Donirajte

Roditelji pitaju: Psiholog Smiljana Grujić odgovara na vaša pitanja

by , 26. мар 2021.

U želji da roditeljima i starateljima pružimo podršku u ovom izazovnom periodu, naš psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić odgovara na neke česte roditeljske nedoumice. Nadamo se da Vam je naša rubrika “Roditelji pitaju” korisna i zanimljiva! Ukoliko želite da i Vi postavite neko pitanje Smiljani, slobodno nam pišite u komentaru ispod bloga, a mi ćemo odgovor na Vaše pitanje uvrstiti u sledeći blog.


  • Moje dete uzrasta 11 godina stalno traži da mu se nešto kupi i to zadovoljstvo mu potraje maksimalno tri dana i onda iznova traži nešto novo. Probali smo sve metode, ali on stalno insistira na nečemu i dok se ne kupi nema mira u kući. Imate li neki savet? – Mama Gordana

Što se tiče kupovine ima jedna zamka – što više kupujete, dete sve više traži. Znate Vi to i bez mene, nije loše podsetiti se. Vreme je da toj situaciji pristupite drugačije. Mislim da iza toga može da stoji nešto što detetu psihološki treba, a način da to što mu treba zadovolji, verbalizuje kroz traženje poklona. Možda se iza toga krije potreba za pažnjom ili potreba za prihvatanjem, ljubavlju, bliskošću…To naravno ne znači da Vi kao roditelj te potrebe njemu ne zadovoljavate, dete ima takav doživljaj.

Zato kada se to desi, pokušajte da uđete u njegove “cipelice” i da mu kažete nešto poput ovoga: ”Želiš to….jer ti treba da znaš da mislim na tebe?”

Dobro je posle ovakve rečenice proveriti sa detetom šta ono misli u vezi ovoga što ste izgovorili. Ovo Vam dajem samo kao primer da razumete da je u toj situaciji dobro da čujete šta može se krije iza ponašanja koje opisujete. Samo kada budete mogli da istinski razumete šta stoji iza ovakvog zahteva, pa onda u sledećem koraku zajedno sa detetom razmotrite šta bi moglo biti od pomoći, ovo ponašanje vremenom će prestati. Lakše je ponekad nešto kupiti, nego razumeti da detetu nešto psihološki treba, a da način kojim to traži nije konstruktivan. Možda mu treba više zajedničkog druženja, šetnji, zajedničkih aktivnosti, vremena samo za vas….A to samo nespretno traži.

  • Pročitala sam Vaš blog „Kako reagovati kada vas dete ne sluša“ i sve sam razumela. Međutim šta nakon toga što se smirim? Kako detetu da pristupim? Kojim rečima? Na primer dete je htelo da gurne sestru sa stepeništa. Srećom, nije pala, zadržala se. – Mama Irena

Ova situacija je teška za svakog roditelja, jer je ugrožen život deteta, tako da je strah legitiman.

Prva i najvažnija stvar je pobrinuti se da dete bude bezbedno, što ste Vi i uradili.

Kada ste to uradili i kada ste ugasili sirenu za stres primenom neke strategije samoregulacije pokušajte da razumete zašto dete to radi, Npr. možete reći: „Meni se čini, da isprobavaš šta će da se desi dok guraš sestru niz stepenice. Da li sam dobro razumela?“ Vi ćete to reći svojim jezikom, imajući u vidu uzrast deteta i njegove razvojne karakteristike. Suština je da pošto ste ugasili sirenu za stres i prepoznali da ste uplašeni, odreagujete na način gde nećete okriviti i napadati dete. Vaša potreba u ovoj situaciji je da deca budu bezbedna, da ih zaštitite. Kada odreagujete iz pozicije mirnog roditelja, učvršćujete prihvatljivo ponašanje deteta i umanjujete verovatnoću da se ovakve situacije ponavljaju. Kada pokažete da ste razumeli šta “stoji” iza ovog ponašanja, korišćenjem Ja poruka kažete detetu kako se Vi osećate i zašto njegovo ponašanje nije prihvatljivo. Npr. možete reći: „Kada guraš sestru niz stepenice, uplašena sam, zato što ona može da padne i da se povredi. Volela bih da to ne radiš, jer seka može da padne. Da li smo se dogovorili?“ Naravno pratite šta će se dalje dešavati, jer nije dovoljno da mu ovo kažete samo jedanput.

Ako je dete isuviše malo, kontrolišete okolinu, a ne dete.

To znači obezbedite stepenice kako se to ne bi desilo. Deca ne znaju da je njihovo ponašanje pogrešno i ne mogu da sagledaju posledice koje mogu da se dese. Ona imaju potrebu da se igraju i da istražuju. Često nisu svesna kako njihovo ponašanje utiče na osobe sa kojima su povezani. Brzo zaborave ono što im se kaže, teško im je da povezuju ono što su naučili u prošlosti sa sadašnjom situacijom. Mi treba da ih naučimo razliku između prihvatljivog i neprihvatljivog ponašanja. Pored ovoga što sam napisala dobro je da negujete rutine sa decom i da efikasno zahtevate, bez da napadate i sudite detetu.

  • Poštovana, imam veliki problem sa decom. Zapravo sa sobom. Svesna sam da vičem, i uzvraćam deci, a deca jedna drugome. Sama sam, muž je otputovao, mada i sa njim imam izrazito lošu komunikaciju. Kako da me deca poslušaju bez vike i haosa? Jako sam tužna. – Mama Milica

Verujem da Vam nije lako i da Vas kao što ste i sami napisali često preplavi tuga, jer u odnosu sa svojom decom odreagujete na način sa kojim niste zadovoljni. Upravljanje sopstvenim emocijama se uči i to je preduslov da deca čuju i bez velikog protivljenja urade ono što od njih tražimo. Kada reagujete u izazovnim situacijama treba da budete pre svega Vi mirni, što naravno nije lako. Samo tada povećavate verovatnoću da deca ne reaguju burno, a i učite ih da i oni sami tako reaguju, ne samo prema Vama, nego i prema drugima u svom okruženju. U trenucima kada Vas preplave neprijatne emocije, teško da možete podučavati dete. Ako tada i reagujete na način sa kojim niste zadovoljni, ostaje osećanje krivice sa kojim se obično teško izlaze na kraj. Kada vaša deca na neki način naprave gluposti, vrlo je važno da Vi budete mirni. Dozvolite sebi da udahnete i ostanete pribrani. Dajte sve od sebe da pronađete strategiju koja će Vam pomoći da izbegnete da vičete, kritikujete, napadate. Deci je potrebno razumevanje i potrebne su im jasne granice. Ostanete mirni i puni ljubavi dok disciplinujete decu.

Ako ih ne osuđujete, već pokazujete razumevanje za osećanja kroz koja prolaze, povećavate verovatnoću da oni čuju šta im govorite i da rade ono što ste se dogovorili. Nije lako, ali je moguće!


Psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana Grujić vodi program Podrška, ne perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6  godina. 

2 komentara

Napiši odgovor
  • bursacm115@gmail.com' Milana каже:

    Postovana, zanima me kako da se postavim prema deci od 5 i 3 godine kada se stalno svadjaju, tuku, naprave scenu u radnji..? Takodje me zanima kako da reagujem kada sin ima stalne ispade besa, ljuti se za svaku sitnicu? Hvala na odgovoru. Pozdrav – mama Milana

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana Grujić каже:

    Draga Milana,

    Deci je ponekad teško da dele , žele da sva roditeljska pažnja bude usmerena na njih, žele da budu najbolja u svemu, žele da rade sve po svome. Kada imaju braću ili sestre sa kojima treba da dele igračke, pažnju i pohvale i koji ih često sprečavaju da rade ono što žele, medjusobno se svadjaju, a roditelje to užasno frustrira, što potvrdjuje i vaš primer.
    Ovo ponašanje je neophodni deo razvoja i može biti podsticajan za razvoj različitih veština.
    Ukoliko možete nemojte se mešati, pustute ih da sami vežbaju rešavanje problema. Ukoliko je ipak potrebno da se umešate , aktivno ih saslušajte, koristitie Ja – poruke i vodite ih kroz proces konstruktivnog rešavanja nesporazuma. Ovo što sam napisala ne odnosi se na situacije u kojima im je ugrožena bebednost.
    Kada biraju neko rešenje, pomozite im da ga primene i proverite na kraju da li su to uradili.
    Na taj način učite decu da rešavaju probleme.
    U situacijama kada se dešavaju nesporazumi, ne treba da ih etiketirate, poredite jedno dete sa drugim.
    Zamka je da se stavite u ulogu sudije, i na stranu jednog deteta, što je čest slučaj.
    Kada se deca mirno igraju zajedno, cenite to i pohvalite to ponašanje.
    Kada vidite da deca sama koriste tehniku zajedničkog rešavanja problema, iznenadite ih nagradom.
    Ako želite da ih naučite konstruktivnom rešavanju nesporazuma, budite im uzor i pokažite im kako se to radi. Kada roditelji pomažu deci da reše njihove medjusobne nesporazume, podržavaju razvoj njihovih komunikacijskih, socijalnih i emocionalnih veština.
    Želim Vam svako dobro!

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE