Donirajte

Psiholog Smiljana Grujić: “Roditeljska prisutnost je isceliteljska za detetove strahove”

by , 16. Apr 2020.
U želji da roditeljima i starateljima pružimo podršku u ovom izazovnom periodu, naš psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić odgovara na neke česte roditeljske nedoumice. Nadamo se da Vam je naša nova rubrika “Roditelji pitaju” korisna i zanimljiva! Ukoliko želite da i Vi postavite neko pitanje, slobodno nam pišite u komentaru ispod bloga, a Smiljana Grujić će odgovor na Vaše pitanje uvrstiti u sledeći blog.

1. “Ponekad sam tužna, i jednostavno me stisnu brige u toku dana. Kako da objasnim svom detetu zašto se to dešava?”

Kada ste roditelj, imate pravo da budete tužni. Takođe, Vaše dete može da Vas vidi da ste tužni. Tuga je sastavni deo života, kao i svaka druga emocija. Tuga nije bauk, a ni Babaroga. Roditelji obično ne vole da ih deca vide da su tužni, misle da će time “pokvariti” srećno odrastanje njihove dece. Obično smatraju da je tuga emocija kojom se treba baviti u zrelijim fazama života i najčešće tu emociju ne vole da pokazuju pred decom.

Šta roditelji time uče decu? Da tugu treba zataškavati, odlagati, kriti.

I onda deca obično ne znaju šta će sa tom emocijom kada ih ona obuzme. A znaće šta sa njom da rade, ako ih roditelji tome nauče. Ne samo pričom, već i primerom.  Kada roditelji prihvate tu emociju i ne stide se da je pokažu pred decom, uče decu da upravljaju tom emocijom i da oni imaju pravo na nju. A to je već relaksirajuće, činjenica da ti roditelj ne kaže: “Ne budi tužan, nema potrebe“.

Važno je znati da nije dobro da budete tužni kontinuirano i da Vam tuga oboji dane i noći. Predlog je da pronađete vreme za nju. Podelite sa detetom da Vas je neka situacija rastužila, nacrtajte svoju tugu, dajte joj ime i iskoristite tu priliku da i dete to isto uradi. Ako Vi prihvatate da su Vaša emocionalna stanja u redu i Vaše dete učite tome.

2. “Šta raditi kada komšijama smetaju deca? Jako se stresiramo oko toga. Poštujemo kućni red, ali imam osećaj da će uvek nešto smetati.” – mama Ljubica

U danima u kojima se nalazimo veći broj ljudi je uplašen, ljut i ima potrebu za sigurnošću i izvesnošću. Volela bih da pođete od toga da se Vaše komšije teško snalaze u novonastaloj situaciji i da su dodatno osetljivi. Kada pođete od toga, sledeći korak bi bio da razmišljate šta je u Vašoj moći da uradite u situaciji koja Vas dodatno frustrira. Poštujete kučni red, to je skroz u redu. Možda možete da napišete jedno pismo komšijama u kojem ćete pokazati razumevanje za ometanja od strane dece, a u isto vreme ih zamoliti za razumevanje.
Sagledavanje njihove perspektive, pomaže da oni sagledaju Vašu. I nekada to bude dovoljno.
Kada uradite sve što je u Vašoj moći, biće Vam lakše da prihvatite činjenicu da Vaša deca imaju svoje potrebe, a da je nezadovoljstvo komšija njihova briga.
Psiholog Smiljana Grujić: "Roditeljska prisutnost u emotivno obojenim situacijama je isceliteljska."

Psiholog Smiljana Grujić: “Roditeljska prisutnost u emotivno obojenim situacijama je isceliteljska.”

3. “Naša devojčica od 12 godina je od početka pandemije razvila izraziti strah od smrti. Kako da joj pomognemo?”

Deca različitog uzrasta doživljavaju postepeno koncept smrti. U ovom uzrastu deca razumeju da smrt nije mesto sa koga će se neko vratiti. Dvanaestogodišnjaci razumeju pojam smrti, a ta činjenica dovodi do pojave straha od smrti. U ovom slučaju pretnja je konkretna, jer se u ovom periodu o smrti priča više nego inače. Što se tiče straha od smrti, tu je uloga roditelja baš važna. Često se roditelji uplaše kada prepoznaju ovaj strah, jer se i sami plaše smrti. Smatraju da će pomoći deci ako ih razuveravaju.
Znaju da kažu: “Nema čega da se plašiš“, ili “Svi ćemo jednog dana umreti” ili “Šta tebi sve pada na pamet“. To nije konstruktivno. Time šaljemo poruku detetu da je ovaj strah nepoželjan, i da ga treba zatrpati, i to što dalje od sebe, to je bolje.
Izbegavanje razgovora o ovoj temi uverava dete da je taj događaj toliko strašan da o njemu ne treba ni govoriti. To onda povećava strah.
Treba sa decom iskreno deliti šta mislite. Takođe, pomaže roditeljska spremnost da se razgovara o ovoj temi bez uvijanja i izbegavanja. Treba ozbiljno uzeti u obzir detetova pitanja, dileme, detetu treba podrška za razumevanje strahova, kao i svega što je deo njegovog sveta.
To je jedan od načina da deca upoznaju svoja osećanja. A to je onda put za učenje i pronalaženje načina za upravljanje emocijama. Detetu treba uvažavanje njegovih doživljaja, za sva stanja i faze u kojima se nalazi.
Roditeljska prisutnost u emotivno obojenim situacijama je isceliteljska.
Ukoliko izostane podrška, detetovi strahovi se održavaju i vremenom se umnožavaju. Dete najlakše prolazi kroz različite izazove kada može da podeli svoje strahove, brige, razmišljanja i kada osoba sa kojom deli svoju unutrašnjost ga ne procenjuje, analizira, kritikuje. Kada dete može da deli sa odraslim osobama koje su u njegovom životu važni, a to su najčešće roditelji, strahovi se umanjuju, kao što kada se sreća podeli – ona se uvećava.

Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana Grujić vodi program Podrška, ne perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6  godina. 

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE