Pre te prve „avanture“, roditelji su mi razvili pozitivan stav o vodi, kako kroz priče, crtane filmove, ali i kroz ulivajući stav od malena da ja to mogu. U početku sam se kao i svako dete plašila vode, ali, tu su bili moji roditelji da mi pruže podršku, ali i da me motivišu, obećavši mi za ulazak u vodu, nagradu – moju omiljenu igračku. Kad god bi se u pokušaju da zaplivam, nagutala vode, pomišljala sam da ja to mogu i da me tamo negde čeka obećana igračka i strahovi su nestajali. Za svaki, iole, dobar pokušaj ili onaj manje dobar, dobijala sam podršku svojih roditelja. Vreme na bazenu je prolazilo u igri i navikavanju na vodu.

Svaki sledeći dan – bio je bolji od predhodnog. Već je moj strah od vode bio manji i slabiji od mene.

Srećna sam bila što su mi roditelji ispunili obećanje od predhodnog dana i želela sam i da ja održim svoju reč da ću se truditi što više budem mogla. Kako su dani odmicali, sve bolje i bolje sam se snalazila u vodi i savladavala tehniku plivanja”¦ Bilo je to leto za pamćenje. Jedna nova veština i jedna nova igračka. Jer, od malih nogu, bila sam uporna da sve što  poželim i ostvarim. Prvi pokušaji bili su bezuspešni, ali isto tako i svaki naredni bolji od predhodnog, jer sam vodu „prijateljski“ doživljavala. Jer, tamo negde čekala me je obećana igračka…

Kako naučiti dete da pliva i da se oslobodi straha od vode? – pitanje, koje nameće vrlo jednostavan odgovor – naučite ga da zavoli i prihvati sebe, a onda će s lakoćom naučiti i sve ostalo.

Za mene je preduslov učenja novih veština bio da naučim da prihvatim sebe. To je bio i glavni cilj moih roditelja – da svoje neuspehe podjednako prihvatim i kao svoje uspehe. Jer, ukoliko roditelj želi da kod svog deteta razvije samopoštovanje i zdravu ljubav prema sebi (ne narcisoidnu), onda se ne treba fokusirati na razvoj samopouzdanja, već na razvoj tzv. samoprihvatanja.

Samoprihvatanje je prihvatanje i poštovanje sebe kao ličnosti, bez obzira na to da li se ostvaruje dobar učinak, ili se ne ostvaruje poželjan učinak u nekim segmentima života. Takođe, samoprihvatanje se izražava onda kada se ocenjuje kvalitet sopstvenih misli, uverenja, osećanja i dela, ali bez pozitivnog ili negativnog globalnog procenjivanja sebe kao ličnosti. Zato, pravilno usmeravanje deteta na samoprihvatanje sebe, od svojih najranijih početaka, je preduslov za učenje novih veština, znanja i želje za sticanjem istih.

Copyright: ISchmidt

Prvi susret sa plivanjem

Pozitivni efekti i blagodeti plivanja, znamo svi, višestruki su:

• Ispravljanje muskulature;
• Povećanje kapaciteta pluća;
• Pravilno razvijanje mišića;
• Razvijanje motorike;
• Oslobađanje od stresa.

Kada sve to znamo, naučimo tim vrednostima i naše dete pre prvog pokušaja plivanja. Ulijmo mu samopouzdanje i veru da je plivanje vrlo korisno po njega. Kako kroz prve priče, upoznavanje sa rekvizitima za plivanje, tako i kroz boravak i zajedničku igru u vodi kad god je to moguće. Treba ga ohrabrivati i sačekati da samo poželi da uđe u vodu, a nikako terati ga na bilo šta, što bi za rezultat imalo samo negativan rezultat – strah od vode. Budite pored njega da oseti sigurnost i podršku, učinite da se oseća opušteno i da na „prijateljski“ način doživi svoj prvi susret sa vodom.

Bez stresa i panike…

Ako se, pak, plaši, ne insistirajte. Uvodite ga u vodu postepeno – prvo malo u plićak, nikako u duboku vodu, uz omiljen rekvizit za kupanje (šlauf, gumenu igračku itd.) ili obećajte mu neku nagradu, omiljeni sladoled za prvi ulazak u vodu. Nemojte ga prekoravati za neuspeh – samoprihvatanje deteta, njegovog prvog neuspeha u vodi, prvi je korak od straha do uspeha.

U uzrastu od šest godina dete je zrelo da prihvati i savlada tehnike plivanja. Radi se, naime, o veštini koja, kao i svaka druga poseduje svoje postupne korake:

• Prve lekcije neka dete napravi u plićaku, uz vašu pomoć i pre svega podršku. Uhvatite ga ispod pazuha i držite ga iznad vode, s nogama u vodi, da stekne utisak da je boravak u vodi pre svega, zabavan.
• Neka za početak lupka nogama po vodi da ima osećaj pokreta u vodi.
• Polako i postupno mu pokažite da brada treba da mu bude na površini vode, a zatim polako mu zaronite glavu da vežba da zadrži dah.
• Pokažite mu pokrete zamaha ruku pri plivanju, a onda ga uz pridržavanje oko struka ohrabrite da isto i samo pokuša uz konstantano lupkanje nogu po vodi.
• Neka pokuša da otpliva kratku deonicu, uz Vaš nadzor.
• Nemojte stvarati traumatične situacije po dete u želji da nauči da pliva.
• I naravno, naoružajte se strpljenjem.

Neka i ono samo prihvati svoj povremeni neuspeh, kao deo svog budućeg uspeha.

Ponavljanje je temelj znanja.

Kao i sve ostalo, pa i veštinu plivanja, kada se jednom usvoji, treba uporno ponavljati kod deteta uz ogromno strpljenje pri svakom neuspehu. Jer niko se nije naučen rodio. Dete kada je zavolelo vodu i steklo poverenje u Vas i vodu i samo će želeti da iznova i iznova pokušava da pliva. Podržite ga u tome. Neka i ono samo prihvati svoj povremeni neuspeh, kao deo svog budućeg uspeha. Ništa nije lako što je novo, za sve treba vremena, strpljenja i pre svega ljubavi.

O autoru: Jovana Slavnić je apsolvent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Član je brojnih studentskih i kulturnih organizacija. Od malena voli da piše, a blog Novak Аoković Fondacije ju je inspirisao da podeli sa drugima svoje avanture iz detinjstva. Od stranih jezika govori španski i nemački jezik. 

The post Kako da naučite dete da pliva i da se oslobodi straha od vode appeared first on Novak Djokovic Foundation.