Donirajte

Kako odgovoriti na teška dečja pitanja

by , 24. Jul 2020.

Da li su vas teška dečja pitanja ikada uhvatila nespremne? Ona pitanja koja pomažu da se definišu njihov svet, ličnost, stavovi? Da li brinete o tome kako da pružite odgovarajuće odgovore koji ih neće povrediti, oštetiti ili potkopati vaš autoritet obrazovanih, snažnih roditelja? Niste sami! 

Ja sam prošla to: „Kakav je osećaj kad umreš?“, „Da li su deca rođena loša ili postanu loša kasnije u životu?“, „Zašto ne pričaš sa tatom?“, „Zašto nisi baki rekla istinu?“, „Šta se desilo našoj mački?“… Ovo su samo neka od pitanja sa kojima sam morala da se suočim tokom ćerkinog odrastanja. U ovom članku, koristila sam svoje iskustvo roditelja, znanje edukatora i mnogo pročitanih knjiga o roditeljstvu, psihologiji, savetovanju, da bih osmislila par preporuka za teške razgovore sa vašom decom.

Teška dečja pitanja se mogu svrstati u dve kategorije:

  1. Porodica: problemi u odnosima, razvod, selidba, bolest, porodične tragedije kao što su smrt, saobraćajne nesreće, gubitak posla itd.
  2. Život i svet: seks i reprodukcija, religija i Bog, siromaštvo, rat, prirodne katastrofe i ekološki problemi, šta je ispravno a šta je loše itd.

Iako ne postoji neki univerzalni odgovor na ova pitanja i svaki roditelj mora da uzme u obzir lična ubeđenja i vrednosti, kao i starost, karakter i zrelost deteta, svakako postoje neke smernice koje mogu biti od pomoći:

Izaberite pravo vreme

Važno je izabrati pravi trenutak za razgovor sa decom o teškim stvarima. Poželjno je obezbediti mirno, udobno okruženje gde vas niko neće remetiti i gde ćete biti potpuno fokusirani. Deca neće birati pravo vreme da postave pitanja koja im padnu na pamet – to ne znači da morate odmah da odgovorite. Dovoljno je da samo kažete „Hajde da pričamo o ovome kada budemo imali više vremena“, ali morate se setiti da održite obećanje.

Budite pripremljeni

Kod nekih pitanja znaćete tačno šta da kažete, ali neka pitanja mogu da budu malo teža za objasniti. Stoga, ako vam je to neophodno, pripremite se. Pročitajte nešto na tu temu, napravite beleške, pričajte sa supružnikom, prijateljem, psihologom… Ako probate da odgovorite i ostanete zatečeni nekim neočekivanim stvarima, možete jednostavno da priznate da niste sigurni ili da vam je potrebno vremena da razmislite, umesto da nastavite da se zapetljavate. 

Da li su vas teška dečja pitanja ikada uhvatila nespremne? Ona pitanja koja pomažu da se definišu njihov svet, ličnost, stavovi?

Da li su vas teška dečja pitanja ikada uhvatila nespremne? Ona pitanja koja pomažu da se definišu njihov svet, ličnost, stavovi?

Neka bude prikladno njihovim godinama

Uvek imajte na umu godište vaše dece i njihov nivo zrelosti. Objašnjenja i primeri koje im dajete moraju da budu u skladu sa njihovom trenutnom spoznajom sveta i sposobnošću da shvate kompleksne probleme. Mališani će možda biti zadovoljni odgovorom od jedne rečenice i demonstracijom pomoću njihove omiljene lutke, ali za dete predtinejdžerskog uzrasta ćete možda morati malo da zasučete rukave, da pronađete edukativni video i razgovarate o problemu satima.

Vaš govor tela i intonacija su takođe vrlo važni kada razgovarate sa vašom decom. Same reči mogu da prenesu samo određenu količinu informacija, ali glas, pokreti, poze, itd. otkrivaju vaše prave misli i osećanja, i deca će te znakove odmah primetiti. Probajte da držite sve ove elemente u skladu i kompletan razgovor će teći mnogo lakše.

Umerena iskrenost

Ova tema predstavlja veliku debatu – da li treba uvek reći istinu? Dok neki roditelji biraju da koriste male laži kako bi ublažili efekat teških životnih istina, ja više volim pristup „umerene iskrenosti“. To znači da govorim istinu, ali ne i da im obavezno dajem sve informacije i, ako je neophodno, izmenim neke stvari koje neće narušiti iskrenost mog odgovora. 

Deca mogu lako da osete kada smo neiskreni, čak i kada to ne mogu jasno da izraze.

Laži ih zbunjuju i destabilizuju, s obzirom da ih uvek učimo da ne lažu. Ako mi slažemo njih, uspostavljamo dvostruke aršine i zamućujemo granice što je vrlo zbunjujuće i može na duže staze da našteti vezi između rodtelja i deteta.  Naravno, istina nije uvek prijatna i može da povredi ili uznemiri dete, ali ako se potrudite da ubacite nešto pozitivno i optimistično u razgovor možete učiniti istinu prihvatljivijom.

Negujte bezbednost i poverenje

Postarajte se da vaši odgovori ne zvuče fatalistički, depresivno i beznadežno. Deci je pre svega potrebno da se osećaju sigurno i bezbedno. Pažljivo birajte reči i čak ako je čitav razgovor bio veoma težak, možete ga završiti s nekom svetlom tačkom, na primer šalom ili poukom. Ako se vi lično ne osećate dovoljno optimističnim ili samouverenim za obavljanje teškog razgovora, odložite ga za drugi put.

Ponekad je dobro uzvratiti pitanjem detetu i saznati kako ono vidi čitavu situaciju.

Kada je moja ćerka želela da sazna da li Deda Mraz zaista postoji, upitala sam je „Šta ti misliš?“ „Ne verujem da postoji.“, odgovorila je i umnogome olakšala moj odgovor. Sa složenim pitanjima, možete pokušati s širom perspektivom. Moj odgovor o Bogu, zvučao je otprilike ovako: neki ljudi veruju u jedno, neki u drugo, neki opet ne veruju ni u šta. Naša porodica veruje u…, zbog… Ovi odgovori, naravno, zavise od vašeg sistema verovanja.

Deca su prirodno radoznala i vole da znaju kako sve funkcioniše – od ljudi, do stvari, veza, sveta. Vaši odgovori dopunjavaju dečije viđenje realnosti koje oni neprekidno dorađuju tokom života. Kada donosite odluke o svojim odgovorima, pokušajte da razmislite kako da osnažite decu, a da pritom budete iskreni i optimistični. 

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE