Donirajte

10 saveta kako poboljšati kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana

by , 19. нов 2020.

Ove godine smo, u duhu Međunarodnog dana deteta, želeli da obradimo goruće pitanje za roditelje koje je dodatno aktuelno zbog pandemije COVID-19. U prethodnom blogu je Dobrinka Kuzmanović, doktor psiholoških nauka i ko-autorka istraživanja „Deca Evrope na internetu“, podelila sa čitaocima zaključke koji se tiču količine vremena ispred ekrana tokom ranog razvoja, a sada deli 10 saveta za roditelje kako poboljšati kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana.


S obzirom na činjenicu da su današnja deca „uronjenaˮ u digitalnu tehnologiju od najranijeg uzrasta i da je koriste na različitim mestima i u različite svrhe (npr. za učenje, igru, zabavu, komunikaciju), nameću se dva pitanja: da li je uopšte moguće tačno izmeriti koliko vremena dnevno dete provodi ispred ekrana i kako mu ograničiti to vreme. Po mišljenju nekih autora, vreme ispred ekrana, u smislu količine provedenog vremena, postalo je besmislen i problematičan koncept.

Stručnjaci se ne slažu u shvatanju da vreme provedeno ispred ekrana uvek šteti dečjem razvoju i da je nužna zabrana korišćenja digitalnih uređaja. Zapravo, izdvajaju se dve struje: jedna (A. Przybylski, University of Oxford) koja tvrdi da trenutno ne postoje nedvosmisleni naučni nalazi u prilog ograničavanju vremena ispred ekrana, da zabrana korišćenja neće zaštititi decu od štetnih kontakata, digitalnog nasilja i drugih rizika, ali će ih onemogućiti da steknu važne veštine digitalne pismenosti i postanu otporni na rizike u digitalnom okruženju. Sa druge strane, neki autori (npr. J. M. Twenge, San Diego State University) smatraju da je vreme ispred ekrana uzročno povezano sa manjom psihološkom dobrobiti dece, slabijim mentalnim zdravljem i problemima izvan digitalnog okruženja.

10 saveta za roditelje kako poboljšati kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana

10 saveta za roditelje kako poboljšati kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana.

Danas je, međutim, sve glasnije shvatanje da od presudne važnosti nije količina, već KVALITET vremena ispred ekrana.

Vreme ispred ekrana, samo po sebi, nije ni dobro, niti loše!

Najvažnije je šta deca rade na digitalnim uređajima, u koje svrhe ih koriste, kakvim sadržajima pristupaju (da li su primereni njihovom uzrastu i razvojnim potrebama), u kojoj meri su roditelji/staratelji uključeni u aktivnosti dece, da li postoje zajednički definisana pravila o korišćenju ekrana i da li se ona dosledno poštuju, da li se iskustva stečena tokom korišćenja digitalnih uređaja povezuju sa dečjim iskustvima u drugim kontekstima…

Šta možete da uradite, ukoliko ste roditelj deteta predškolskog ili mlađeg školskog uzrasta, kako biste poboljšali kvalitet vremena koje dete provodi ispred ekrana?

  • Aktivno učestvujte u aktivnostima dece na digitalnim uređajima, igrajte se, učite i razgovarajte sa decom pre, tokom i nakon korišćenja ekrana, podržite ih da postanu kreatori digitalnih sadržaja, a ne samo konzumenti.
  • Osluškujte potrebe i interesovanja svog deteta, birajte kvalitetne sadržaje, vodite računa o njihovoj uzrasnoj primerenosti, obavezno proverite PEGI oznaku na video-igrama koje igra vaše dete.
  • Upoznajte se sa digitalnim sadržajem pre nego što ga pokažete detetu, jer i sadržaji koji su namenjeni isključivo deci neretko sadrže nešto što im je uzrasno neprimereno (npr. u Diznijevim Olafovim avanturama jedan klik na svetlucavu tortu koja nije naznačena kao oglas, odvodi dete u prodavnicu)
  • Koristite platforme (npr. YouTubeKids) i veb-pretraživače namenjene isključivo deci (npr. Kiddle; Swiggle; Safe Search Kids; Kids Search)
  • Koristite tehničke mere zaštite, tzv. roditeljsku kontrolu, pogotovu kada je reč o deci mlađeg uzrasta, kako biste digitalno okruženje učinili bezbednijim za dete.
Danas je, međutim, sve glasnije shvatanje da od presudne važnosti nije količina, već KVALITET vremena ispred ekrana.

Danas je, međutim, sve glasnije shvatanje da od presudne važnosti nije količina, već KVALITET vremena ispred ekrana.

  • U saradnji sa detetom kreirajte pravila i plan korišćenja digitalnih uređaja, nastojte da ih se dosledno pridržavate, ali, ne po svaku cenu. Stručnjaci i kreatori ranije spomenutih smernica smatraju da treba uvažiti kontekst, kao što je pandemija, i ne insistirati na strogom poštovanju pravila, već na ukupnoj dobrobiti deteta.
  • Obratite pažnju na znake prekomernog korišćenja ekrana: dete provodi sve više vremena ispred ekrana, umorno je, ima glavobolje, poremećaj sna, probleme sa vidom, ne brine o ličnoj higijeni, izolovano je i povučeno, sve manje vremena provodi u kontaktima uživo (sa vršnjacima i članovima porodice), pokvarilo je uspeh u školi, ispoljava promene u ponašanju (uznemirenost i razdražljivost), negoduje i ljuti se ukoliko mu se onemogućava korišćenje digitalnih uređaja, opsednuto je određenim aktivnostima i sadržajima…
  • Upoznajte se sa potencijalnim rizicima u digitalnom okruženju, ali pažnju usmeravajte na pozitivne aspekte i mogućnosti koje tehnologija pruža deci.
  • Unapređujte vlastite veštine digitalne pismenosti, upravljajte vlastitim vremenom ispred ekrana, jer vlastitim ponašanjem najviše oblikujete ponašanje deteta.
  • Upoznajte se sa smernicama stručnjaka o preporučenom vremenu ispred ekrana, ali neka vam na prvom mestu bude dobrobit deteta u datoj situaciji: previše je ili premalo ono što je previše ili premalo za vaše dete!

O autoru: Dobrinka Kuzmanović je doktor psiholoških nauka. Bavi se razvojem  i obrazovanjem dece i mladih, radi sa studentima psihologije, ali i kao istraživač na brojnim domaćim i međunarodnim projektima koji se tiču dece i njihovog korišćenja digitalne tehnologije. Autorka je više publikacija iz ove oblasti, kao i prvog digitalnog vodiča (na srpskom jeziku) za bezbedno korišćenje interneta u dečjem uzrastu. http://dobrinkakuzmanovic.weebly.com/

0 komentara

Napiši odgovor

    Pošalji komentar

    Upotreba kolačića

    Naš sajt koristi kolačiće kako bi poboljšao korisničko iskustvo

    PrihvatitiSAZNAJTE VIŠE