1. Podesite četvorocifrenu lozinku umesto matematičkog problema koju deca mogu da reše.

Kako biste ovo uradili, kliknite ikonicu za zaključavanje u donjem desnom uglu aplikacije. Potrebno je da prvo i sami rešite matematičku jednačinu  i onda će Vam biti omogućeno da je zamenite četvorocifrenom lozinkom. Kada uđete u „Podešavanja“, možete takođe podesiti odbrojavanje, koje automatski zaključava aplikaciju kada istekne vreme koje ste odredili.

2. Upravljajte sadržajem koje Vaše dete gleda i na taj način dozvolite Google algoritmima da urade svoje i ponude samo najrelevantnije video klipove.

Možete isključiti opciju „Dozvoli pretragu“ u „Podešavanjima“, što će ograničiti video klipove odabrane od strane ljudi koje Vaše dete može da gleda. Pod ovim opcijama, možete upravljati i nivoom sadržaja video klipova, podešavajući ga na „Mlađi“ ili „Stariji“ uzrast. Pored toga, možete odabrati „Pauziraj istoriju gledanja“, što onemogućava YouTube Kids da koristi elemente pretrage da preporučuje video klipove.

3. Prijavite i blokirajte nepoželjne video klipove, bilo da ih Vi ili Vaše dete nađete.

Aplikacija YouTube Kids Vam omogućava da označite svaki sadržaj (da ga blokirate ili prijavite) za koji smatrate da je neprikladan. Možete to uraditi tako što će te kliknuti na tri vertikalne tačke na gornjoj desnoj strani video prozora. Ovo znači da više nećete videti problematični video kada se prijavite u aplikaciju.

4. Prvo Vi isprobajte aplikaciju YouTube Kids pre nego što dozvolite svom detetu da je koristi.

Preporučila bih Vam da sami isprobate aplikaciju pre nego što je poverite detetu na korišćenje. Ovaj savet je jednostavan, ali iz nekog razloga se teško toga pridržavamo. Iako deca imaju koristi od aplikacije YouTube Kids, kao što je obavljanje više radnji istovremeno dok čekaju da prođu reklame i snalaženje u svetu reklama i tehnologije, stimulacija njihovog mozga može se postići i na druge načine. Dugoročno gledano, takve aplikacije mogu se pokazati kao štetne za pažnju deteta. Stoga, može da bude od pomoći da se korišćenje aplikacije kombinuje sa jednakom merom obrazovnih igrica koje podstiču radoznalost i kreativnost.

5. Potražite slične aplikacije ukoliko odlučite da aplikacija YouTube Kids nije korisna za razvoj i odrastanje.

Ako ipak tražite savršenu zamenu za YouTube Kids, možete da probate PBS Kids Video i Nick Junior, pri čemu obe aplikacije ne sadrže reklame, besplatne su za korišćenje na platformama Android i iOS i nemaju opciju za roditeljsku kontrolu. Jedina mana aplikacije PBS Kids Video jeste ta što je dostupna samo u Sjedinjenim Američkim Državama, ali možete je otključati ako koristite VPN. Nick Junior takođe sadrži obrazovne igrice za Vašu decu. Nedavno sam pregledala igrice i mogu Vam reći da nakon priličnog broja sati provedenih gledajući Patrolne šape i Pepu Prase sa mojim malim rođacima, smatram ih poučnim čak i za sebe.

Roditeljska odgovornost se promenila, jer sada imamo i dodatnu odgovornost – da deci omogućimo da uspeju u svetu tehnologije, u kojem tehnologija ne odražava stvarnost. Potrebno je da omogućimo deci da pronađu sebe, svoj put i svrhu u trenucima kada im tehnologija odvlači pažnju i skreće im misli sa onoga što je najvažnija vrednost u životu – ljubavi.

The post Aplikacija YouTube Kids može postati Vaš porodični prijatelj appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Zamislite Venov dijagram. Tri kruga. Vi, Vaše dete i internet. Svaki krug je zaseban entitet, ali s obzirom na to da se sva tri kruga međusobno preklapaju, postoje razlike u dinamici među njima. Ako naučite kako da stvorite bezbedno okruženje u okviru ovog Venovog dijagrama , to će Vam pomoći da zaštitite svoje dete od sajber maltretiranja i pomoći će Vam da ga naučite kako da bude odgovoran digitalni građanin.

Hajde da pojasnimo: Krug A ste Vi. Krug B je vaše dete. A krug C je to što mi nazivano internetom. Ponekad je u životu potrebno da se zagledate baš dobro, da obratite pažnju na detalje… u nekim drugim trenucima važnije je da se malo udaljite i pogledate kako su stvari povezane u širem planu.

Ovaj Venov dijagram prikazuje četiri preseka između naša tri kruga. Svaki presek predstavlja posebnu vezu u kojoj svaka osoba, roditelj ili dete, mora da nauči da se snalazi.

Krenimo od prvog preseka: Vašeg ličnog odnosa sa tehnologijom.

Ovo je faza samoocenjivanja, između kruga „A“ i kruga „C“. Možda se to često zanemaruje, ali način na koji se ponašate kao roditelj, bez obzira na ono što govorite, indirektno utiče na to kako će se vaše dete ponašati. Razmislite o svom odnosu prema tehnologiji.

Da li ste zadovoljni količinom vremena koje provodite na internetu? Koliko vremena provodite besomučno skrolujući po društvenim medijima? Da li biste bili srećni kada bi vaše dete usvojilo vaše internet navike?

Postavljanje ograničenja za sebe je podjednako važno kao i govoriti svom detetu da isključi kompjuter ili da ostavi mobilni telefon. Korigujte svoje internet navike i napravićete smernice koje će Vaše dete pratiti. Podsećajte sebe stalno da „dete oponaša ono što vidi“. Deca često imitiraju ono što vide da njihovi roditelji rade, ili ne rade. Ne potcenjujte moć koju ove male – ali ključne – stvari mogu da imaju.

Drugi presek: Sam odnos između roditelja i deteta.

Svaki odnos je jedinstven, naročito odnos između roditelja i deteta (krug „A“ i krug „B“). I dok je ovo tema sama za sebe, presek koji nas zanima u našem dragom Venovom dijagramu jeste presek koji se odnosi na komunikaciju. Izgradnja poverenja za otvoren dijalog između Vas i Vašeg deteta je ključna karika u sprečavanju sajber maltretiranja. Kada znaju da imaju prostora da otvoreno razgovaraju sa Vama, deca mogu slobodnije da vam priđu kada žele da razgovaraju o tome šta znaju ili ne znaju o, po mom mišljenju još uvek najvećoj misteriji našeg vremena, internetu! Od ključne važnosti je da Vaše dete zna da može da Vam veruje kada mu pričate o tome šta se dešava na internetu: tu mislimo i na dobre i na loše stvari. Kada Vam dete priđe u ovom kontekstu:

• saslušajte šta ih brine ili muči
• odgovorite staloženo, sa saosećanjem
• budite spremni da i sami učite

Iako je ovo prostor u kom negujete Vašu vezu kao roditelj i dete, kao preventivnu meru protiv izolacije, tajnovitosti i psihičkih bolesti koje su povezane sa sajber maltretiranjem, u slučaju da se Vaše dete nađe u takvoj situaciji od ključnog je značaja da se postarate da znaju da u ovom prostoru mogu bezbedno da Vam priđu za pomoć.

Komunikacija sa Vašim detetom je ključna u njegovoj zaštiti od sajber maltretiranja. Copyright: Syda Productions

Treći presek: Lično iskustvo vašeg deteta sa onlajn svetom

Kako vreme prolazi i tehnologija napreduje, interakcije koje imamo internetom postaju sve intimnije. Kao roditelji morate da shvate da se ovi trenuci neće uvek dešavati u Vašem prisustvu. Od Vas zavisi da u drugim prostorima postavite dobre temelje svesti i samopouzdanja da kada je Vaše dete u kontaku sa onlajn svetom, između kruga „B“ i kruga „C“, ono se ponaša odgovorno kao digitalni građanin. Tu je i opcija da u potpunosti odsečete svoje dete od društvenih medija, na primer, ali mala je verovatnoća da ono neće imati kontakt sa onlajn svetom nekom trenuku.

Učiti kako da budete obazrivi na digitalni trag koji ostavljate na internetu je veština koju svi moramo da naučimo, i to je nešto na šta moramo da pripremimo svoju decu.

Na posletku, kada omogućite deci da imaju osećaj slobode izbora, nakon što ih adekvatno pripremite, vodi ka većoj veri i poverenju u Vašu vezu kao roditelja i deteta.

Četvrti presek: Zlatna sredina.

Ovo je prostor gde se Vi, Vaše dete i internet nalazite na jednom mestu. Ovo je prostor gde imate autoritet da postavljate pravila i ograničenja koja smatrate neophodnim. Izgradnja zdravog odnosa sa korišćenjem tehnologije može da podrazumeva da:

• držite kompjuter u delu kuće koji svi koriste
• pitate dete da vam pokaže svoje profile na društvenim medijima
• postavljate vremenska ograničenja
• pratite njihovo ponašanje tokom i nakon interakcija na internetu
• pitate za pomoć ako vam je potrebna

Vodite računa da postavljate razumna ograničenja. Vratimo se na drugi presek. Kako biste održali otvorenu komunikaciju, možda biste mogli da objasnite vašem detetu zašto primenjujete te preventivne mere. Budite transparentni. Ako shvate da ne pokušavate da im nešto oduzmete već da želite da ih zaštitite od opasnosti koje vrebaju na internetu, moglo bi da im bude lakše da se prihvate da poštuju Vaša pravila i da se ne povuku u nezdrave onlajn navike. Deca su mnogo otvorenija za saradnju kada znaju da se prema njima odnosite sa poštovanjem.

Sve se svodi na komunikaciju.

Iznad svega, sada je važnije nego ikad da naučite da komunicirate sa svojim detetom. Razgovarajte sa njima o stvaranju odgovornog digitalnog prisustva. Kao što tehnologija konstantno napreduje, tako i vi treba da napredujete kao roditelj. Nemojte da brinete zbog ovoga, nego se radujte izazovu koji predstavlja prilagođavanje sve širem umu vašeg deteta i njegovom karakteru koji se razvija. Naučite da stvarate sistem koji funkcioniše za vas i vaše dete koristeći jednostavna ograničenja koja vode do zdravijeg odnosa sa samom tehnologijom. 

The post Kako da zaštitite svoje dete od sajber maltretiranja? appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Internet je postao jedan od najčešće korišćenih izvora kada je reč o potrazi za odgovorima na sva moguća pitanja. U današnje vreme deca dolaze do potrebnih informacija unošenjem ključnih reči u Google polje za pretraživanje na svom telefonu ili kompjuteru. Takva opcija mnogo je jednostavnija od odlaska u obližnju biblioteku ili otvaranja velikih enciklopedija kako bi pronašli definiciju za određeni pojam. Ipak, ona ujedno sa sobom nosi i opasnost da mališani otkriju sadržaje koji nisu prikladni za njihov uzrast.

Po kom sistemu funkcioniše internet pretraživač za decu?

Poznato je da raniji web pretraživači nisu išli na ruku roditeljima u želji da zaštite bezbednost svoje dece na internetu. Kiddle, internet pretraživač zasnovan na Google sigurnom pretraživanju, pokrenut je kako bi tu želju sproveo u delo. Njegovi dizajneri odlučili su se za interfejs koji u mnogo čemu podseća na onaj koji koristi Google, kako se kod dece ne bi probudila sumnja zbog drugačijeg pretraživača od onog koji koriste njihovi roditelji ili starija braća i sestre. Najveća razlika je u tome što je bela pozadina na Google početnoj stranici obogaćena sa par stvarčica koje su osmišljene sa ciljem da pretraživanje učine što interesantnijim najmlađim internet korisnicima: prikazuje se šarena slika svemira sa simpatičnim vanzemaljskim robotom ispred polja za pretragu.

Copyright: Africa Studio

Kiddle funkcioniše po istom principu kao ostali web pretraživači. Deca u polje za pretragu unose ključnu reč i Kiddle prikazuje listu linkova sa vestima, slikama i video-klipovima koji odgovaraju zahtevu pretraživanja. Prema istraživanju koje je sproveo Tech Times, Kiddle razvrstava rezultate pretrage na tri kategorije: prva tri rezultata rezervisana su za čiste i sigurne linkove koje ručno biraju i kontrolišu Kiddle urednici, sledeća četiri mesta zauzimaju sadržaji koji su napisani jednostavno kako bi bili razumljivi deci, a nakon toga slede uobičajeni rezultati Google sigurne pretrage. Kao da je neko zamahnuo čarobnim štapićem, neprikladni sadržaji uopšte se ne pojavljuju na stranici.

Zaštita privatnosti dece, neodgovarajuće pretrage i poznate ličnosti

Kada je reč o zaštiti podataka, za razliku od Google, Kiddle garantuje da se stari logovi svaki dan automatski brišu, kao i da pretraživač ne čuva niti prikuplja bilo kakve lične informacije o korisnicima. Ukoliko deca sama traže neprikladne sadržaje, Kiddle će signalizirati takvu pretragu prikazivanjem ljutitog robota i zatražiti drugu ključnu reč za pretraživanje. Tako će roditelji konačno moći da odahnu posebno imajući u vidu mališane koji uživaju da pretražuju internet ili one koji vrše neodgovarajuće pretrage samo zato što ih interesuje kakve informacije tako mogu da pronađu. Roditelji takođe mogu da koriste opciju da unapred unesu određene ključne reči koje bi trebalo blokirati ako one već nisu onemogućene.

Copyright: Tatyana Vyc

Ipak, Kiddle  ne štiti samo decu dok traže potrebne informacije za domaće zadatke. On takođe pokriva i pretrage o poznatim ličnostima. Neprikladno ponašanje, eksplicitni muzički spotovi ili fotografije neumesne za decu se filtriraju. Na primer, ukoliko dete vrši pretragu za nekadašnju Diznijevu zvezdu Selenu Gomez, njen najnoviji spot biće blokiran, kao i pojavljivanje u filmu za osobe starije od 16 godina „Spring Breakers“ zajedno sa tekstovima o kontroverznom odnosu sa bivšim dečkom Džastinom Biberom.

Granice zaštite

Ipak, kako se navodi u članku koji je objavio BBC, mediji su nedavno kritikovali Kiddle zbog činjenice da još uvek postoje određeni nedostaci pretraživanju, kao što je blokiranje sadržaja o glumici Pameli Anderson, ali ne i filma „Pedeset nijansi – Siva“. Reči koje je takođe doskora pretraživač blokirao uključuju prideve gejevski i lezbijski. Ovakva odluka izazvala je proteste grupe LGBT aktivista koji tvrde kako bi Kiddle trebao da omogući deci da čitaju o ovakvim odrednicama u kontekstu koji je prikladan za njih umesto da im o tome ne pruža nikakve informacije, rizikujući tako da se mališani okrenu alternativnim pretraživačima i naiđu na neprikladne sadržaje.

Copyright: Jos Temprano

U digitalnom dobu na internetu vrebaju mnoge opasnosti koje zahtevaju nadzor i kontrolu roditelja bez obzira na to koliko poverenja imaju u svoju decu. Roditeljo bi trebalo da znaju da Kiddle ne može da obezbedi stopostopnu zaštitu dece od neprikladnih sadržaja. Iz tog razloga pažnja treba da se obrati i na istoriju pretraga na telefonu i tabletu najmlađih. S obzirom na to da mehanizmi kontrole imaju ograničen obim delovanja, možda ne bi bilo loše da se redovno razgovara sa decom na način koji odgovara njihovom uzrastu, kako bi shvatili zašto je važno da odgovorno koriste internet. Osim toga, jednom kada deca prevaziđu potrebu da kucaju „pogrešne“ reči, fokusiraće svoju pretragu na stvari koje ih zaista interesuju. A kada se to desi, Kiddle će biti tu da ih podrži.

The post Kiddle – sigurno pretraživanje za najmlađe internet korisnike appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Za nekoga kao što sam ja, koga okean deli od većine prijatelja i porodice, društvene mreže su božji dar. Volim to što moji prijatelji dele slike iz svojih života i radujem se slikama njihovih beba i drugih važnih životnih događaja. To mi pomaže da se osećam malo manje udaljeno. A i stvarno, ko ne voli slatke slike beba?

Ali kad postavite nešto na internet, može vam lako pobeći, jer ne možete da kontrolišete šta drugi rade s tim, na koje platforme će to preneti ili s kim će podeliti.

Pitanje saglasnosti

Današnja generacija roditelja je prva koja se suočava sa ovim problemom. Deljenje momenata iz svog života je jedna stvar, ali kad počnete da delite momente iz života vašeg deteta, onda granice nisu baš najjasnije. Vaše dete ne može da kontroliše šta vi postavljate na internet o njemu ili njoj. Te slike vaše ćerke kad je bila beba su stvarno preslatke, ali šta ako ona kasnije vidi te slike nje u kadi i ne složi se s tim što ste ih postavili (i želi da zna zašto ste ih podelili sa svetom)?

Potencijalno blamirajuće fotografije su jedan problem, ali nisu ni jedini. Komisije za odabir (fakulteti) i “posrednici u zapošljavanju/regruteri” često koriste društvene medije kako bi naučili više o ljudima koji su se prijavili i kandidatima. Stare slike i detaljne priče često otkrivaju o nama ono što bismo kasnije želeli da je sakriveno. Ako postavljate stvari o vašoj deci koja su premala da daju svoju saglasnost, možda bi bila dobra ideja da kad budu starija, prođete kroz sve i obrišete stvari koje ne žele da budu javne.

Ovo ume da bude škakljiva/nezgodna tema

Bez obzira na to šta vi mislite o deljenju slika svoje dece na društvenim medijima, ima dosta ljudi koji se slažu sa vama i verovatno isto toliko onih koji se ne slažu. Možda ne postoji izbor koji bi svima odgovarao, ali razmislite šta je najbolje za vas i porodicu.

Ako odlučite da ne okačite slike svoje dece na nekom od brojnih sajtova društvenih medija, postarajte se da drugi budu svesni vaše želje. Neki ljudi možda nemaju iste brige i osećaju se kao da ih napadate svojim izborom pošto oni nemaju nikave nedoumice u vezi sa deljenjem slika svoje dece. S druge strane, ako želite da delite slike svoje dece na društvenim medijima svakako niste jedini, ali bi trebalo da poštujete privatnost onih koji je zahtevaju.

Fejsbuk nije jedina opcija

Ne kačim slike svoje porodice na lični blog, to je moj izbor. Slika mog lica, jedna ili dve, kako bi čitaoci znali ko sam – kao slika pisca na korici knjige – i imam (dosta) slika mog psa. Kada se probudim volim da pogledam nove slike koje su moji prijatelji okačili na Fejsbuku i Instagramu jer mi to pomaže da ostanem povezana s njima i time šta se dešava u njihovim životima.

Ali ne kače svi moji prijatelji slike svoje dece na sajtovima kao što su Fejsbuk i Instagram. Činjenica je da postoje neke sjajne alternative ako želite da podelite slike i priče o svojoj deci, ali u okruženju koje se kontroliše više nego većina postojećih sajtova društvenih medija.

Možete okačiti slike na zatvoreni sajt za koji je potrebna pozivnica, nešto nalik na “Shutterfly”, i da svakog meseca šaljete mejl svima koje ste pozvali da pogledaju slike. Druga opcija je da napravite blog zaštićen šifrom i da tu, a ne na Fejsbuku, postavite sve svoje nove informacije.

Kontrolisanje privatnosti

Bez obzira na to šta mislite o deljenju slika i informacija o vašoj deci na sajtovima društvenih medija, sada je dobar trenutak da proverite svoja podešavanja privatnosti. Sajtovi kao što je Fejsbuk stalno ažuriraju i menjaju podešavanja, i zbog toga je dobra ideja da povremeno proverite svoj profil i postarate se da je sve namešteno onako kako želite. Ovo je pametno uraditi, ali je posebno važno ako delite slike svoje dece. Vi ste čuvar njihove privatnosti i to je posao koji treba ozbiljno shvatiti.

The post Slike dece i društvene mreže appeared first on Novak Djokovic Foundation.

Očigledna kompleksnost društvenih mreža deluje drugačije na nešto starije generacije, koje često hvata nervoza kada njihova deca pristupe internetu. Zašto? Koji su problemi, opasnosti, na koje stvari bi trebalo obratiti pažnju, a koje su prednosti? Kako društvene mreže koje vaša deca koriste zaista utiču na njih, u negativnom, kao i u pozitivnom smislu?

Dok na Fejsbuku korisnici moraju da imaju najmanje 13 godina kako bi otvorili svoj profil, Tviter manje striktno navodi da njihove usluge „nisu namenjene osobama mlađim od 13 godina“. Opet, u današnje vreme roditelji su i te kako svesni da deca znaju dosta o tome kako funkcionišu društvene mreže i, samim tim, mogu da posećuju pomenute sajtove ispod preporučene starosne granice. Iako u politici privatnosti Tvitera piše da „ukoliko uočimo da deca mlađa od 13 godina ostavljaju lične podatke na ovoj mreži, preduzećemo neophodne korake da uklonimo takve informacije i ukinemo njihov nalog“, ne možemo a da ne primetimo da je ton ove preporuke prilično pasivan. Tviter bi trebalo da bude svestan prisustva maloletnih lica na internetu, i mogućih negativnih posledica tih aktivnosti. Tačno je da Tviter napominje da „je ciljano zlostavljanje ili uznemiravanje…kršenje pravila i uslova korišćenja Tvitera“, ali je to i dalje platforma koja se ponosi svojom politikom da „se ne bavi izmenom sadržaja ili da ne interveniše u slučaju sukoba između korisnika“. Mada ovo nije vreme i mesto za raspravu o granicama slobode govora, verovatno je upravo takva sloboda krivac za pojavu sajber maltretiranja, o čemu imamo prilike da čitamo svakodnevno u štampi, i to je nešto što se događa svuda u svetu. Šta možete da učinite kako bi držali pod kontrolom pristup društvenim mrežama i stvorili što je moguće pozitivnije okruženje za svoje dete?

Preporuka administratora na Tviteru je da „održimo zdravu ravnotežu u životu“. Roditelji su uzori svojoj deci i trebalo bi „svojim primerom da im ukažu na to koliko je važan balans između online i offline aktivnosti, tako što će u krugu porodice podsticati i jedne i druge“. Balans je, očigledno, ključan faktor kako bi se izbegla zavisnost od online sveta. Takođe, deca bi trebalo da ovladaju društvenim veštinama koje nisu u vezi sa internetom. Za dete koje mnogo vremena provodi u online aktivnostima, taj virtuelni svet može da postane beg iz stvarnog života, i mesto gde otkriva svoju ličnost i upoznaje nove ljude. Zato bi roditelji trebalo da nastave da usmeravaju dete ka izgradnji odnosa sa ljudima u svetu van društvenih mreža. Primeri kao što su tragično samoubistvo Hane Smit prošle godine, sve zbog anonimnog maltretiranja sa kojim se suočila na popularnom sajtu za tinejdžere Ask.fm, jasno pokazuje koliko nečije samopoštovanje može da zavisi od bezimene i bezlične online populacije.

Sajber maltretiranje

Društvo mora da se uključi u rešavanje problema sve učestalijeg sajber maltretiranja, čije posledice mogu da budu dalekosežne. Iako dosta zavisi od samog medija koji se koristi, maltretiranje na internetu često ostavlja trajno svedočanstvo o incidentu koji drugi mogu da vide, a objavljeni komentari ili aktivnosti mogu da dođu do većeg broja ljudi, nego što je to slučaj sa tradicionalnim fizičkim maltretiranjem. Tako su posledice online maltretiranja trostruke – više ljudi koji su upoznati sa tim, trajno svedočanstvo i sve veća učestalost – znatno umnožavaju štetu koja može biti izazvana ovakvim ponašanjem.

Benefiti društvenih mreža

Istraživanja, međutim, pokazuju da korišćenje društvenih mreža zapravo može da bude veoma korisno za dečiji um koji se razvija. Doktor Džim Tejlor sa Univerziteta u San Francisku napisao je članak kod nazivom „Loše, ružne i dobre strane dečijeg korišćenja društvenih mreža“, u kojem se podjednako bavi pozitivnim i negativnim aspektima. U razgovoru o ovom članku, obrazložio nam je viđenje ove tematike.

Pitanje nije da li vašoj deci treba da se dozvoli pristup društvenim mrežama“, zato što će ona to svakako učiniti. To je svet u kojem ona odrastaju. Pitanje je, zapravo, kako društvene mreže mogu da se iskoriste kao sredstvo za njihov zdravi razvoj, pre nego kao nešto što im šteti.

Po njegovom mišljenju, to pitanje je od ključne važnosti. On ne beži od mogućeg negativnog uticaja društvenih mreža, ukazujući na odnos između preterane upotrebe društvenih mreža i mnogobrojnih mentalnih problema uključujući glumački i antisocijalni poremećaj ličnosti, bipolarni poremećaj i paranoidni poremećaj ličnosti. On, međutim, napominje da društvene mreže mogu da stimulišu um tako da se poveća empatija u virtuelnom i u stvarnom svetu, odnosno da dovede do podsticanja tehnološkog napretka, a čak umanjuje stres u nekim slučajevima.¹ Prema njegovim rečima:

Društvene mreže mogu da budu korisne za decu, pružajući im dodatne načine komunikacije, i da izgrade i održe odnose sa drugim vršnjacima. To je, takođe, način kojim mogu da zadovolje znatiželju o drugim ljudima.

Zavisnost od društvenih mreža

Osim što ističe da deca mogu da razviju svoje tehnološke veštine, on govori i o tome da „[deca] mogu da postanu zavisnici od društvenih mreža i provode nezdravo mnogo vremena na njima. Opsednutost društvenim mrežama može da ih košta mnogo propuštenih prilika da rade nešto drugo; vreme koje se provede na društvenim mrežama je vreme koje nije provedeno u spavanju, ishrani, učenju, vežbanju, i direktnoj interakciji sa drugima“.

Ovaj problem je veoma teško rešiti. Anketa koju je sprovela Common Sense Media, objavljena krajem 2013. godine, pokazala je da gotovo 45% dece mlađe od dve godine koristi smart telefon, dok 75% mališana uzrasta od osam godina ili manje ima pristup smart telefonu ili tabletu kod kuće. Mogućnost da deca budu izložena raznim rizicima na internetu, u veoma osetljivom dobu, je iz tog razloga povezana sa njegovim sve većim korisćenjem.

Nijedan roditelj ne želi da svoje dete liši društvenih i tehnoloških prednosti koje pruža korišćenje društvenih mreža. Ipak, ovaj neopipljivi svet možete teško da razumete i kontrolišete ukoliko niste deo njega. Kao i sa većinom drugih stvari koje se odnose na roditeljstvo, nemoguće je dati jednostavan odgovor. Međutim, dobar početak bi mogla da bude moderacija. „Kao i sa većinom stvari u životu“, navodi doktor Tejlor, „roditelji moraju da postave granice o tipu društvenih mreža koje njihova deca koriste i koliko vremena provode na njima“. Iako ne postoji lek za sve, ne bi trebalo da zanemarimo ovu situaciju, već da podstaknemo decu da otvoreno pričaju o svojim problemima i pitaju nas sve što ih interesuje.

David Cook je advokat specijalizovan za sajber kriminal iz kancelarije Pannone. Sagovornik mu je bio doktor Džim Tejlor, autor €œVaspitavanje tehnološke generacije: Pripremite svoju decu za svet koji pokreću mediji€.

• 1 Dr Jim Taylor, The Bad, the Ugly, and the Good of Children€™s Use of Social Media (http://drjimtaylor.com/2.0/parenting/the-bad-the-ugly-and-the-good-of-childrens-use-of-social-media/) 24/01/14

Fotografije

The post Deca i društvene mreže appeared first on Novak Djokovic Foundation.