Donirajte

Jovana Ivanković – mlada facilitatorka programa „Podrška,ne perfekcija“

by , 1. Nov 2019.

„Podrška je značajna bez obzira da li ste roditelj, dete ili neko ko je tek na početku svoje karijere.“

Radoznali mladi ljudi, puni ambicije i novih ideja, su ti koji kreiraju našu budućnost. Njihova energija i motivisanost predstavljaju snažnu pokretačku snagu našeg društva. Međutim, svaki početak je izazovan, i zato je mladim ljudima potrebna pomoć na njihovom putu do sticanja novog znanja, iskustava i veština. Iz tog razloga je naša fondacija prepoznala značaj podrške motivisanih mladih osoba poput Jovane Ivanković. Jovana živi u Šapcu, ima 25 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu – smer za socijalnu politiku i socijalni rad. U rad našeg tima prvo se uključila kao volonter. Veliko iskustvo je stekla volontirajući na našem kampu „Drugarijada“, gde je imala priliku da dosta nauči o radu sa decom.

Videvši njenu veliku želju za daljim usavršavanjem u oblasti ranog razvoja, naš stručni tim je odlučio da je obuči za ulogu facilitatora na našem programu „Podrška, ne perfekcija“. Ovaj program se sastoji od 10 interaktivnih i dinamičnih radionica, i namenjen je osnaživanju roditelja dodatnim znjanem i veštinama koje im mogu pomoći u vaspitanju njihove dece.  Trenutno je u toku 6. ciklus radionica programa „Podrška, ne perfekcija“, a za Jovanu je to treći ciklus kako vodi radionice kao facilitator u selu Mačvanski Prnjavor u blizini Šapca.

  • Kako su izgledali tvoji počeci vođenja radionica programa „Podrška, ne perfekcija“? Da li si imala neke strahove, nedoumice i kako si to prevazišla?

U početku sam imala strah da roditelji neće biti zainteresovani i da mi neće verovati. Nisam imala prethodnog iskustva kao facilitator i nisam znala šta da očekujem.  Međutim, imala sam veliku podršku moje starije i iskusnije saradnice Slobodanke Aleksić sa kojom sam u početku bila kovoditelj radionice sa jednom grupom roditelja. Dosta mi je značilo da posmatram kako ona radi, priča sa roditeljima i kako ih podstiče na promišljenje o njihovim svakodnevnim roditeljskim izazovima. Odgovarala je i na sva moja pitanja – a ja ih nekad postavim i previše. Takođe, uvek je bila smirena, tako da je njena smirenost prelazila i na mene.

Vremenom sam jednostavno prestala da razmišljam o svim tim strahovima. Uz superviziju moje mentorke Slobodanke i stručnog tima fonadacije,  sve sam više napredovala. Znala sam da mogu uvek da im se obratim kada naiđem na određene prepreke u radu.

Takođe, roditelji su bili veoma raspoloženi, podržavali su jedni druge što je meni mnogo olakšalo rad i pomoglo da prevaziđem početnu tremu koju sam imala. Mislim da je mi je sve to pomoglo kada sam počela sama da vodim radionice u Mačvanskom Prnjavoru.

Program „Podrška, ne perfekcija“ realizuje se već dve i po godine u saradnji sa stručnjacima sa Harvard univerziteta, kao i sa najboljim pedagozima iz Srbije. Do sada je kroz radionice prošlo preko 1200 roditelja i staratelja, što je indirektno imalo uticaj i na preko 2500 dece. Pored polaznika, u radionice su uključena i 34 facilitatora i 22 vaspitača koja vode brigu o deci dok su roditelji na radionicama.

Program „Podrška, ne perfekcija“ realizuje se već dve i po godine u saradnji sa stručnjacima sa Harvard univerziteta, kao i sa najboljim pedagozima iz Srbije. Do sada je kroz radionice prošlo preko 1200 roditelja i staratelja, što je indirektno imalo uticaj i na preko 2500 dece. Pored polaznika, u radionice su uključena i 34 facilitatora i 22 vaspitača koja vode brigu o deci dok su roditelji na radionicama.

  • Da li ti i tvoje prethodno iskustvo kao volonter na Drugarijadi pomaže u vođenju radionica?

Na Drugarijadi sam mnogo vremena provodila sa decom, tako da sam se susrela sa mnogo situacija u kojima sam naučila kako deca na različite načine prevazilaze prepreke na koje nailaze i kako se bore sa određenim strahovima. Shvatila sam koliko je teško uticati na dete da uradi nešto što ne želi ili što nije zabavno. Deca na Drugarijadi su imala mnogo energije, postavljala su veoma zanimljiva i teška pitanja. Međutim, takvi su i roditelji, iako su veštine rada sa odraslima i decom različite. Jedni su na početku skeptični, pa ne žele odmah da se uključe u rad već sa strane posmatraju, dok drugi odmah kreću sa pitanjima.

Ali ono što je svim roditeljima zajedničko jeste da su na radionicama jer žele ono što je najbolje za svoje dete.

  • Roditelji na radionicama stiču mnoge nove veštine i znanje iz oblasti roditeljstva. A na koji način tvoje iskustvo kao facilitator utiče na tvoj lični i profesionalni razvoj?

Iskustvo koje sam dosad stekla pomoglo mi je da proširim svoje znanje o dečijem razvoju, njihovoj poziciji u porodičnom sistemu, ali i da bolje razumem potrebe roditelja, što mi je veoma bitno i za posao kojim se bavim. Rad sa porodicama sa decom može biti osetljivo područje koje podrazumeva širok spektar problema, odnosa, uloga i uticaja, a sad imam utisak da sam toga svesnija i prilikom rada na terenu.

Radionice jesu namenjene roditeljima, ali sve strategije i tehnike koje su oni učili da primenjuju na svojoj deci mogu se primeniti i na odrasle.

Tako sam ja počela više da razmišljam o potrebama koje stoje iza mojih osećanja, o strategijama samoregulacije, razvijanju kratkoročnih ciljeve kako bih lakše ostvarila svoj dugoročni cilj i slično.

Jovana je veliko iskustvo stekla volontirajući na našem kampu „Drugarijada“, gde je imala priliku da dosta nauči o radu sa decom i da se druži sa drugim volonterima.

Jovana je veliko iskustvo stekla volontirajući na našem kampu „Drugarijada“, gde je imala priliku da dosta nauči o radu sa decom i da se druži sa drugim volonterima.

  • Zašto misliš da je program „Podrška, ne perfekcija“ važan za roditelje u malim sredinama poput Mačvanskog Prnjavora?

Porodice u malim sredinama uglavno žive u porodičnim zajednicama (bake, deke, rođaci)  gde svi utiču na odgajanje i vaspitavanje dece. Neki roditelji se u takvim situacijama povlače verujući da stariji bolje znaju jer su iskusniji. Međutim, ovaj program ih ohrabruje da se opuste u svojoj ulozi roditelja, i da su ostali tu samo da pomognu, ali da su konačne odluke uvek na njima.

Roditelji su na radionicama takođe podstaknuti da međusobno dele iskustva i znanja. Na taj način oni postaju podrška jedni drugima, što dodatno doprinosi jačanju njihove zajednice.

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE