Donirajte

Šta učimo u igri?

by , 28. мај 2021.

Decenije prepoznavanja igre kao velike, vredne i važne su iza nas; ali jesmo li uopšte kroz te decenije mi i deca bili u istoj „igri“?

Brojna istraživanja pokazuju da su u igri deca motivisana i posvećena, bolje pamte i duže istrajavaju, rešavaju probleme, nalaze načine da sarađuju, jačaju duh i telo i razvijaju neuronske mreže. Danas su nam dostupni brojni proizvodi koji bi trebalo da osnaže decu u igri na taj način – edukativne knjižice, igrice i igračke kojima se „važni sadržaji“ poput brojeva, slova, reči na engleskom, godišnjih doba i zanimanja pakuju u formate „za igru“.

Kupujemo igrice i igračke, specijalizovane bojanke i nalepnice, vodimo decu na kurseve, treninge i u igraonice, pa ipak, čini se da nas ponašanja i rezultati naše dece zauzvrat ostavljaju u sve većem rebusu. Kada pitate učitelje i vaspitače, veliki broj njih će vam reći da ulaže poseban trud kako bi sve što rade radili kroz igru. Pa opet, akademska postignuća i kompetentnost budućih generacija blješte po medijima u velikom znaku pitanja.

Da li to znači da smo se „zaigrali“ i da od silne igre u obrazovanju više učenja nema?

Pitate li decu, ne verujem da bi se složila s tim. Većina dece jasno će prepoznati i navesti šta se u vrtiću i školi uči, dok su retki oni koji će prepoznati da je u obrazovanju bilo kakva igra poželjna, pa čak i dozvoljena. Decenije prepoznavanja igre kao velike, vredne i važne su iza nas; ali jesmo li uopšte kroz te decenije mi i deca bili u istoj „igri“?

Brojna istraživanja pokazuju da su u igri deca motivisana i posvećena, bolje pamte i duže istrajavaju.
Brojna istraživanja pokazuju da su u igri deca motivisana i posvećena, bolje pamte i duže istrajavaju.

Dozvolićete mi da zavrtim neke drugačije decenije u ovoj priči – one lične, kojih imam nekoliko u rukavu. Otkako znam za sebe, smišljala sam priče. Kamen, plišani zec, lutka – u početku je bilo svejedno; uzmem šta bilo u ruke i igram se, maštam, pripovedam s tim. Kopam kroz pustinje, letim sa zmajevima, krijem se po šumama, razgledam po rafovima, izdajem kasete u video-klubu zahtevnim mušterijama. Svaka igra bila je priča i svaka priča bila je igra – ja sam se igrala tako.

Pretpostavljam, očekujete da ću reći kako sam zahvaljujući takvim igrama ovladala verbalnim izražavanjem, kako sam naučila mape i zastave, flore i faune, kako se piše ime filma na plakatu i kako se u prodavnici sabiraju cene. Možda se i razočarate – neću reći da sam naučila išta od toga. Naravno, znala bih da vam napišem ime filma i saberem cene bez digitrona, ali ne mislim da je to najvrednije što je ostalo sa mnom iz mojih igranja. Da nisam igrala takve igre, da nisam smišljala takve priče, da nisam živela i disala takve svoje svetove, ja ne bih bila to što jesam. Verujem da i vi imate neke igre koje su vas stvorile.

Sećate se. I osećate. Svi znamo kako je kada igrom sebe stvaraš i proigravaš.

Nije nas stvorilo slovo niti broj – ni jedan konkretan podatak koji smo u igri doznali nije po sebi stao kao okosnica naše ličnosti. U igri se razvijaju različite veštine i komplikuju neuronske mreže, ali mi nismo ocena u dnevniku ili set veština u fioci. Trenirajući mišiće, dajući golove i koševe, jureći svemirce i zmajeve, vodeći škole i restorane, negujući bebe, gajeći životinje… negde usput otkrili smo hrabrost i kakav je osećaj brinuti za drugoga. Otkrili smo snagu, radost, sumnju, bol i strah. Negde usput, potkrao se osećaj plemenitosti, kao i odgovor na pitanje možeš li da osetiš zlo. Osetili smo šta je „bližnji“, a šta „neprijatelj“, i kako je to kada si bližnji i kada si neprijatelj za drugoga. Osetili smo da smo mi ti koji, naposletku, moraju odabrati.

Iskusiti nije isto što i imati ideju o nečemu, ukazuje nam i neuronauka. Ne uči se iz sadržaja i informacije, već u onom što celim svojim bićem doživljavamo. Učiti ne znači znati ili ne znati, već živeti – tragati, posegnuti, odgovoriti, menjati se i biti svestan da uvek i svime što činiš menjaš svet koji dodiruješ. Šta smo naučili nije pitanje naših ocena, već pitanje kako nastanjujemo ovo naše parče prostora i vremena.

Naročita vrednost igre leži upravo u mogućnosti da doživiš ono što drugačije ne bi mogao ili smeo doživeti. Bez straha od posledica možeš da se upustiš u neke nove, neizvesne, čak i opasne teritorije koje treba istražiti, možeš da činiš ono što inače ne bi umeo niti smeo i da budeš sve ono što još uvek nisi, ali te kopka da li bi mogao biti – i da li bi uopšte hteo.

To je suština učenja u igri i ujedno ono što kao odrasli najčešće ne prepoznajemo ili potiskujemo.

Kada pokušavamo da igrom decu „edukujemo“ – da nametnemo forme, sadržaje i pouke koje mi smatramo važnim, pri tom očekujući jasne i merljive rezultate na drugim poljima detetovog života, sasecamo sve ono što igru igrom čini. Mi ne želimo dete koje je kreativno i koje istražuje – jer je to neizvesno i opasno. Mi želimo dete koje čini po našoj zamisli – želeći mu samo najbolje, a ne misleći koliko to može biti pogubno.

Na odraslima je zadatak, ali ne zadatak da decu igrom „edukujemo“. Na nama je zadatak da se otvorimo za neizvesnost i za prilike koje će i decu i nas inspirisati da se igramo; da preispitujemo različite životne situacije, otkrivamo različite uloge i različite aktere, istražujemo različite prostore i materijale i da osetimo šta još postoji i šta još možemo učiniti mogućim u nama samima, ovom svetu i ovom životu koji stvaramo.

Ni igra, ni učenje, pa ni život ne nose garancije. Na nama je zadatak da prigrlimo taj rizik i da se zaigramo u neizvesnosti sa decom zajedno.


O autoru: Nevena Mitranić je studentkinja 4. godine doktorskih studija predškolske pedagogije na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Nevena je i stipendistikinja Novak Đoković Fondacije.  Na istom fakultetu, Nevena je prethodno odbranila master tezu “Dečija igra u praksi obrazovne politike”. Od septembra 2016. godine angažovana je na fakultetu kao demonstrator u nastavi na predmetima “Dečija igra i stvaralaštvo” i “Razvijanje prakse dečijih vrtića”, a pomaže i na predmetu “Razvijanje i evaluacija kurikuluma”. 

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE