Donirajte

Priče nam pomažu da kreiramo odnos sa decom posvećen učenju

by , 22. Apr 2020.

Moj nedavni razgovor s Jelenom Đoković na Instagramu bio je o tome kako možemo da pomognemo deci da uče tokom ovog perioda karantina. Radeći zajedno, otkrile smo i koristile neke sjajne knjige za decu, i zajedno verujemo da mogu da se koriste kao resurs za dobijanje znanja na prirodan način.

Htela sam da objasnim detaljnije zašto snažno verujem da su priče efikasan alat. A u mom sledećem blogu, podeliću s vama druge načine kako da podržite socijalno i emocionalno učenje vaše dece tokom ovog perioda.

Priče pomažu s učenjem jer:

  • su primamljive i interesantne, i  okupiraju pažnju i maštu dece.
  • mogu da se koriste recipročno ili zajednički, s zajedničkim angažovanjem i dijaloškim odnosom između čitača i slušaoca; kao i igrom i ponovnim osmišljavanjem kada deca sarađuju jedna s drugom.
  • pružaju deci kontekst i značenje (ponekad, pokušavamo da naučimo decu u konceptima bez da im damo kontekst. Priče nam pružaju okvir na kome možemo da zasnivamo učenje, i funkcionišu kao odskočna daska za istraživanje različitih ideja).
  • su dinamične jer se mogu oživljavati nanovo kroz komunikaciju, diskusiju, i dramatizaciju. Priče su pogodne za istraživanje, adaptaciju i igru.

Pre ovog onlajn razgovora, pročitala sam divnu frazu koju je napisala Megan Koks Gurdon u svojoj knjizi Magični sat (koja je ujedno i jedna od najboljih knjiga koje sam pročitala tokom više godina, koja nudi, po mom mišljenju, perspektivu koja menja život za roditelje i učitelje) o tome kako je dobro za decu kada ona i njihovi roditelji (ili staratelji/učitelji) uspostave pozitivan šablon povezivanja sa sadržajem pri čitanju“.

Kada čitamo i udubljujemo se u priče, stvaramo partnerstvo posvećeno učenju zajedno s našom decom.

Zajedno istražujemo, zajedno se zaustavljamo na različitim delovima, zajedno istražujemo, učestvujemo – ili čak izmišljamo aktivnosti – zajedno. Verujem da je posmatranje našeg angažovanja s decom o kojoj brinemo kao partnerstvo podjednako ključno kao i osećaj dece da radimo zajedno s njima kada je u pitanju ispitivanje i otkrivanje, i da ih prosto ne hranimo informacijama u okviru hijerarhije, smatrajući sebe superiornim a njih inferiornim. Deca, kao i mi, vole da se osećaju kao da su deo nečega. Možemo da im pomognemo da se osećaju kao dragocen član tima koji uči.

Kada razmišljamo o pričama ili učenju, neki od naš zamišljaju decu kako sede tiho i slušaju dok upijaju informacije. Verujem da je neophodno da promenimo ovaj mentalitet, i posmatramo priče i učenje kao interaktivne procese.

Ironično je što će deca mnogo lakše zapamtiti koncepte i ideje ako je put učenja malo komplikovan – nije tih, smiren i pažljivo kontrolisan – već stimulativan i uzbudljiv. Naši mozgovi su povezani tako da uče kada smo fokusirani, aktivni i radosni!

Kada čitamo i udubljujemo se u priče, stvaramo partnerstvo posvećeno učenju zajedno s našom decom.

Kada čitamo i udubljujemo se u priče, stvaramo partnerstvo posvećeno učenju zajedno s našom decom.

Dok čitate knjigu, imajte na umu različite oblasti učenja: 

1. Znanje o svetu i razumevanje– da li možete da naučite više o Zemlji, i o prirodi? U „Jako gladnoj gusenici“ možete da naučite koja bića ležu jaja, i onda da proširite to na ona koja to ne rade, i kako se razmnožavaju, možete da istražite listove sakupljene napolju, da crtate njihove oblike ili sakupite nekoliko i bojite preko njih kako biste istražili šare. Možete da istražite životni ciklus gusenice detaljnije, možete da se bavite leptirima i kako žive.

2. Da li postoji matematičko znanje koje može da se savlada? Matematika se ne odnosi samo na brojanje, već i na koncepte kao što su veličina, oblik, dužina, udaljenost, težina, vreme, šabloni itd. Takođe, uzmite u obzir matematičke izraze kao što su pola i celo, manje i više itd. Kada počnemo da je tražimo, videćete da matematika postoji u skoro svemu. Na primeru „Jako gladne gusenice“, možete da pričate o dužini gusenica, obliku jaja, listova, broju pojedenih predmeta, pečenju i kuvanju hrane koju je gusenica pojela (koristeći matematički rečnik i koncepte), simetriju leptira (u kombinaciji s umetnošću) itd.

  • Takođe razmišljajte i o redosledu događaja u priči. I ovo je takođe matematička radnja – šta se dogodilo prvo, šta drugo, šta treće, itd. I matematika i čitanje su radnje sekvenciranja, pa je i samo sekvenciranje događaja u priči od strane deteta vežba ove sposobnosti. Tako takođe vežbaju i sposobnosti planiranja, logike i memorije.
  • Možemo biti sigurni da se mnogo stvari dešava na kognitivnom planu dok radimo sa našom decom. Aktivnost ne mora da bude teška ili da zamara da bi bila efektivna.

3. Da li tu ima jezika koji se može naučiti? Da li postoji novi rečnik koji se može predstaviti detetu unutar šireg značenja priče? Nikad se ne uzdržavajte od upotrebe komplikovanih reči i terminologije. Povežite nove sa već poznatim rečima i koristite ih naizmenično kako bi se usvojile. Deca će iskoristiti kontekst kao ispomoć tokom usvajanja ovog znanja.

4. Kreativnost– Možete li da unesete muziku u Vaše učenje? Smišljanje rime ili pesme koja povezuje Vašu temu/učenje dodaće zabavu i pomoći će Vašem pamćenju.

"Svaki put kada neko zastane i ispriča priču, a deca je slušaju, nastala je škola

“Svaki put kada neko zastane i ispriča priču, a deca je slušaju, nastala je škola”.

5. Da li postoji način da se unese pokret kroz glumu– npr. igranje pantomime, izvedbu scena iz omiljenog dela, jogu, upotreba različitih fizičkih pokreta poput poskakivanja/skakanja, itd. Divna ideja na koju sam ja nedavno naišla je da Vaše dete odglumi knjigu koju Vi istovremeno čitate. Deca obožavaju ovu aktivnost i odličnno je za vežbu slušanja i pažnje, kao i za fizičku aktivnost. Zamenite uloge nakon što ste završiliovu aktivnost i dozvolite deci da budu „učitelji“ i „čitaju“ ili pričaju priču, dok Vi glumite.

6. I uvek, kao najvažnije, da li postoji način da se fokusirate na socijalno i emocionalno učenje? – Razmišljajte o sledećem:

  • Kako se osećaju likovi u priči?
  • Kako znamo da se baš tako osećaju? (Ukažite im na izraze lica – tonom svog glasa im stvorite tragove dok čitate).
  • O čemu razmišljaju?
  • Kako se mi osećamo u vezi sa tim što oni misle ili osećaju?
  • Kako bismo se možda mi osećali da smo na njihovom mestu?
  • Koja još osećanja knjiga izaziva u nama?
  • Na kakva nas razmišlja navodi knjiga?
  • Iskoristite priče kako biste podstakli teoriju uma, empatije, saosećanja, razumevanja – uvek istaknuvši šta nam je svima zajedničko kao ljudskim bićima.

Nedavno sam započela čitanje knjige Bibliotekarka iz Aušvica od autora Antonija Iturbe, i na prvoj stranici knjige Iturbe je napisao rečenicu koja duboko odjekuje u pogledu posla kojim se trenutno bavim. On kaže, Svaki put kada neko zastane i ispriča priču, a deca je slušaju, nastala je škola’Dakle, ne potcenjujte moć dobre priče!


O autoru: Helen Lumgair je stručnjak u oblasti ranog obrazovanja, Feuerstein-ov posrednik za instrumentalno bogaćenje i poseduje Montessori međunarodnu diplomu. Nedavno je kreirala i kurikulum zasnovana na narativima sa naglaskom na razvijanje empatije u životu mladih učenika za globalnu nevladinu organizaciju Think Equal. Helen je savetnica za obrazovanje za književni resurs Tales Toolkit i deo je nadzornog tima Dečijeg centra Sure Starts u Tanzaniji.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE