Donirajte

Porodiljsko odsustvo za očeve: stvarnost ili fikcija?

by , 3. Jun 2020.

I dan danas širom sveta, broj očeva koji koriste pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta nije puno zastupljen. Neke zemlje su naprednije u tom pogledu, ali kod većine ipak odgovornosti i pritisak koji se odnosi na roditeljstvo pada na leđa žena. Istraživanja pokazuju da smanjenje razlike u korišćenju prava porodiljskom odsustvu za muškarce i žene omogućava više slobode na radnom mestu i kod kuće. Zato istražujemo da li je porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za očeve stvarnost ili fikcija.

Kako razlika u korišćenju prava na porodiljsko odsustvo za očeve utiče na rodnu nejednakost?

Rodna jednakost, između ostalih, osnovno je pravo svih nas koje dobijamo po rođenju. Prema Ujedinjenim nacijama, rodna nejednakost nastavlja da postoji svuda i usporava društveni napredak, a širom sveta, žene i devojčice obavljaju nesrazmeran deo neplaćenog rada u domaćinstvu. Pored toga, u izveštaju „Kako vam geografija i rod olakšavaju (ili otežavaju) život“ (How Geography and Gender Stack the Deck for (or against) You), Bil i Melinda Gejts naveli su da žene obavljaju neplaćen rad u domaćinstvu barem četiri sata svakog dana, dok muškarci obavljaju oko jedan sat dnevno u proseku.

Iako je bilo progresivnih promena u pogledu rodne jednakosti, rodna nejednakost i dalje postoji, i žene ne samo da moraju da prave ravnotežu između posla i privatnog života, već i moraju da se suočavaju s predrasudama tokom zapošljavanja.

Istraživali smo i koliko je važno da radna mesta budu prilagođena potrebama roditelja. Više o tome možete pročitati ovde.

 Da li je porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za očeve stvarnost ili fikcija?

Da li je porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta za očeve stvarnost ili fikcija?

Iako je broj žena izvršnih direktorki kompanija na rekordnom nivou, i dalje je prilično nizak – žene zauzimaju samo 6% direktorskih pozicija u kompanijama S&P 500, što se vidi iz podataka za decembar 2019. koje je objavio Catalyst. Žene, koje moraju da se bore s neugodnim balansiranjem, primorane su da se suoče s fenomenom „staklenog plafona“ i/ili dobijaju više odgovornosti kod kuće i na poslu, a podizanje dece se istorijski smatra odgovornošću žena.

Prema izveštaju Reja i drugih istraživača (2009), u nedostatku politika plaćenog odsustva, tradicionalnih rodnih uloga koje žene određuju kao „negovateljke“ a muškarce kao one koji privređuju, i zbog uobičajeno nižih plata za majke (u odnosu na očeve) na tržištu rada, to primorava žene da preuzmu većinu odgovornosti oko podizanja dece.

Prepoznavši ove probleme kao stvarne, neke države su odlučile da preduzmu korake kako bi obezbedile jednakost u pogledu prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta. Na primer, nedavni članak u časopisu The Economist navodi da je Island prvi na svetu po indeksu staklenog plafona, koji predstavlja rangiranje 29 država na osnovu deset pokazatelja jednakosti za žene na radnom mestu, od kojih su neki učešće u radnoj snazi, troškovi podizanja dece, i prava na majčinsko i očinsko odsustvo. U državama sa većim brojem žena u vladi, kao što su Finska, Švedska i Španija, roditelji dobijaju više od 30 nedelja plaćenog odsustva. Međutim, u državama s vladama koje čine pretežno muškarci, kao što su Velika Britanija i SAD, ima malo, ili uopšte nema takvog odsustva za roditelje, a troškovi roditeljstva su visoki zbog slabe podrške države.

Prepoznavši ove probleme kao stvarne, neke države su odlučile da preduzmu korake kako bi obezbedile jednakost u pogledu prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta

Prepoznavši ove probleme kao stvarne, neke države su odlučile da preduzmu korake kako bi obezbedile jednakost u pogledu prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta.

Na koji način otac u Srbiji ostvaruje pravo na porodiljsko odsustvo?

Otac porodiljsko bolovanje može koristiti samo u posebnim slučajevima: kada majka napusti dete, usled smrti majke, izdržavanja zatvorske kazne ili kad je iz nekih drugih razloga majka opravdano sprečena da vodi računa o bebi (npr. hospitalizacija usled bolesti i dr.). Više o tome možete pročitati ovde.

Koje su moguće reforme?

Članak u časopisu The Economist predlaže da su potrebne promene u smeru veće tolerancije.

S dodatnim istraživanjem, otkrila sam da liberalnije politike o porodiljskom odsustvu mogu da ublaže rodnu neravnopravnost i dodatno osnaže žene, i podrže porodice u borbi s poteškoćama roditeljstva.

Asai (2019) je istražio niz reformi koje su sprovedene kako bi se smanjio trošak zapošljavanja kada žene uzmu porodiljsko odsustvo, i istražuje kako smanjenje ovih diferencijalnih troškova utiče na plate i zaposlenost u ovim firmama. Iako je studija sprovedena na  uzorku japanskih firmi, rezultati pokazuju da progresivne reforme, ako se sprovedu, mogu da postepeno dovedu do nižih troškova za firme koje zapošljavaju radnice i radnike koji idu na majčinsko i očinsko odsustvo. Ove postepene promene mogu da budu korisne za porodice, jer bi oba roditelja bila angažovana i posvećena podizanju dece, i to bi potencijalno moglo da pospeši kognitivni razvoj dece.

Uklanjanje razlika u korišćenju prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta, kao što se vidi u praksi, zahteva male i usmerene korake ka jasnom cilju roditeljske jednakosti. Omogućavanje odsustva za očeve i povećanje trajanja porodiljskog odsustva bi nam omogućilo da se oslobodimo tradicionalnih rodnih uloga i postignemo jedan od 17 ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE