Zašto je Vaša briga o sebi ključna za dobrobit Vašeg deteta?
Roditeljstvo je najteži, ali i najlepši posao na svetu. Ono zahteva mnogo energije i strpljenja. Roditelji žele najbolje za svoju decu, i često se trude da im daju i više od onoga što mogu. Odriču se u korist svoje dece, zaboravljaju na sebe i skloni su zapostavljanju sopstvenih želja, potreba i snova. Većina roditelja verovatno ne zna, ili je zaboravilo, kakav je osećaj starati se o sebi.
Roditeljska svakodnevnica je često prenatrpana različitim obavezama. Kada smo umorni, tužni, pod stresom ili bolesni, veoma je teško da pronađemo potrebnu energiju i strpljenje za podsticanje razvoja deteta onako kako želimo.
Naše „Ja” koje je pod stresom ili depresivno, ne uči baš najbolje decu lekcijama, veštinama i vrednostima koje želimo da ona usvoje.
Deci je potrebna naša ljubav i pažnja. Međutim, njima je takođe potrebno da njihovi roditelji budu srećni, zdravi i zadovoljni, zato što samo naše ,,najbolje Ja” ima energiju i strpljenje koje ove lekcije zahtevaju.
Često se dešava da roditelji imaju osećaj krivice, kada na prvo mesto stave svoje potrebe. Važno je da se izborimo sa tim osećanjem, zato što su naša sreća i zdravlje jedni od najboljih poklona koje možemo dati našoj deci. Roditelj koji ima energije da se igra sa detetom, da ga sasluša, pohvali ili popriča sa njim, svakom detetu znači više nego igračka, zbog koje bi roditelj mogao biti pod stresom ili večera zbog čije pripreme se umorio.
Kako da vežbate brigu o sebi?
Nijedan roditelj ne ostvaruje svoje ,,najbolje Ja” sve vreme. Takav tip savršenstva je nemoguć. Ali svi mi možemo povećati procenat vremena tokom kojeg ostvarujemo naše ,,najbolje Ja”.
Vežbanje ljubavi prema sebi i zahvalnosti jedan je od načina da se vežba briga o sebi.
Zato povremeno postavite sebi sledeća pitanja:
- Kojim svojim kvalitetima se divite? U čemu ste dobri?
- Čime se ponosite i na čemu ste zahvalni u svom životu?
- Koliko često sebe kritikujete? A koliko često i lako sebi opraštate? Kada ste poslednji put sebe pohvalili?
Izražavanjem zahvalnosti oslobađaju se supstance koje podstiču zdravlje i sreću. U jednom eksperimentu, ljudi koji su napisali pismo zahvalnosti nekoj dragoj osobi i onda zamolili tu osobu da im pročita pismo naglas, bili su srećniji nekoliko meseca nakon eksperimenta. U drugom, ljudi koji su svake nedelje napisali spisak od 5 stvari koje su se desili u prethodnoj nedelji i na kojima su zahvalni, bili su značajno srećniji i optimističniji.
Jedna od najboljih stvari koje možete učiniti za Vaše dete je da brinete o sebi i da nađete vremena da Vaše potrebe budu zadovoljene.
Svima nama različite stvari pomažu u ostvarivanju našeg ,,najboljeg Ja“. Zato nije loše da uzmete papir i odgovorite na sledeća pitanja:
- Kada ostvarujete Vaše najbolje (najstaloženije i najsrećnije) „Ja”?
- Da li imate neke rituale koji vas uvek učine mirnijim ili srećnijim?
- U kojim hobijima ste uživali pre nego što ste dobili decu?
- Koliko često razgovarate sa svojim prijateljima ili sa svojom porodicom? Da li je to dovoljno često?
- Kako se osećate kada izađete napolje? Posle šetnje? Posle treninga?
- Da li ste kreativna osoba? Da li imate dovoljno mogućnosti da izrazite sebe?
Kako da pronađete vreme za brigu o sebi?
Mnogo je teže naći, izdvojiti i koristiti vreme za sebe, nego se starati o sopstvenom detetu. Međutim, zaista je neophodno da izdvojite vreme za sebe i da pokažete ljubav prema sebi i svom organizmu. To može biti deset minuta za čitanje knjige ili navođenje onoga na čemu ste zahvalni na kraju dana. Vežbanje se može sastojati od toga da duboko udahnete tri puta pre Vašeg prvog gutljaja jutarnje kafe.
Šta god bilo ono što Vama najviše prija, važno je da te aktivnosti pretvorite u RUTINU i svakog dana uradite nešto za sebe.
Verovatno imate mnogo ideja o tome šta sve možete učiniti kako biste, što češće, ostvarivali svoje najbolje “Ja”. Predlažem Vam da probate sledeće:
- iskoristite deo vremena dok vaše dete spava za brigu o sebi, potrudite se da vam to vreme ne bude samo za obavljanje nekih poslova;
- odlazite na mesta gde se vaše dete može igrati bez vašeg direktnog nadzora kako biste mogli da porazgovarate sa drugim roditeljima ili da izdvojite vreme za sebe (npr. igrališta, proslave);
- odredite koje zadatke možete prepustiti drugima, jer ne morate sve raditi sami;
- naučite da tražite pomoć od drugih kada vam je potrebna i da se ne osećate loše zbog toga;
- naučite da kažete “NE” ako vam nešto nije važno – to nije jednostavno, ali je neophodno, i
- zamenite vreme provedeno uz elektronske uređaje (telefon, televizor, kompjuter) efikasnijom brigom o sebi.
Izdvajanjem vremena za sebe ne pokazujete sebičnost, već činite uslugu svojoj deci. Copyright: Undrey
Važno je znati da je briga o sebi takođe način da naučimo decu vrednostima i dobrim navikama, zato što deca najviše uče iz onoga što vide.
Ukoliko vas deca gledaju kako zapostavljate sopstvene potrebe, naučiće da je starati se o drugima važnije, nego voditi računa o sebi. Ukoliko Vas gledaju kako izdvajate vremena za sebe i preuzimate odgovornost za sopstvene potrebe, sopstvenu sreću i dobrobit, uče se samopoštovanju, samopouzdanju, nezavisnosti i odgovornosti.
Jedna od najboljih stvari koju možete učiniti za vaše dete je da ostvarujete svoje ,,najbolje Ja” i da nađete vremena da Vaše potrebe budu zadovoljene. Na taj način, veoma dobro ostvarujete svoju roditeljsku ulogu. Time dajete i odličan primer koji pomaže Vašem detetu da u budućnosti razvije samopouzdanje i samopoštovanje. Tako ste potpuno spremni da pružite deci svu potrebnu ljubav.
Smiljana Grujić je programski menadžer Fondacije Novak Đoković, a po struci je psiholog i psihoterapeut. U fokusu interesovanja su joj saosećajna komunikacija i upravljanje emocijama.
Smiljana vodi projekat, Podrška Ne Perfekcija koji pruža podršku roditeljima dece od 0-6 godina.