Donirajte

Svetovi igre-jedinstveni spoj dečije mašte i učenja

by , 7. Aug 2020.

Širom sveta postoje različiti primeri dobrih tehnika i metoda podučavanja koje se koriste u okviru ranog obrazovanja, a koji podstiču razvoj dečijih kognitivnih i socijalnih veština. Neke od tih primera su za vas istražile i pripremile naše stipendistkinje na Univerzitetu u Beogradu, Jelena Stojković i Nevena Mitranić, koje ćemo u narednom periodu objavljivati na našem blogu. Ukoliko ste vaspitač/ica, verujemo da će vam ti primeri poslužiti kao inspiracija kako da “osvežite” svoj rad, a takođe mogu poslužiti i svim roditeljima koji tragaju za nekim novim načinima kako da kvalitetno provedu vreme sa svojom decom.


 Šta su Svetovi igre?

Svetovi igre (engl. Playworlds) su prakse razvijane kao odraz jedinstvene pedagogije na tlu pet zemalja: Švedske, Srbije (bivše Jugoslavije), Sjedinjenih Američkih Država, Japana i Finske. Predstavljaju relativno novu formu igre koja dovodi u vezu forme kreativnog zamišljanja odraslog (umetnost, nauku i slično) i kreativne forme zamišljanja deteta (igru).

Svetovi igre su uputili na dva važna problema savremene pedagogije – segregaciju i marginalizaciju igre.

Takve prakse su na međunarodnom nivou na različitim nivoima obrazovanja doprinele afirmaciji igre kao najvišeg načina istraživanja i učenja i ukazale na važnost zajedničke angažovanosti dece i odraslih kroz poigravanje i dramatizaciju iskustava, emocija, želja… Kao što ćete videti u različitim primerima, prakse zasnovane na igri i umetnosti podržavaju holističko sagledavanje razvoja deteta. Poseban njihov značaj ogleda se u tome što su ukazali na iskonsku važnost priče i pričanja.

Svetovi igre u Americi: Narnija

U Americi, jedan od prvih razvijenih „svetova igre“ jeste Narnija. Takav projekat okupio je 20 predškolaca i prvaka koji su zajedno sa istraživačima i svojim učiteljem oživeli dečji roman „Letopisi Narnije: Lav, veštica i ormar“ Klajva Sejpls Luisa. Književni komad „oživeo“ je kroz improvizaciju, kostimiranje, osmišljavanje scenografije, raznovrsne probe i refleksiju dece i odraslih.

U Americi je projekat Svetovi igre okupio 20 predškolaca i prvaka koji su zajedno sa istraživačima i svojim učiteljem oživeli dečji roman „Letopisi Narnije: Lav, veštica i ormar“ Klajva Sejpls Luisa. Copyright: Fictionmistress.com

U Americi je projekat Svetovi igre okupio 20 predškolaca i prvaka koji su zajedno sa istraživačima i svojim učiteljem oživeli dečji roman „Letopisi Narnije: Lav, veštica i ormar“ Klajva Sejpls Luisa. Copyright: Fictionmistress.com

Projekat je započet tako što su prvog dana škole deca pronašla stari ormar čije poreklo nisu znali. Ubrzo je pronađeni ormar postao portal koji vodi u Narniju. Odrasli su deci svakog petka naglas čitali prvi deo ove knjige. Svakog ponedeljka deca su pronalazila reči iz knjige (na primer zamak, pećina, drveni nasip i slično) koje će biti centralni delovi njihove scenografije. Prostor učionice, tokom vremena, biva ispunjen raznobojnim strukturama od kartona koje predstavljaju zamak, pećinu, drveni nasip, šumu… Drugi deo knjige nikad nije bio pročitan već su deca, vremenom kroz sopstveno učešće u aktivnostima, pisala i režirala odnosno rešavala centralne konflikte romana.

Svetovi igre u Japanu: Komodo i “Hakken to Boken”

“Hakken to Boken” projekat ili “Pronalazak i avantura” predstavlja prvi projekat svetova igre koji je razvijen u vrtiću Ibi u prefekturi/oblasti Gifu, Japan. Centralne prakse ovog projekta su umetnost i simbolička igra. Na taj način deca istražuju stvarne i zamišljene svetove čime se podržava njihov celokupni razvoj. Kroz brojne projekte, deca su obradila mnoge apstraktne teme.

Zanimljivo je to što u vrtiću postoji razvijena praksa pozivanja umetnika iz različitih oblasti (slikarstvo, moderna umetnost, ples…) i organizovanja brojnih umetničkih postavki ili performansi.

Komodo je drugi projekat svetova igre u Japanu koji su u saradnji razvili Fakultet umetnosti (Odsek za
obrazovanje) Rikkio Univerziteta i vrtić Miharu iz grada Saporo. Naime, reč je o projektu u okviru koga je
razvijan niz različitih programa u koje deca mogu da se uključe nakon boravka u vrtiću. Kroz programe u okviru ovog projekta su dramatizovane četiri originalne priče – “Mravi i skakavac” koja je zasnovana na Ezopovim basnama, “Istraživanje meseca” zasnovana na delu Herberta Džordža Velsa “Prvi čovek na Mesecu”, “Magična lampa” zasnovana na priči “Hiljadu i jedna noć” i “Koropokkur (Mali ljudi)” tradicionalna priča Ainu naroda sa severnih japanskih ostrva.

Svetovi igre su uputili na dva važna problema savremene pedagogije – segregaciju i marginalizaciju igre.

Svetovi igre su uputili na dva važna problema savremene pedagogije – segregaciju i marginalizaciju igre.

Konceptualni svetovi igre u Australiji: Oposumi i STEM

Konceptualni svetovi igre su modeli učenja i podučavanja koje je profesorka Marlin Flir, sa Monah Univerziteta u Australiji, razvila kao jedan od načina rada sa decom.  Naime, reč je o maštovitim scenarijima i praksama zasnovanim na igri koji pozivaju decu da zamišljaju, susreću se sa izazovima, rešavaju ih i uče različite STEM (Scence, Technology, Engeneering and Mathematics) koncepte.

Postoji nekoliko koraka, na koje upućuje profesorka Flir, a koji su važni za stvaranje takvog sveta igre:

  • odabrati priču koja angažuje odnosno poziva na aktivnost u fizičkom i mentalnom smislu,
  • promena prostora koja će podržati aktivnost,
  • planiranje načina na koji deca i odrasli ulaze ili izlaze iz sveta igre kroz različite uloge koje se smenjuju ili koje se javljaju u procesu,
  • planiranje problema koji se istražuje kako bi se podržalo i produbilo istraživanje (davanje vremena da se bave nekim pitanjem, da postavljaju i nalaze odgovore na pitanja koja ih zanimaju, rešavaju probleme…) i
  • planiranje interakcija kao bivanje sa decom i učenje zajedno sa njima.

Više o svetovima igre koji su razvijeni možete saznati iz videa na zvaničnom YouTube kanalu profesorke Flir.

Profesorka Flir upućuje na jedinstvenu vezu koja postoji između igre i učenja naučnih koncepata.

Profesorka Flir upućuje na jedinstvenu vezu koja postoji između igre i učenja naučnih koncepata.

Svetovi igre u Srbiji: Hajde da živimo zajedno

Aleksandra Sanda Marjanović, profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jedan je od najistaknutijih istraživača igre i kreativnosti u Jugoslaviji. Svojim delovanjem kroz različite projekte, zajedno sa kolegama, studentima i praktičarima, razvijala je obrazovne programe zasnovane na igri i umetnosti.

Jedna od inicijativa podrazumevala je razvijanje kreativnih programa zasnovanih na igri, drami i umetnosti za decu svih uzrasta u Beogradu. Uspeh svetova igre na području bivše Jugoslavije bio je evidentan posebno u ratnom periodu gde je za decu ratnih izbeglica ogranizovana uspešna intervencija i pomoć u vidu letnjeg kampa „Hajde da živimo zajedno“. Kamp je imao za cilj pružanje podrške deci koja su proživela različite traumatične događaje da „povrate svoje detinjstvo“ i se podrži njihov emocionalni, socijalni i intelektualni razvoj.

Svetovi igre su pomogli afirmaciji igre kao najvišeg načina istraživanja i učenja i ukazale na važnost zajedničke angažovanosti dece i odraslih kroz poigravanje i dramatizaciju iskustava, emocija, želja...

Svetovi igre su pomogli afirmaciji igre kao najvišeg načina istraživanja i učenja i ukazale na važnost zajedničke angažovanosti dece i odraslih kroz poigravanje i dramatizaciju iskustava, emocija, želja…


Da li ste znali da tek svako drugo dete u Srbiji ima mogućnost da pohađa predškolsko obrazovanje? Naša misija je da to promenimo. Do sada smo otvorili 45 vrtića i pomogli više od 22.000 dece. Ukoliko želite da doprinesete našem radu možete nam se pridružiti donacijom putem ovog linka

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE