Donirajte

Psiholog Smiljana Grujić odgovara na vaša pitanja!

by , 8. Apr 2020.

U želji da roditeljima i starateljima pružimo podršku u ovom izazovnom periodu, naš psiholog i psihoterapeut Smiljana Grujić odgovara na neke česte roditeljske nedoumice. Nadamo se da Vam je naša nova rubrika “Roditelji pitaju” korisna i zanimljiva! Ukoliko želite da i Vi postavite neko pitanje Smiljani, slobodno nam pišite u komentaru ispod bloga, a mi ćemo odgovor na Vaše pitanje uvrstiti u sledeći blog.


1. “Dete nam je uznemireno i ovih dana se pojačano plaši. Kako da mu pomognemo?” – Ana, mama deteta uzrasta 5 godina

Roditelji u izazovnim situacijama, kao što je ova, obično žele da umanje detetovu “patnju”.  Kada se dete plaši, roditelji najčešče misle da prva stvar koju treba da urade je da “rasplaše” dete, pa onda da minimiziraju strah, ignorišu ga, “stavljaju pod tepih” ili ostavljaju da se time bave kada dođu bolji dani. To je razumljivo jer roditelji žele da im deca budu srećna i da im život bude ispunjen samo prijatnim emocijama. Međutim, znamo i sami da su to nerealna očekivanja.

Prvo, treba da se podsetimo da je strah jedna od osnovnih emocija i da je on često neophodan  za opstanak.

Kada dete pokazuju da se plaši, pokažete razumevanje za njegove strahove. Pomozite detetu da se opusti. Vi najbolje poznajete Vaše dete i znate šta je to što ga smiruje. Aktivno slušajte, ne nudite rešanja i nemojte procenjivati ili etiketirati. U ovoj situaciji, kao i u svakoj drugoj kada dete ispoljava osećanja, pomozite detetu da izrazi svoja osećanja. Uvažite detetov doživljaj da se plaši. Ne ismevajte ga, ne nazivajte ga pogrdnim imenima.

Kažite detetu: “Kada me pitaš …..izgleda mi da si uplašen i da bi volelo da bude sve dobro? Da li sam te dobro razumela?”.

Nije dobro reći: “Nema čega da se plašiš” ili “Dečaci se ne plaše!” ili “Ko se ne plaši, taj je jak“. Na ovaj način dete ne uči da upravlja emocijom straha.

Kada imenujete emociju i pokažete razumevanje za osećanje kojim je dete preplavljeno, onda možete predložiti da dete nacrta strah, predstavi bojom, da mu da oblik i ime.

Možete zajedno napraviti štit, koji će Vas i dete štiti od straha. Pa onda taj štit iskoristiti da pričate o strahovima, da ih zajedno podelite i da smislite načine kako da “rasterate” strah kada se pojavi.

I za kraj, teško je da pružite podršku detetu, ako ste i sami previše plašite. Zato recite sebi: “Ovo je očekivano ponašanje u ovoj situaciji. “ Onda prvo smirite sebe, jer će samo na taj način dete dobiti sigurnost i podršku koja mu je potrebna.

U ovoj situaciji, kao i u svakoj drugoj kada dete ispoljava osećanja, pomozite detetu da izrazi svoja osećanja. Uvažite detetov doživljaj da se plaši.

“U ovoj situaciji, kao i u svakoj drugoj kada dete ispoljava osećanja, pomozite detetu da izrazi svoja osećanja. Uvažite detetov doživljaj da se plaši.” – Smiljana Grujić, psiholog i psihoterapeut.

2. “Da li ova situacija može uticati na razvoj bebe od 19 meseci?”

U periodu zavisnosti u kome su nalaze bebe, njima je važno da pored sebe imaju bar jednu osobu koja će uvek biti tu da im zadovolji potrebe i da ih zaštiti.  Jedna od najboljih stvari koju možete uraditi za Vašu bebu, da bi podstakli njen celokupni razvoj, je da imate sigurnu povezanost sa njom, ne samo sada, nego inače. Za bebe je najvažnije redovno reagovanje odraslih i zadovoljenje bebinih potreba, fizioloških i psiholoških.

U stresnim situacijama kao sto je ova, važno je da roditelj reguliše sopstveni stres.

Čak i kada ne možemo da utvrdimo šta je bebi potrebno, ili kada joj nije ništa potrebno osim pažnje i ljubavi, beba uči da veruje da će njene potrebe biti zadovoljene i tako izgrađuje sigurnu povezanost koja je uslov za njen dalji razvoj. Bebama je potrebna pažnja roditelja najveći deo vremena, a ne sve vreme.

Ako se kod bebe reakcije na stres učestalo aktiviraju i ostaju aktivne tokom dužeg vremenskog perioda bez prisustva brižne odrasle osobe, beba može doživeti toksičan stres.

Nadamo se da Vam je naša nova rubrika “Roditelji pitaju” korisna i zanimljiva! Ukoliko želite da i Vi postavite neko pitanje, slobodno nam pišite u komentaru ispod bloga, a psiholog Smiljana će odgovor na Vaše pitanje uvrstiti u sledeći blog.

Nadamo se da Vam je naša nova rubrika “Roditelji pitaju” korisna i zanimljiva! Ukoliko želite da i Vi postavite neko pitanje, slobodno nam pišite u komentaru ispod bloga, a psiholog Smiljana će odgovor na Vaše pitanje uvrstiti u sledeći blog.

3. “Kako izbeći podmićivanje u stresnim situacijama kao što je ova?”

Podmićivanje je opasno oruđe. Učvršćuje loše ponašanje u svim vremenima. Uči decu da mogu biti neposlušna kako bi dobila ono što hoće. Roditelji podmićuju zato što žele da prekinu loše ponašanje. Kada to rade oni kažu: “Daću ti …., ako ti uradiš ili prestaneš da radiš ….”. Zapravo, na taj način daju deci moć.

Međutim, doživljaj moći najčešće nikom ništa dobro nije doneo. Kada su roditelji pod stresom, a u ovoj situaciji veći deo roditelja jeste, oni često pomisle da ne mogu uraditi ništa, pa iz tog razloga podmićuju.  To je lakši način, jer roditeljima daje privid da nisu mnogo popustljivi, jer deca nešto treba da urade.

Odnos sa decom se gradi postepeno i svakoga dana od početka.

Važno je da se ima na umu da je cilj vaspitanje dece, a ne popuštanje i isprobavanje moći.  U temelju građenja odnosa postavljaju se jasne granice i pravila, a začin je ljubav, uvažavanje i podrška.


Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama. Smiljana vodi program Podrška, ne perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6  godina. 

3 komentara

Napiši odgovor
  • mm44279@gmail.com' Marija says:

    Imam problem sa cerkom uzrasta od 3 godine. Napravili smo popust i sada ne znam kako da ispravimo, jako sam ocajna. Devojcica je neposlusna, udara, pljuje i prica psovke. Kad joj se kaze da ne radi to, radi jos vise, ne znam na koji nacin da pricam sa njom.. Tajodje ima i izlive besa ako joj se nesto ne dozvoli, problem su bake i deke japravile jer joj sve dopustaju. Hvala vam na pimoci unapred.

  • cilagrujiccila@gmail.com' Smiljana Grujic says:

    Draga Marija,

    Kada nagradite neprihvatljivo ponasanje pažnjom, a to radite jer vašoj ćerki skrećete pažnju da neke stvari ne treba da radi, deca uče da mogu da dobiju ono što žele svojom neposlušnošću, prenemaganjem, glupiranjem i zato su sklonija da ponavljaju to ponašanje. Kada god je to moguće i bezbedno, ignorišite loše ponašanje kojim dete traži pažnju. Ignorisanje nije lako za roditelje, zahteva visok nivo samokontrole i zato je važno da vi imate neku svoju strategiju da isključite sirenu za stres kada vase dete ispoljava neprihvatljivo ponašanje. Mnogo je bolje da obraćate paznju na stvari koje dete dobro radi. Ovo je moćna strategija koja pomaže da usmeravamo decu da se više ponašaju onako kako mi želimo, a manje onako kako nam se ne dopada.
    Što se tiče emocije besa, treba da pustite da oluja prodje, i da pokušate da razumete šta vašoj devojčici treba u toj situaciji, a nema. Da li joj možda treba da izabere sama sta če raditi ili joj treba pažnja, možda razumevanje. Kada otkrijete šta joj treba i ne dozvolite da se vi razbesnite zbog te situacije, a to nije lako, znam postoji verovatnoća da se te epizode vremenom smanje.Situacije besa pojačava naredjivanje, kritikovanje, etiketiranje. Bes će umanjiti vaše razumevanje za potrebu koju dete ima u situaciji kada dete bes ispoljava.
    Hvala na poverenju, želim Vam sve najbolje!

  • jelenaivosev@gmail.com' Jelena Ivosev says:

    Postovana, nasa starija cerka ima 4 godine. Progovorila je i prohodala sa 11 meseci tako da smo mi nju vrlo brzo poceli da dozivljavamo kao stariju nego sto jeste, ima bogat fond reci i jako je inteligentna. Sad nam se to lupa o glavu. Pre godinu dana rodile su se bliznakinje i tu pocinju svi nasi problemi, pocela je da ispoljava bes, nezadovoljstvo ali za sve, sto je dan, sto je mrak, sto je neko nesto rekao, sto nisam donela vodu cim je trazila, sto ne moze iste sekunde da ide kod babe, pa je pocela da gricka nokte, da piski u gace, da prica bebeci, da vristi iz cista mira, da skraba po namestaju, da sece makazama sve sto dohvati….razumem da su to sve elementi za skretanje paznje i bas se zbog toga veoma trudimo da joj posvecujemo vreme kao pre seka ali kao da ona na to sve gleda drugacije. Da seke nebi gledale to njeno vristanje i urlanje, kocenje i bacanje po podu ja je posaljem u sobu, tamo sutira nogama vrata i sve jace vristi. Nikada se sama ne smiri nego muz ili ja udjemo u sobu pa joj kazemo da dise duboku da proba da se smiri da popije malo vode, kad se smiri ja je pitam zasto se tako ponasala ona kaze da prosto nezna i da sam je dzabe poslala u sobu jer ona od te kazne nista nije naucila i da ce se verovatno opet tako ponasati. A cesto zna da mi kaze, ako mi nedas to i to, sve cu ti polupati, ili, deracu se da ti probudim seke, ili lupacu ti nogama u vrata…..to me izbaci iz takta skroz….
    Nisam vise pametna na koji nacin da postavimo neke granice i neki modus ponasanja jer sve do sada sto smo uradili palo je u vodu rodjenjem seka. Izvinite na duzoj poruci

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE