesti u igri i učenju sa svojim drugarima u novom vrtiću, prilikom njegove posete osnovnoj školi „Milan Rakić“. Susret je protekao u lepom i veselom raspoloženju i na licima svih prisutnih bio je primetan isti iskreni osmeh.

Nakon druženja sa mališanima i razgovora sa roditeljima, Novak je podelio svoje utiske:

Fondaciji i meni lično uvek je veliko zadovoljstvo da podržimo ovakve projekte koji polaze od inicijative građana. Svi zajedno želimo da stvorimo bezbednu i podsticajnu sredinu u kojoj deca mogu da se razvijaju i uče. Srećan sam što će više od 100 mališana dobiti svoje mesto za školovanje, druženje i igranje. Vrtić je mesto gde se stvaraju prva poznanstva, prve simpatije, prvi prijatelji, gde se postavljaju temelji za dalji razvoj i pamte prve uspomene. Sada će i deca iz Medoševca i okolnih mesta dobiti priliku da budu uključena u predškolski program, koji je vrlo važan za rani razvoj svakog deteta.

Posle ovakvih reči malo toga bi još moglo da se kaže. Vrtić u Medoševcu i ostali vrtići koje smo do sada adaptirali i izgradili, kao i oni koje ćemo otvoriti u budućnosti, neizmerno nas raduju jer znamo da će mališani koji su uvek u našem fokusu i srcu dobiti dobar start u detinjstvu koji će im omogućiti da žive kvalitetnim i zdravim načinom života, i izgrade svoj put ka uspehu, vođeni pravim vrednostima i pozitivnim emocijama.

To je budućnost na koju svako dete ima pravo. Obaveza nas odraslih je da im pomognemo da to pravo i ostvare.

The post Kako je Novak Đoković proveo dan sa decom u Medoševcu appeared first on Novak Djokovic Foundation.