Primajte naš newsletter
Let’s keep in touch! Stay current with our projects, blog posts, and more.
Let’s keep in touch! Stay current with our projects, blog posts, and more.
2016.godine Novak Ðokovic fondacija pokrenula je program stipendiranja mladih naučnika i inovatora u okviru Centra za razvoj deteta na Univerzitetu Harvard.
Cilj programa je stvaranje nove generacije mladih stručnjaka koji će doprineti napretku u naučnim saznanjima i istovremeno ih prezentovati ključnim akterima u oblasti ranog obrazovanja i razvoja dece kako bi ih motivisali i mobilisali u pravcu primene inovativnih strategija i metoda koje daju izvanredne benefite za decu koja se suočavaju sa teškim i stresnim situacijama.
Jednom godišnje bira se grupa od četvoro stipendista na završnim godinama doktorskih studija i njihovih mentora. Tokom akademske godine, stipendisti svakog meseca prisustvuju naučnim skupovima koji se održavaju u Centru za razvoj deteta. Na taj način u prilici su da steknu bolji uvid u to kako rezultati njihovog rada i istraživanja utiču na životne izazove sa kojima se suočavaju relevatne zajednice kao i na ljude koji se bore sa svakodnevnim problemima. Osim toga, svaki stipendista takođe aktivno sarađuje sa stručnim timom Centra koji predvodi inovacije bazirane na naučnim saznanjima kako bi se iz prve ruke upoznali sa poteškoćama i mogućnostima u vezi sa praksom korišćenja nauke kao izvora novih ideja i metode rada u oblasti ranog razvoja i obrazovanja.
U drugoj polovini godine, svaki stipendista sumira svoja otkrića i stečena znanja na skupu i predvodi akademski okrugli sto kako bi predstavio svoj rad maloj grupi posebno odabranih fakulteta koji se nalaze u sklopu Univerziteta Harvard.
maloj grupi posebno odabranih fakulteta koji se nalaze u sklopu Univerziteta Harvard.
Cilj ovog završnog okupljanja je aktivno učestvovanje u kontruktivnim i ohrabrujućim diskusijama u vezi sa naučnim saznanjima i dokazima i mogućnostima praktične primene istraživanja stipendista kako bi se unapredio dečiji razvoj, sa posebnim fokusom na potrebe onih koji se suočavaju sa značajnim nedaćama.
Program stipendiranja mladih naučnika i inovatora zapravo povezuje primenjenu nauku i razvoj znanja sa međukolegijalnim usavršavanjem mladih stručnjaka i tradicionalnim mentorstvom u skup dinamičnih i kolaborativnih naučnih saznanja i otkrića kako bi se međunarnodnom mrežom objedinilo iskustvo studenata na doktorskim studijama u ključnom trenutku njihovog profesionalnog razvoja.
Program stipendiranja mladih naučnika i inovatora otvoren je za studente na Univerzitetu Harvard, koji su na završnim godinama doktorskih studija.
Kandidati su pre svega izvanredni studenti koji imaju jasno definisane ciljeve i interesovanja vezana za istraživanje ranog razvoja dece.
"Jako sam srećan što investiramo u Centar za razvoj deteta na Univerzitetu Harvard, uzbuđeni smo što ćemo pokrenuti sopstveni stipendijski program usmeren ka nauci i inovacijama, pod mentorstvom profesora Džeka Šonkofa, jednog od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti ranog razvoja. Radujemo se susretu sa prvom grupom stipendista u 2017. i što ćemo kroz njihova istraživanja moći da nastavimo da unapređujemo znanje iz ove oblasti. Trudimo se da deci obezbedimo uslove za najbolji mogući rani rast i razvoj, i na taj način stvaramo čvrstu bazu za svako dete. Naš rad na ovom projektu direktno je povezan sa najnovijim akademskim trendovima i saznanjima, i sada ćemo biti u prilici da i mi damo doprinos na tom planu, a što će moći da koriste stručnjaci i naučnici iz ove oblasti, ne samo u Srbiji, već i globalno."
„Novak Djoković fondacija odlično razume koliko zdrav razvoj u ranim godinama može da doprinese čvrstoj osnovi za stvaranje uspešnog društva. Svetu su potrebni novi, inovativni lideri koji dobro znaju kako životne nedaće negativno utiču na dečiji razvoj i svesni su šta može da se preduzme kako bi se to sprečilo. Novak Đoković fondacija je pokrenula program stipendiranja mladih naučnika i inovatora u Centru za razvoj deteta, što je investicija u novu generaciju vrhunskih stručnjaka iz oblasti ranog razvoja i obrazovanja najmlađih koji će sprovoditi strategiju baziranu na ozbiljnim naučnim istraživanjima. Cilj je da se proizvede pozitivan uticaj na živote onih koji se suočavaju sa stresnim situacijama, brojnim nedaćama, siromaštvom, nasiljem različite vrste i socijalnom isključenosti.“
Novak Ðokovic fondacija veoma je posvećena unapređenju istraživanja koja se odnose na rano obrazovanje i razvoj dece zato što verujemo u moć znanja. Ukoliko steknemo dovoljno naučnih saznanja o tome kako deca rastu, o suštinskom značaju ranog detinjstva, o najboljim i najinteresantnijim strategijama za usmeravanje mališana u pravom smeru i podsticanje njihovog razvoja, onda smo u potpunosti osnaženi da efikasno promenimo njihove živote na bolje. Želimo da damo svoj doprinos istraživanjima koja su se pokazala ključnim za unapredenje kvaliteta života najmlađih, posebno onih koji dolaze iz marginalizovanih sredina. Istraživanje ranog razvoja i obrazovanja dece je oblast koja osvaja sve veću pažnju akademskim krugovima. Ipak, i dalje su joj preko potrebni pioniri da nastave sa ispitivanjem i rasvetljavanjem naučnih saznanja i otkrića koja su do sada dostupna, kao i da uspostave nove grane istraživanja. Za nas je ova inicijativa veoma značajna i radujemo se što smo na pravom putu da stvari u tom pogledu u velikoj meri promenimo.
Škole, edukatori, deca, njihovi roditelji i porodice u fokusu su našeg rada i posvećenosti.
Konstantno se trudimo da ih na svaki mogući način podržimo, ne izostavljajući ni kreatore politika i strategija koji utiču na njihove živote.
Rekonstrukcija i otvaranje škola i vrtića, opremanje učionica, usluga Porodičnog saradnika, seminari i radionice za vaspitače i nastavnike predstavljaju neke od naših najznačajnijih projekata. Kako bi se oni dodatno razvili i unapredili neophodno je sprovesti relevantna istraživanja ranog razvoja dece i primeniti praktična rešenja i metode osmišljene na osnovu takvih istraživanja.
Vrtići i škole ne mogu na adekvatan način da podstaknu intelektualni i socijalni razvoj najmlađih, roditelji ne mogu efikasno da obavljaju svoju ulogu, edukatori ne mogu da obrazuju decu sa istim stepenom razumevanja za sve učenike, ukoliko u potpunosti ne spoznamo razlike u arhitekturi dečijeg mozga, i neverovatnu neurološku i psihološku strukturu njihove ličnosti. Ta svest je još relevantnija i potrebnija u radu sa decom iz ugroženih sredina, koja su zbog siromaštva, nasija različite vrste ili svog socio-ekonomskog statusa neretko ranjivija od ostalih vršnjaka.
Novak Đoković fondacija sa velikim zadovoljstvom predstavlja polaznike
fondacijskog programa stipendiranja mladih naučnika i inovatora.
Džejkob Bekerman je doktorski kandidat na programu za nauke o zdravlju stanovništva koji vodi Fakultet umetnosti i nauka Univerziteta Harvard u saradnji sa Fakultetom za Javno Zdravlje T.H. Chan Univerziteta Harvard. Njegova oblasti interesovanja leže u dečijoj ishrani, sprečavanju gojaznosti, i društvene determinante zdravlja. Njegovo trenutno istraživanje se fokusira na vreme kada se deca goje u ranom detinjstvu kako bi se utvrdilo kada je najbolje intervenisati, kao i na odnos između konteksta koji pruža komšiluk i gojaznosti kod dece u ranom detinjstvu. Džejkob takođe istražuje uticaj programa za promociju zdravlja koji se organizuju za roditelje dece predškolskog uzrasta u zajednicama sa malim primanjima. Džejkob ima diplomu osnovnih studija iz biologije sa sekundarnim fokusom na španski jezik sa Univerziteta Džordžtaun, i master diplomu iz javnog zdravlja sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu. Njegova mentorka će biti Kirsten Dejvison (Kirsten Davison), vanredni profesor ishrane pri institutu Donald i Su Pricker (Donald and Sue Pritzker) na harvardskom odeljenju T.H. Chan za ishranu i društvene i nauke o ponašanju.
Emili Hano je doktorski kandidat na katedri za obrazovnu politiku i ocenjivanje programa koju vodi Fakultet za obrazovanje Univerziteta Harvard u saradnji sa Fakultetom umetnosti i nauka Univerziteta Harvard. Kroz svoje istraživanje, Emili želi da preispita procese ustaljenih intervencija vezanih za profesionalni razvoj koje za cilj imaju unapređenje starateljskih praksi, kako bismo razumeli šta kod predavačkih intervencija funkcioniše, a šta ne. Emili ima diplomu osnovnih studija iz ekonomije i međunarodnih odnosa sa Univerziteta Tufts, i master diplomu iz ljudskog razvoja i psihologije sa Fakulteta za obrazovanje Univerziteta Harvard. Njen mentor će biti član fakulteta povezan sa Centrom za razvoj deteta, Dejna Čarls MekKoj (Dana Charles McCoy), vanredni profesor obrazovanja na Fakultetu za Obrazovanje Univerziteta Harvard.
Gabrijel Švarc je doktorski kandidat na programu za nauke o zdraljvu stanovništva koji organizuje Fakultet umetnosti i nauka Univerziteta Harvard u saradnji sa Fakultetom javnog zdravlja T.H. Chan Univerziteta Harvard. Njegovo istraživanje u oblasti društvene epidemiologije istražuje veze između komšiluka, socijalne politike, i rasnih i zdravstvenih nejednakosti. Trenutno, Gabrijel istražuje uticaj koji iseljavanje iz životnog prostora ima na blagostanje dece i odnos između diskriminišućeg policijskog delovanja i ishoda rođenja. Gabrijel ima diplomu osnovnih studija iz ljudske biologije i sociologije sa Univerziteta Braun. Njegova mentorka će biti Lisa Berkman, direktorka Centra za studije o stanovništvu i razvoju pri Univerzitetu Harvard, direktorka doktorskog programa na katedri za nauke o zdravlju stanovništva i profesor javnih politika, epidemiologije i globalnog zdravlja i stanovništva na T.H. Chan Fakultetu javnog zdravlja Univerziteta Harvard.
Mišel Zemplenji je doktorski kandidat na programu za biostatistiku koji vodi Fakultet za umetnost i nauku Univerziteta Harvard u saradnji sa Fakultetom javnog zdravlja T.H. Chan Univerziteta Harvard. Njeno istraživanje ispituje dodirne tačke između geonomije, nauke o životnoj sredini i zdravlja dece. Mišel želi da istraži kako izloženost roditelja toksinima može da utiče na dugoročne zdravstvene ishode kod dece. Mišel ima dilpomu osnovnih studija iz biostatistike sa Univerziteta Harvard. Njen mentor će bit Brent Kaul (Brent Coull), profesor biostatistike, zamenik šefa katedre za biostatistiku na Fakultetu javnog zdravlja T.H. Chan Univerziteta Harvard.
Ejpril Boin Čoi je doktorski kandidat na odseku Ljudski razvoj, učenje i edukacija Harvardske postdiplomske škole umetnosti i nauka i Harvardske postdiplomske škole obrazovanja. Njeno istraživanje bavi se neurološkim i bihevioralnim razvojem male dece u riziku od poremećaja autističnog spektra (ASD) i ranih intervencija koje mogu da promovišu pozitivne dugoročne rezultate za mališane sa ili u riziku od takvog poremećaja. Ejpril je diplomirala na smeru Biološke nauke na Univerzitetu Kornel, dok je magistrirala na smeru Um, mozak i obrazovanje na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja. Njen mentor biće Centru pridružen član fakulteta Čarls A. Nelson III, profesor pedijatrije i neuronauke, profesor psihologije na katedri za psihijatriju, Harvardska medicinska škola; profesor na katedri za obrazovanje, Univerzitet Harvard; i "Ričard Dejvid Skot" načelnik odeljenja za istraživanje dečije razvojne medicine, Bostonska dečija bolnica.
Skot Dilejni je doktorski kandidat na odseku Socijalne i bihevioralne nauke Harvardske škole javnog zdravlja T.H. Čan. Njegovo istraživanje razmatra socijalne determinante zdravlja i dečjeg razvoja sa posebnim fokusom na neurorazvojne i bihevioralne ishode. Njegova disertacija nastoji da identifikuje rizike i faktore zaštite koji mogu direktno da se iskoriste kroz inovativnu politiku javnog zdravlja i programe za podršku socijalno ugroženoj deci i porodicama. Skot je diplomirao na smeru Finansije na Poslovnom koledžu Ilinois Univerziteta, dok je zvanje doktora prava stekao na Pravnom fakultetu Univerziteta Ilinois. Takođe je završio master akademske studije iz javnog zdravlja na Školi javnog zdravlja Džon Hopkins Blumberg. Njegov mentor biće Centru pridružen član fakulteta Laura Kubzanski, "Li Kum Ki" profesor socijalnih i bihevioralnih nauka i kodirektor Li Kum Šeung Centra za zdravlje i sreću na Harvardskoj školi javnog zdravlja T.H. Čan.
Žihui Li je doktorski kandidat na odseku Globalno zdravlje i populacija Harvardske škole javnog zdravlja T.H. Čan. Njena disertacija istražuje uticaj prenatalne izloženosti peščanoj prašini na zdravlje i razvoj fetusa i novorođenčeta. Peščane oluje predstavljaju globalni fenomen koji pogađa oko dve milijarde ljudi na Bliskom istoku, u centralnoj i južnoj Aziji, centralnoj i severnoj Africi i Australiji. Njeno istraživanje nastoji da utvrdi na koji način peščane oluje utiču na zdravlje dece, kako bi se osmislile i primenile intervencije za ublažavanje negativnih efekata. Žihui je diplomirala na ekonomskom i inženjerskom smeru na Univerzitetu Peking, a magistrirala na smeru Globalno zdravlje i populacija na Harvardskoj školi javnog zdravlja T.H. Čan. Njen mentor biće Džesika Kohen, vanredni profesor na katedri za globalno zdravlje na Harvardskoj školi javnog zdravlja T.H. Čan.
Sonija Alves je doktorski kandidat na odseku Ljudski razvoj i obrazovanje Harvardske postdiplomske škole obrazovanja. Njeno istraživanje bavi se dugoročnim uticajima negativnih iskustava, posebno izloženosti vršnjačkom nasilju, na akademski put i uspeh dece. Istraživanje ima cilj da se stekne dublje razumevanje osnovnih mehanizama i zaštitnih faktora koji mogu da podstaknu strateško targetiranje intervencija kako bi se pomoglo mladima da se izbore sa trautičnim događajima, što bi rezultiralo boljim celokupnim rezultatima. Sonija je diplomirala na smeru Psihologija i obrazovanje & dečje studije na koledžu Smit. Tokom ove godine steći će zvanje magistra iz Preventivne nauke i prakse, savetovanja adolescenata, na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja. Njen mentor biće Centru pridružen član fakulteta Stefani M. Džons, kao i Meri i Maks Kargman, vanredni profesori na Katedri za ljudski razvoj i urbano obrazovanje na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja.
Džošua Džong je doktorski kandidat na odseku Globalno zdravlje i populacija Harvardske škole javnog zdravlja T.H. Čan. On nastoji da utvrdi kako uloga oca i njegova praksa roditeljstva u okviru porodice utiču na rani razvoj deteta u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom. Njegovo istraživanje namenjeno je programima i politikama koje podržavaju oba roditelja i jačaju porodice u cilju unapređenja ranog razvoja dece. Džošua je diplomirao na smeru Ljudski razvoj i psihologija na Univerzitetu Kornel, a magistrirao na Harvardskoj školi javnog zdravlja T.H. Čan, smer Globalno zdravlje i populacija. Njegov mentor biće Centru pridružen član fakulteta Ginter Fink, vanredni profesor na Katedri za međunarodnu zdravstvenu ekonomiju Harvardske škole javnog zdravlja T.H. Čan.
Rebeka Lebovic je doktorski kandidat na odseku Ljudski razvoj i obrazovanje Harvardske postdiplomske škole obrazovanja. Njeno istraživanje bavi se stručnim usavršavanjem i usmeravanjem ranih edukatora, sa posebnim fokusom na unapređenje sposobnosti odraslih kroz profesionalni razvoj i uticaj takvih programa na rezultate vaspitačа i dece. Njena disertacija nastoji da identifikuje najbolje prakse u treningu edukatora i istražuje kako instruktor doprinosi njihovom procesu učenja. Ona želi da definiše inovativne strategije intervenisanja kako bi se poboljšala briga o deci u ranom detinjstvu i da integriše rezultate istraživanja za osmišljavanje efikasnog programa profesionalnog usavršavanja ranih edukatora. Namera joj je da sprovede i primeni istraživanja sa ranim edukatorima u cilju promovisanja sistemskih poboljšavanja usluga i benefita za decu u ranom detinjstvu. Rebeka je diplomirala na smeru Urbane i hispanske studije na Univerzitetu Braun, a magistrirala na smeru Obrazovanje, jezik i pismenost na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja. Njen mentor biće Centru pridružen član fakulteta Noni Leso, profesor na Katedri za obrazovanje i društvo na Harvardskoj postdiplomskoj školi obrazovanja.
Linda Džao je doktorski kandidat na odseku Sociologija Harvardske postdiplomske škole umetnosti i nauka. Lindino istraživanje bavi se nejednakostima u merama koje opisuju zdravstveno stanje bebe po rođenju, uključujući vremenski osetljive prelazne periode koji prethode prevremenom porođaju, povezujući individualne faktore rizika, društveno okruženje i biološke pokazatelje prevremenog porođaja. Ona nastoji da utvrdi u kojoj meri je neposredno okruženje pokazatelj ili uzročnik male težine bebe na rođenju, kao i da li različiti okolni konteksti mogu da povećaju ili smanje određene tipove individualnog rizika. Njeno istraživanje će dodatno ispitati da li se razni društveni rizici prenose na različite tipove abnormalnosti u trudnoći, što dovodi do prevremenog porođaja, u cilju prenošenja znanja iz sociologije na kliničku medicinu. Njen inovativni pristup može da doprinese davanju smernica kreatorima politika za konkretne akcije ili intervencije kako bi se unapredilo dečje zdravlje. Linda je diplomirala ekonomiju na Univerzitetu Prinston, a tokom ove godine treba da stekne zvanje magistra, smer Statistika na Univerzitetu Harvard, dok istovremeno radi na doktorskoj disertaciji. Njen mentor biće Džejson Bekfild, profesor na Katedri za sociologiju na Univerzitetu Harvard.
