Donirajte

Helen Lumgair: Kako podstaći socijalno-emotivni razvoj deteta

by , 30. Apr 2020.

U prethodnom blogu pisala sam o tome kako čitanjem priča deci uspostavljate sa njima edukativni odnos. Priče privlače dečju pažnju, podstiču maštu i pogodne su za istraživanje, adaptaciju i igru. Danas ću sa vama podeliti više saveta i trikova o tome kako možete podstaći socijalno-emotivni razvoj tokom karantina.

Primenite učenje u praksi kad god je to moguće

Sigurna sam da svi mnogo bolje pamtimo učenje kroz pesmu, glumu, uz vršnjake, učešće u sportskim događajima itd. od statičnog učenja za stolom. To je zato što smo tada aktivno uključeni u proces učenja. Ako uzmemo u obzir ovo lično iskustvo, možemo ga iskoristiti kao motivaciju za AKCIJU, da stvaramo, gradimo, crtamo, pravimo ručne radove, pečemo, rimujemo, pevamo, glumimo, itd. Pritom, imajte na umu da pažnja uvek treba da bude usmerena na sam proces, a ne na krajnji ishod. Naš primarni interes nisu savršena umetnička dela, ručni radovi, ni precizne joga poze. Ono što nas interesuje jeste mešanje testa, pokreti tela, pevanje naglas, i zajedničko učenje!

Mnogo je manje stresno za obe strane kada ne mislimo o ishodu i stvarno se usredsredimo na proces učenja. Na taj način se pruža mogućnost svima koji su uključeni da budu prisutni u potpunosti.

Težite da u učenje bude uključeno što je više čula moguće

 Što su deca više uključena, više će naučiti. Počnite da razmišljate kreativno o tome koliko čula može biti aktivno dok učite. Izgovarajte slova naglas dok ih pišete, radite sa pokretnim brojevima dok brojite, i dodajte zanimljive senzorne predmete kojima ćete upariti simbol sa količinom. Napravite slova od tekstila, tako da deca mogu da ih prate prstima dok ih posmatraju i izgovaraju, skačite onoliko puta u zavisnosti od broja koji ste izgovorili, odglumite životni ciklus, mirišite biljke u prirodi dok ih istražujete, mirišite i probajte začine dok ih imenujete i razgovarate o njima. Proširite proces učenja stvarajući jednostavan povez oko očiju dok pogađate biljke po mirisu, hranu po ukusu, ili tkaninu po materijalu.

 Dok vaše dete uči, pomozite mu da povezuje

(Koristeći primer iz knjige ‘Jako gladna gusenica’) ‘Hej, eno ga list! U jesen skačemo po lišću, zar ne? Koje je boje? Da li je ovako zeleno ili menja boju u toku godine? Probali smo već to voće, zar ne? Jedemo kisele krastavčiće… Ponekad pravimo kolače… Bilo je gusenica u bašti, zar ne? Oslikavali ste lica tako da izgledate kao leptiri… Videli smo divnog leptira u parku… šta smo primetili kod njega?’

Povežite sa nečim što deca već znaju, oni obožavaju da ‘znaju’! Radite na tome da povežete novo sa starim, već poznatim.

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

Dodajte svemu šalu

Deca više pamte kada je učenje aktivno, kada ono ima neko značenje i kada uključuje čula. Ono što još više doprinosi učenju je humor, zabava i kada ste šašavi.

Humor pomaže fleksibilnosti i apstrakciji i pomaže u razvoju kreativnog i kritičkog mišljenja.

A deca vole kada se zajedno smejete – to je povezivanje – i tačno će se sećati kada ste ispali smešni i šašavi i skrenuli „sa puta.“ Nemojte se uplašiti zbog ovoga. U ovom trenutku je potrebno malo opuštajućeg humora!

Ostavite mesta za izbor

Ne moramo da se trudimo da iskoristimo svaku knjigu za učenje. Ovo je prilika da se uključimo u magiju priče sa decom, da uronimo u njihov svet istraživanja, a ne da pretvorimo priče u alat za učenje. Dok osmišljavamo stvarni proces istraživanja uz nekoliko knjiga, ljubazno postavljajući pitanje detetu da li želi da odskakuće na različita mesta, pružamo im mogućnost izbora, nezavisnosti, i organizacije na njihovom putu učenja.

I nema potrebe da koristimo svaku stranicu ni da istražimo svaku ideju.

Vaše dete može pokrenuti niz pitanja koje će vas povesti stazom drugačijom od one koju ste zamislili. Veselo pođite stazom, učite usput, imajući na umu da ćete imati bezbroj prilika da podelite znanje sa vašim detetom. Ono što ćete naučiti jeste da najčešće nema potrebe nagovorati ili vršiti pritisak na dete da istražuje.

Završite sa stilom

Na ovaj način, deca će želeti da uče sa vama iznova i iznova. Na kraju aktivnosti, usmerite pažnju na ono što su naučili i ono što znaju. Samopouzdanje se gradi kroz seriju kompetencija. Kad prepoznamo dečju kompetenciju i ohrabrimo ih, oni tada razvijaju samopouzdanje. Ohrabriti bukvalno znači dati hrabrost deci za narednu aktivnost svaki put kad završite interakciju.

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

 Pripremite okruženje za socijalno-emotivni razvoj

Važan Montessori princip je pripremljeno okruženje u kojem praktičari rade na tome da životna sredina obezbedi deci sredstva koja im trebaju da bi učili. To možemo učiniti tako što ćemo uveče menjati igračke i knjige, ostavljajući nešto u čemu znamo da će deca uživati radeći ili dodajući nove aktivnosti u njihov prostor za učenje tokom priprema za dan koji sledi. Skloni smo razmišljanju o pripremljenom okruženju u smislu izgleda i praktičnih resursa, ali deo pripreme je i zagledanje u sebe i priprema da budemo radosni, otvoreni i fleksibilni u svom razmišljanju i programu.

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

Radimo to dan po dan. Ako ste doživeli dan prepun poteškoća, pokušajte da ga ostavite iza sebe i započnite naredni dan iznova.

Faza čaure u knjizi Vrlo gladna gusenica je u ovom trenutku posebno relevantna u smislu socijalno-emotivnog razvoja. Tišina, promena, čekanje… i pojava novog stvorenja. Ovo se može koristiti za raspravljanje čak i sa starijom decom o poteškoćama u ovom vremenu i o tome kako je osećati da su ‘zarobljeni’ i odvojeni od sveta. Možemo razgovarati o tome kako ne možemo znati kada će se ovo čekanje završiti, ali možemo iskoristiti vreme za rast i promenu … možemo se izaći iz ovog vremena sa novim pristupom, drugačijim načinom života i stvoriti neku lepotu.

Imajte na umu da kod socijalno-emotivnog razvoja nema ispravnog ili pogrešnog. Ako prihvatimo pristup ispravnog i pogrešnog, deca neće deliti ono što zaista osećaju sa nama, već će razmotriti šta misle da bismo voleli da čujemo od njih i to nam i rekli!

Socijalno-emotivni razvoj nije vežba propovedanja, već prilika za podsticanje otvorene, iskrene diskusije o emocijama i njihovo istraživanje.

Precizno koristite terminologiju

Kada govorimo o preciznosti u kontekstu emocionalne terminologije, možemo se osvrnuti na konstantnu upotrebu reči poput „tužan, srećan i ljut“ pred decom kada su možda razočarani, u očaju, usamljeni, uzbuđeni, u zanosu, uznemireni, frustrirani ili besni. Reči koje im plasiramo, ponekad, ne prikazuju verno ono što osećaju. Margo Sanderland (Margot Sunderland) u „Primeni pričanja priče kao terapeutskog sredstva kod dece“ (Using Story Telling as a Therapeutic Tool with Children says) kaže, „Kada se koristi samo svakodnevni jezik, vrlo je verovatno da će komunikacija o osećanjima između roditelja i deteta, učitelja i deteta, ili psihologa i deteta biti osiromašena“.

Dok čitamo i usvajamo priče s bogatom upotrebom metafora i slika koje pomažu u vizualizaciji, možemo iskoristiti priliku da obogatimo rečnik koji se temelji na emocijama. Upotreba metafora, zajedno sa opisnim, preciznim jezikom, pomoći će deci da razviju sposobnost prepoznavanja sopstvenih emocija i osećanja drugih i da efikasnoizraze svoja osećanja, precizno navodeći gde se nalaze na emocionalnoj mapi.

Prigrlite igru

Igra je dečija nauka. Kada se igraju, deca eksperimentišu, istražuju, postavljaju hipoteze, stvaraju iznova, zapravo, previše je procesa (na kognitivnom i na afektivnom nivou) koji se dešavaju istovremeno da bi se svi nabrojali ovde. Imajte vere da se svi ovi procesi dešavaju. Tu su takođe i hormoni poput oksitocina koji se izlučuju kada se deca igraju, koji ih smiruju i umiruju. Dečija igra predstavlja dečiji posao, pa se potrudite da ne budete snishodljivi prema njoj.

Dok radimo, pokušajmo zadržati na umu da smo deo globalne zajednice. Da, svako od nas je jedinstven, ali slični smo po osećanjima i u svojim borbama. Nastavite da se povezujete, komunicirate i posežete za pomoći i savetima. I zapamtite da ne morate sve da znate. Uostalom, niko ne zna.

Dok nastavljamo da pružamo našoj deci neometano putovanje kroz učenje, kao i nama samima, hajde da napravimo narativ pun vere u njihove sposobnosti, nade u budućnost, i osećaja čuđenja usled svega što postoji za učenje.

Nekada davno…


O autoru: Helen Lumgair je stručnjak u oblasti ranog obrazovanja, Feuerstein-ov posrednik za instrumentalno bogaćenje i poseduje Montessori međunarodnu diplomu. Nedavno je kreirala i kurikulum zasnovana na narativima sa naglaskom na razvijanje empatije u životu mladih učenika za globalnu nevladinu organizaciju Think Equal. Helen je savetnica za obrazovanje za književni resurs Tales Toolkit i deo je nadzornog tima Dečijeg centra Sure Starts u Tanzaniji.

2 komentara

Napiši odgovor

Pošalji komentar

Upotreba kolačića

Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE