Donirajte

Putopis mame Nevene, učesnice programa „Podrška,ne perfekcija“

by , 9. мар 2021.

Tokom te naše, gotovo tromesečne vožnje u vidu učestvovanja u programu „Podrška,ne perfekcija“, doživeli smo sijaset lepih trenutaka i upoznali divne ljude. Kada bih opisala svaku radionicu, napisala bih jedan dobar putopis.

Roditeljstvo je, u neku ruku, poput naučne discipline. Zvuči jednostavno. Kao da svako može biti brilijantan i uspešan u ovoj oblasti. Zvuči zato što niko ne kaže da je roditeljstvo nauka. A da bismo bili dobri u ovoj naučnoj „disciplini“ nije dovoljno samo da imamo „talenat“, već i da istražujemo, grešimo, prihvatamo, ispravljamo naše greške i tako učimo. Moja želja, a san mog muža Ivana su bili da osnujemo porodicu. Na ovaj „poduhvat“ smo se odlučili nakon cele jedne decenije. Kažemo „poduhvat“ jer za nas to i jeste bilo. Verujem da je i za veliki broj drugih roditelja. Ipak je za tako nešto potrebna odlučnost, hrabrost i puno ljubavi. No, brzo smo shvatili da ni to nije dovoljno, da nam je potrebno i više veština i više znanja. Okrenuli smo se različitoj, dostupnoj, literaturi. Iz svega toga smo puno saznali, nešto primenili, nešto samo bezuspešno pokušali. Ali nismo znali sa sigurnošću da li smo na pravom putu .

Shvatili smo kako da kod Filipa uvidimo uzroke izliva ljutnje, tuge ili iznenadne radosti.

Shvatili smo kako da kod Filipa uvidimo uzroke izliva ljutnje, tuge ili iznenadne radosti.

U trenicima kada kada naš sin Filip spava, obično u večernjim satima, Ivan i ja razgovaramo. O Filipu, o njegovom ponašanju, našem odnosu prema njemu, odlukama koje smo tog dana donosili i ishodima koje su te odluke imale. Ponekad se vratimo i na naše detinjstvo, razmatrajući kako su se naši roditelji ophodili prema nama, kako smo se mi osećali i vrlo često izgovorimo kako mi nećemo biti kao naši roditelji. No, bilo kako bilo, ubrzo shvatimo da, koliko god ne želeli da „budemo isti“, često uradimo upravo ono što smo govorili da nećemo. U literaturi koju smo čitali piše kako bi „trebalo“ postupati u određenim situacijama u odnosu sa detetom. No, iako shvatamo i prihvatamo tu teoriju, često nam je teško da je primenimo. Takve situacije nas frustriraju i dovode do izliva različitih emocija, naročito onih manje poželjnih, poput ljutnje, nervoze, džangrizavosti, nezadovoljstva. Ta osećanja nas gotovo uvek vode ka pogrešnim odlukama. S toga smo rešili da bi trebalo još da učimo o roditeljstvu i onome što ono nosi i pridružili se programu „Podrška, ne perfekcija“ Novak Đoković Fondacije.

Program „Podrška, ne perfekcija“ je zapravo mapa. U izradu te mape neko je uložio mnogo znanja, veština, vremena, resursa. Ali da bi pročitao mapu, čoveku je često potrebna navigacija. Naša navigacija u vidu facilitatora radionica je radila besprekorno. Ni u jednom trenutku nije zastala, i za to joj hvala. A mi, učesnici, smo putnici. Tokom trajanja programa, ja sam bila vozač, a Ivan suvozač. Ali, znate one suvozače koji koče umesto vas? E, on je bio taj suvozač. Uvek tu i na oprezu. Roditeljstvo je zajednička bitka i zato smo Ivan i ja ovu vožnju zajedno započeli i završili.

Putopis porodice Nešić.

Putopis porodice Nešić.

Tokom te naše, gotovo tromesečne vožnje, videsmo i doživesmo sijaset lepih trenutaka i upoznasmo divne ljude. Kada bih pisala o svakoj pojedinačnoj destinaciji (radionici), napisala bih jedan dobar putopis. Izdvojiću par momenata koji su nama bili najznačajniji. Otkrovenje nam je bila spoznaja da su naše emocije i ponašanja u direktnoj, uzročno-posledičnoj, vezi sa sopstvenim (ne)ispunjenim potrebama. Ovo je za nas postala polazna tačka pri rešavanju određenih situacija. A to smo naučili već na PRVOJ radionici! Naravno, sa tom spoznajom smo krenuli i da, u nekim sitacijama sa Filipom, prvenstveno promišljamo o njegovim potrebama koje (ni)su ispunjene ili ostvarene. Tako smo shvatili kako da, kod Filipa, uvidimo uzroke izliva ljutnje, tuge ili iznenadne radosti, tako rešavajući nastalu situaciju. Nakon prve radionice, usledilo još devet podjednako sjajnih, poučnih, nadahnjujućih radionica. Naučili smo i da se fokusiramo na „ostvarivanje“ naših (roditeljskih) želja i potreba, i to tako što smo napravili dobar plan, sa jasnim i realnim ciljevima, čije kretanje možemo da pratimo, efekte izmerimo i ustanovimo ishode.

I na kraju, ono najohrabrujuće je saznanje da nismo jedini roditelji koji se bore sa sopstvenim mislima i osećanjima kada je vaspitavanje dece u pitanju. Da je najpotrebnije da ih volimo, razumemo i podržavamo. Da nije potrebno da budemo perfektni, već prisutni, potpuno predani. I šta je uopšte perfektno? Ja još uvek nisam naišla ne nešto perfektno. Osim ovog programa. On je, moglo bi se reći, perfektan. A vi?

Roditeljstvo je, u neku ruku, poput naučne discipline. A da bismo bili dobri u ovoj naučnoj „disciplini“ nije dovoljno samo da imamo „talenat“, već i da istražujemo, grešimo, prihvatamo, ispravljamo naše greške i tako učimo.


Cilj besplatnog programa za roditelje i staratelje „Podrška, ne perfekcija“ je da ih osnaži da prepoznaju potrebe i osećanja deteta i da ih nauči da ne postoje gotova rešenja i savršen roditelj, već roditelji/staratelji koji vole i razumeju dete. Upravo je završen sedmi ciklus, a do sada je program podržao skoro 2000 roditelja i staratelja. Program “Podrška, ne perfekcija”  se sprovodi u saradnji sa Generali Osiguranjem Srbija i The Humany Safety Net-om. 

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE